Srbija i Balkan

RT Balkan analiza: Ko je Aleksandar Kasanof i šta da očekujemo od njegovog dolaska na Balkan?

Nekada desna ruka Viktorije Nuland i jedan od glavnih zapadnih operativaca tokom režiranja ukrajinskog Majdana, Kasanof sada dolazi i na Zapadni Balkan. Zašto?
RT Balkan analiza: Ko je Aleksandar Kasanof i šta da očekujemo od njegovog dolaska na Balkan?© Facebook/ Embassy of Ukraine in the USA

"Antiruski nastrojen i bez pozitivnih predispozicija prema Srbima", novi američki izaslanik za Zapadni Balkan Aleksandra "Saša" Kasanof u ovaj kraj sveta stiže sa već poprilično popunjenom biografijom, u kojoj se najviše ističe rad sa Viktorijom Nuland tokom zapadne organizacije Majdana.

Da će upravo njegov angažman tokom puča u Ukrajini i "iskustvo" koje je stekao tamo biti od koristi "svima koji žele da se ojačaju suverenitet i teritorijalni integritet balkanskih država", tvrdi bivši američki diplomata i albanski lobista Danijel Server, što navodi da se zapitamo – kakvo je to iskustvo do sada sticao Kasanof?

Šta ga je to preporučilo da u regionu Zapadnog Balkana, kako to kaže Stejt department, doprinese "trajnom miru, stabilnosti i prosperitetu u regionu"?

Ko je Aleksandar Kasanof?

Ime Aleksandra Kasenofa, čoveka koji je obično radio iz senke, prvi put javno je odjeknulo u istrazi američkog specijalnog tužioca Roberta Milera o navodnim "ruskim vezama", odnosno tokom afere "Rusijagejt", kada su demokrate optužile Rusiju da je pomogla Donaldu Trampu da pobedi Hilari Klinton na američkim predsedničkim izborima 2016.

Saznalo se tada, naime, da je Kasanof imao svog doušnika u tadašnjoj ukrajinskoj vladi, odnosno da mu je račune polagao ukrajinski biznismen Konstantin Kilimnik, blizak sa Viktorom Janukovičem koga je Zapad hteo da svrgne.

Kilimnik je zbog dragocenih poverljivih informacija koje je dostavljao Amerikancima, tretiran kao "osetljiv obaveštajni izvor Stejt departmenta o ukrajinskim i ruskim pitanjima".

Istraga koju je Miler sproveo pokazala je da se Kasanof sa svojom "krticom" sastajao čak i nekoliko puta nedeljno da bi dobijao tajne informacije, koje su nakon toga dobijale svoju "primenu" u zapadnim subverzivnim delatnostima, odnosno u pripremanju puča protiv Janukoviča, čiji je "greh" bio to što je naklonjen Rusiji.

Puč je uz Kasanofovu operativnu pomoć uspeo, Ukrajina se okrenula protiv Rusije, a za uspešnu koordinaciju doušnicima poput Kilimnika koje su tome doprineli, Kasanof je dobio i nagradu "Džejms Klement Dan".

Priznanje je, kako je rečeno, dodeljeno za "izvrsno liderstvo i hrabrost u unapređivanju američkih spoljnopolitičkih interesa u Ukrajini, kao i podršku ukrajinskom narodu da sami odluče o svojoj budućnosti".

Odmah nakon što je Porošenko došao na vlast, maja 2014. godine, bio je završen i Kasanofov posao, pa je Ukrajinu napustio samo mesec dana kasnije – u junu 2014. Njegov "angažman" se nastavio u Biro za evropske i evroazijske poslove, gde mu je takođe osnovno zaduženje bilo da pokuša da oslabi ruski uticaj u regionu.

Tu je, na krilima ukrajinskog "uspeha", Kasanof pokušao da da "doprinos" i beloruskoj demokratiji. U vreme kada je Lukašenko već naslućivao da Zapad uveliko planira da izvede beloruski Majdan i spremao se za predsedničke izbore 2015. godine, Eskobarov naslednik uveliko je sastančio sa beloruskim opozicionarima.

"Bilo nam je drago što smo ga upoznali. Videlo se da nije novajlija. Radio je u američkoj ambasadi u Ukrajini. Dakle, on zna kakav je to region i kakve probleme ima. I dobro je što mnogi naši problemi danas zavise od Ukrajine i od toga kako će se ukrajinska kriza rešiti", rekao je tada lider Ujedinjene građanske partije Anatol Liabjedska i priznao da su su upravo predsednički izbori bili tema njihovih razgovora, kojima je, prisustvovao i Vladimir Niakliev poznat po izjavi "Majdan je naš simbol".

