Srbija i Balkan
Crna Gora danas obeležava Dan državnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je rekao da su u 13. julu sabrani borba i sloboda - dve neraskidive odrednice koje su obeležile crnogorsku istoriju, začetak i ishodište državotvorne težnje
Crna Gora danas obeležava Dan državnosti, koji od 2005. godine slavi u znak sećanja na 13. jul 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, a do tada ga je obeležavala jer je istog dana 1941. godine počeo narodni ustanak protiv fašizma. Berlinski kongres, koji je trajao od 13. juna do 13. jula, sazvan je na inicijativu Austrije, uz pristanak Rusije i saglasnost Velike Britanije, Francuske, Italije, Nemačke i Turske, radi revizije Sanstefanskog ugovora.
Premda je i Sanstefanskim mirom, zaključenim u martu iste godine, Crna Gora tretirana kao samostalna država čija je teritorija trebalo da se uveća znatnije nego što je to određeno Berlinskim ugovorom, na Kongresu je definitivno međunarodno potvrđen njen državni suverenitet, zahvaljujući dugoj oružanoj i političkoj borbi naroda Crne Gore za očuvanje nezavisnosti i slobode.
Ustanak 13. jula 1941. godine, nakon odluke Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru o pružanju otpora okupatoru, koja je donesena u Stijeni Piperskoj, buknuo je u Crnoj Gori kao akt otpora i pobune crnogorskog naroda protiv fašizma.
Znameniti francuski filozof Žan Pol Sartr ocenio ga je veličanstvenim događajem evropske istorije 20. veka i kazao da je usmerio čovečanstvo kojim putem treba da ide.
Prema novom Zakonu o državnim praznicima, 13. jul je u Crnoj Gori prvi put slavljen kao Dan državnosti 2005. godine, za razliku od ranijih godina kada je to bio Dan ustanka crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu.
Centralna proslava povodom Dana državnosti biće održana večeras u 18 sati pored spomenika ispod Trebjese u Nikšiću, a crnogorski predsednik Jakov Milatović sinoć je u rezidenciji na Cetinju organizovao prijem, prenosi RTCG.
Milatović je rekao da su u 13. julu sabrani borba i sloboda - dve neraskidive odrednice koje su obeležile crnogorsku istoriju, začetak i ishodište državotvorne težnje.
On je dodao da antifašizam predstavlja jednu od najvažnijih vertikala crnogorskog društva, "koje ga je živelo mnogo pre nego što se kao pojam našao u istorijskim i sociološkim čitankama".
Milatović je takođe ukazao na neophodnost prevazilaženja svih podela u Crnoj Gori.
"Danas, kada se savremeni svet suočava sa brojnim izazovima, kada geopolitički potresi neretko dovode do sukoba velikih razmera, mi unutar Crne Gore treba da prevaziđemo sve što nas deli i poput mostova na Đurđevića Tari i Maloj rijeci spajamo obale i tamo gde se to na prvi pogled čini nemogućim", rekao je Milatović.
