Srbija i Balkan
Dobro plaćen posao "rušenja Srpske": Kristijan Šmit zarađuje više od Olafa Šolca
Svi visoki predstavnici debelo su naplatili svoj angažman u BiH, Šmit je do sada najverovatnije inkasirao minimalno oko milion evra, odnosno 300.000 evra godišnje
Kancelarija visokog predstavnika (OHR), otkako je uspostavljena 1995. godine, nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, potrošila je najmanje 140 miliona evra, od čega je dobar deo tog novca otišao na plate visokih predstavnika, čiji je zadatak trebalo da bude dosledno sprovođenje onog što je zapisano u ovom mirovnom dokumentu, piše "Glasu Srpske".
"Za prošlu i ovu godinu, u vreme nelegalnog mandata Kristijana Šmita, budžet OHR-a iznosio je po 5,85 miliona evra, otprilike isto kao i u vreme vladavine Valentina Incka. Polovinu obezbeđuje Evropska unija, koja je pre nekoliko godina predlagala da se smanji finansiranje, jer je smatrano da bi ovu kancelariju trebalo zatvoriti. Slično mišljenje tada je imala i Međunarodna krizna grupa poručujući da je OHR nadživeo svrhu svog postojanja", navodi portal.
Šmit tražio veći budžet
Zatim dodaje da je ova tema ponovo aktuelizovana nakon što je BiH krajem prošle godine dobila kandidatski status za ulazak u EU.
Međutim, Šmit i njegovi mentori su tada istakli da ima mnogo nezavršenog posla u BiH. Šmit je čak zatražio povećanje budžeta, upozoravajući da bi se BiH mogla raspasti bez OHR, pri tome otvoreno se hvaleći neograničenom moći kojom navodno raspolaže.
Svi dosadašnji visoki predstavnici debelo su naplatili svoj angažman u BiH. Šveđanin Karl Bilt je za 18 meseci zaradio 450.000 evra, a približno isti iznos inkasirali su i Kristijan Švarc-Šiling i Miroslav Lajčak. Španac Karlos Vestendorp, koji je dužnost visokog predstavnika obavljao od juna 1997. do jula 1999. godine, zaradio je ukupno 625.000 evra, a Volfgang Petrič je za 32 meseca inkasirao 800.000 evra. Najviše je inkasirao Pedi Ešdaun - ukupno 1.100.000 evra.
Nije poznato koliko je novca zaradio Austrijanac Valentin Incko, koji je rekorder po stažu u BiH - 12 godina i pet meseci. Pri kraju svog mandata on je odlučio da sreže svoju platu za četiri petine, navodeći kako ona nakon toga iznosi 5.000 evra. To znači da je Incko u nekom prethodnom periodu imao mesečna primanja oko 25.000 evra. Prevedeno u reč brojki - on je za 77 meseci – zaradio između 1,7 i 1,9 miliona evra, bez drugih beneficija. Radi se inače o novcu koji se ne oporezuje. Incko će inače ostati upamćen po tome što je, neposredno pre odlaska s mesta visokog predstavnika, nezakonito doneo cenzorski dekret kojim se kriminalizuje izražavanje određenih mišljenja o ratu u BiH.
Visoki predstavnici nikada javno nisu želeli otvoreno i transparentno da govore o visini plate, baš kao ni danas Šmit, koji nelegalno sedi u fotelji visokog predstavnika već tri godine. Nedavno je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao da Šmitova plata iznosi 24.000 evra, te da ona ide i do 40.000, kada se uračunaju i putni troškovi i životno osiguranje. Šmit je ovakve spekulacije nazvao netačnim, poručujući da je njegova plata ipak nešto manja. Koliko? Nije otkrio.
Ako je to "nešto" - par hiljada, to znači da on svoj nelegalni boravak naplaćuje opet debelo. Kada se sve stavi na papir i podvuče crta - Šmit je do sada najverovatnije inkasirao minimalno oko milion evra, odnosno 300.000 evra godišnje, a što je za gotovo 20 odsto više od primanja koja trenutno ima nemački kancelar Olaf Šolc. Službena Šolcova bruto plata iznosi 20.179 evra. Preračunato na godinu, to odgovara osnovnoj plati od oko 242.000 evra.
Primera radi mesečna primanja nemačkih ministara trenutno iznose oko 16.000 evra. Ako bi uzeli u obzir i razne druge novčane benefite koje ima, Šmit je do sada mogao zaraditi i do 1,4 miliona evra.
Političko nasilje Kristijana Šmita
Prema ocenama analitičara i stručnjaka za međunarodno pravo, Šmit je bio glavni destabilizujući faktor i kreator gotovo svih kriza u BiH. Stavio se ulogu zakonodavca, ali i tumača duha, a ne slova Dejtona, a što se uostalom može videti iza njegovih nastojanja da entitetsku imovinu proglasi državnom, a što bi obesmislilo svako dalje postojanje Republike Srpske.
Analizirajući tri godine nelegalnog rada Kristijana Šmita, ekspert za međunarodno pravo Srđan Perišić kaže da je ono proteklo u pre svega otvorenom političku nasilju i maltretiranju, koje je imalo za cilj rušenje Republike Srpske.
"Nemačka ga je postavila na to mesto, s jasnim direktivama i zadacima. I on će ostati u BiH, dok ne završi posao, institucionalno ne uguši Republiku Srpsku. Treba očekivati da nastavi sa pravnim i ustavnim nasiljem, pogotovo nakon oktobarskih izbora. U tim njegovim namerama pomoći će mu i Ustavni sud, ali i Sud BiH. I ovo uspostavljeno trojstvo, uz pomoć NATO-a, neće odustati od namere da se Dejtonski mirovni sporazum obesmisli", istakao je Perišić.
Takođe, upozorio je da Srpsku čeka vruća i turbulentna jesen, i da će Šmit sačekati ishod sudskog procesa protiv predsednika Srpske.
"Verujem da očekuje da Sud BiH izbaci Dodika iz političkog života, kako bi krenuo sa svojom antisrpskom kampanjom. Neće žuriti. On i do sada nije leteo grlom u jagode već je tempirao odluke. Pitanje imovine je sigurno sledeće. I pri tome će tražiti ′malu pomoć′ Ustavnog suda BiH", zaključio je Perišić za"Glas Srpske".