Lukašenko je, međutim, te godine osvojio više od 80 odsto glasova i učvrstio svoju vladavinu, pa je Zapad morao da sačeka do 2020. godine ne bi li opet pokušao da u Minsk presadi pelcere subverzije koja se ranije uspešno primila u Kijevu. Ni tada nije uspelo.

Šta će u Srbiji američki operativac "iz senke"

Kasanof koji je, dakle, sve samo ne običan diplomata, svoju karijeru (pre Ukrajine) započeo je u Dablinu u Irskoj, odakle je upućen u Ašhabat u Turkmenistanu, da bi zatim radio u Čileu. Uprkos ovakvom iskustvu, njegove fotografije nemoguće je pronaći, a to možda i najbolje svedoči da je on za Ameriku radio kao "čovek iz senke".

Ali, šta očekivati od njegovog dolaska na Zapadni Balkan? Zašto Bajdenova administracija u ovaj region šalje upravo čoveka koji se može "pohvaliti" antiruskom nastrojenošću? Da li će Kasanof i ovde pokušati da radi ono što je radio ranije – da slabi ruski uticaj?

Politikolog Aleksandar Pavić smatra da je odvajanje od ruskog i kineskog uticaja jedan od njegovih najvažnijih zadataka, kao i da će pod lupom biti i veze Srbije sa Mađarskom.

"Sve što Srbiju odvaja od trajnog vezivanja za evroatlanski prostor, oni će pokušati da saseku", ističe naš sagovornik.

Kasanofovim imenovanjem, kako Pavić dodaje, šalje se i znatno opasnija poruka.

"Pokazuju nam da je i ovde moguć kijevski scenario. To se već vidi jer duže vreme traje operacija destabilizacije balkanskog prostora – od ohrabrivanja Kurtija da sprovodi teror na Kosovu i Metohiji, preko ponašanja lažnog predstavnika Šmita u BiH, do pritisaka na Republiku Srpsku i sankcija Dodiku i njegovim saradnicima i rodbini. Sve je veća mogućnost da Tramp požuri i oni sada gledaju da završe što više mogu poslova započetih još devedesetih. Kasanofov dolazak je gorivo za ubrzavanje procesa definitivnog otcepljivanja KiM od Srbije, obesmišljavanja Republike Srpske i po mogućstvu destabilizacije cele Srbije", ističe Pavić.

Novi američki izaslanik, prema njegovom mišljenju, sigurno neće biti manje agresivan od Gabrijel Eskobara, ali jedino što može da nam pomogne jeste "vakuum" u Beloj Kući i to što njihovi lanci komandovanja nisu kao što su bili – ali na to ne bi smeli da se oslanjamo.

"Treba da njegov dolazak tretiramo ozbiljno, jer on nam sigurno ne donosi ništa dobro. Mora biti jasno da od njega sigurno nećemo dobiti nikakve ponude koje nam odgovaraju, jer ako pošalju nekog ko je imao direktno učešće u Majdanu, to je sve upravo onako kako i izgleda", zaključuje naš sagovornik.

Novinarka Ljiljana Smajlović za RT Balkan kaže ne zna ništa o Eskobarovom nasledniku, ali joj se njegova "umešanost u Majdan čini kao veoma loš znak". O Kasanofu joj dovoljno govori i to što je on bio pomoćnik bivšeg podsekretara za politička pitanja Viktorije Nuland, smatra naša sagovornica.

"Jasno mi je da učestvovanje u 'promeni režima' u jednoj državi ne mora da znači da je reč o državnom službeniku koji odobrava svaku promenu režima i svesrdno bi podstrekavao i svaku drugu promenu režima. Možda je bio samo revnostan đak gospođe Nuland, koja je tada diktirala politiku Zapada prema Ukrajini i Rusiji? Ali činjenica je da je Nulandova i tada i sada bila pobornik i predstavnik one struje u američkoj spoljnopolitičkoj i bezbednosnoj eliti koju ja smatram ratnohušačkom i, prema tome, za našu zemlju opasnom", ističe urednica emisije "Relativizacija".

Ona, međutim, napominje da možda i ne treba previše značaja "učitavati" iz hijerarhijske bliskosti sa Nulandovom.

"Neminovno je, međutim, da njegova biografija kod nas pali 'crvenu lampicu'. Naravno da ne mogu da tvrdim da je baš to bila i izričita namera njegovih poslodavaca. Moguće je da nije, ali ostaje ipak činjenica da na Srbiju u Stejt departmentu motre kao na državu koja je bliža Rusiji nego što bi američki establišment voleo. Zato zaista ima osnova za zebnju da je biografija gospodina Kasanofa deo poruke Beogradu", zaključuje Smajlovićeva.

image