Sport
Fjodor Jemeljanenko za RT Balkan: Bratska ljubav naših naroda će samo jačati
Jedan od najvećih boraca u istoriji, Fjodor Jemeljanenko, u ekskluzivnom intervjuu za RT Balkan govorio o neraskidivoj vezi između srpskog i ruskog naroda, o njegovoj posebnoj ljubavi prema Srbiji, svom putu do vrha i o tome koliko je bitno ostati čovek u svakom trenutku
Kažu da su skromnost i jednostavnost odlike velikih ljudi. Ukoliko je to tačno, teško da postoji veći čovek od velikog Fjodora Vladimiroviča Jemeljanenka.
Kada je neko toliko veliki, da ga čak i oni najveći smatraju najvećim; a istovremeno svojim ponašanjem, rečima i delima ne pokazuje da ga dotiču takva veličanja; onda je jasno da je reč o posebnoj osobi. Jednoj u milion.
Redakcija RT Balkana imala je privilegiju da razgovara i prošeta ulicama srpske prestonice sa Jemeljanenkom, jednim od najboljih boraca svih vremena.
Jemeljanenko je trenutno u Srbiji gde promoviše Evropsko prvenstvo u sambou, ali legenda borilačkog sporta, o kojoj sa poštovanjem govore u svakom kutku planete, često boravi u našoj zemlji, ako ne zbog sporta, onda zbog vere i duhovnosti.
"Stekao sam ovde mnogo prijatelja. Bliskih prijatelja. Osećam bliskost dva pravoslavna naroda, mi smo braća. Čak i da ne znam ovde nikoga, ja osećam bratsku ljubav", počeo je Jemeljanenko razgovor za RT Balkan.
Sa Srbijom se upoznao preko Žitija Svetih. Što je više čitao, tako je rasla ljubav prema našoj zemlji.
"Saznajući više o istoriji, o životu srpskog naroda – počevši od Svetoga Save i Cara Lazara, u meni se pojavila velika želja da dođem u Srbiju. Obišao sam mnoge svetinje i manastire, pa tako i zavoleo Srbiju. Posetio sam Crkvu Svetog Kneza Lazara, Svetog Nikolaja... Takođe, posetio sam, kada još nije izgledao ovako kao sada, Hram Svetog Save", rekao je jedan od najboljih boraca svih vremena.
Na mnoge borbe je izlazio uz taktove srpskih pesama, a "Himna za život Srbije" ima posebno mesto u njegovom životu.
"Ova pesma me posebno inspirisala. Želeo sam da izađem uz tu pesmu zato što je to himna života Srbije."
Jemeljanenko svojim primerom pokazuje kako se neguju prijateljstvo i bratski odnosi srpskog i ruskog naroda. Posebno je značajno, naročito u ovim čudnim vremenima, očuvati tradiciju i imati prave prijatelje u svetu.
"Najvažnije je sačuvati našu pravoslavnu veru. Sve ostalo će doći na svoje... Tradicija i moral, a naša bratska ljubav će samo jačati."
Kao dete, Fjodor je sanjao da postane kosmonaut. Do zvezda je stigao drugim putem, a kako izgleda sadašnji svet iz njegove perspektive?
"Maštao sam da postanem kosmonaut, kao i svi dečaci u tom periodu. Svi smo čitali i znali ko je bio Jurij Gagarin. Verovatno je svaki dečak u moje vreme maštao da postane kosmonaut, policajac ili vatrogasac... Gledam na svet sada drugačije. Nisam bio u svemiru tako da ne znam sa čime da poredim. Trudim se da budem malo bolji, da se borim sa svojim grehovima, sa strastima. I da bar malo promenim svet."
Prema rečima trenera, Fjodor se nikada nije previše isticao – nije bio najtalentovaniji, ni najsnažniji ni najkrupniji... Ipak, stigao je dotle da ga mnogi poznavaoci borilačkih sportova smatraju najvećim svih vremena. Kaže, nema velike tajne, već velikog rada.
"Mnogo sam trenirao... Mnogo sam radio na sebi, na svojoj psihi. Pravio sam analizu da bih shvatio šta mi nedostaje, u čemu zaostajem. Trudio sam se da budem još bolji u onome što mi ide, a ono što mi ne ide nisam želeo da forsiram da bude kao kod drugih, već da postane moja jača strana. Ovo je bio veliki posao i mnogo uloženog truda. Naravno, u svemu tome je doprineo Gospod."
Ne postoji osoba u svetu sporta koja ne poštuje dostignuća i karijeru ruskog borca. Iako je svakom protivniku i svakom koga je sreo na svom putu ukazao poštovanje, Jemeljanenko se nada da nije to jedino merilo.
"Ne znam zbog čega je to tako, ali se nadam da nema veze sa rezultatima u sportu. Znate, mislim da ne treba trošiti energiju na neki rezultat, novac, vlast, popularnost... Kako je rekao Sveti Patrijarh Pavle: 'Budimo uvek ljudi, neljudi nikada'. U svakoj situaciji treba biti čovek."
I kada je bio na vrhuncu karijere, Fjorod je želeo da pronese slavu svoje zemlje planetom. Koliko današnje generacije, u svetu materijalnog, osećaju takvu potrebu?
"Iksreno, ne znam. Ne interesuje me to previše. Zanima me kako ja živim, moja deca, porodica, prijatelji, okruženje, borci... Kako oni razmišljaju, kako oni žele da žive, da proslavljaju našu veru i našu zemlju."
Jemeljananko je mogao da bira gde će živeti sa porodicom. Bilo gde u svetu. Ali, ništa nije moglo da zameni Rusiju i njegov Stari Oskol.
"Nikada nisam imao u planu da idem iz Rusije. Volim svoju otadžbinu. Čak i kada je bilo teško, kada je moja porodica prolazila kroz težak period. Čak ni tada se nije postavljalo pitanje da li da odemo. Kroz sve treba da se prođe zajedno. I teške trenutke i nedaće. Otadžbina je kao majka – ne biramo je, ali je volimo. Mamu volimo ako smo pravilno vaspitani. Mi se ponosimo našim roditeljima i poštujemo ih. Tako je i sa otadžbinom."
Suprotno većini boraca, Fjodor je zračio smirenošću kroz čitavu karijeru. A da li je sada, kada je "podvukao crtu" i odložio rukavice, spokojan?
"Zahvaljujem Gospodu za sve što mi je dao u životu, za sve što smo postigli moj tim, treneri, drugari i ja. Spokojnost, verovatno, ne zavisi od sportskih rezultata, već od toga kako živiš. Da li imaš savest, da li živiš sa verom u Boga ili ne", zaključio je veliki Fjodor Jemeljanenko.
Nakon intervjua i šetnje Beogradom, redakcija portala RT Balkan uručila je poklone Jemeljanenku, koji simbolizuju prijateljstvo srpskog i ruskog naroda.
