"Jastrebovi" Viktorije Nuland kruže oko Srbije: Da li bi trebalo da se zabrinemo?
Uzalud je Džefri Saks slavio odlazak u penziju podsekretarke za politička pitanja SAD Viktorije Nuland, a to ovih dana na svojoj koži najbolje oseća Srbija.
Čak troje novih ljudi američke administracije na ovom području, povezano je sa Nuladovom ili sa njenim zloslutnim nasleđem.
Ničim izazvana, Srbija se nedavno našla u objavi pomoćnika državnog sekretara za energetiku američkog Stejt departmenta Džefrija Pajata koji se oglasio provodom projekta "Jadar".
Ovaj nekadašnji ambasador SAD u Ukrajini široj javnosti postao je poznat nakon razgovora sa Nulandovom o smeni vlasti u Ukrajini 2014.
Tom prilikom je Nulandova, koja je tada u administraciji SAD bila zadužena i za odnose sa EU, "diplomatski" poručila "j...š EU", na šta je ambasador odgovorio: "Baš tako."
Drugi saradnik Nulandove, njen izvršni pomoćnik, koji stiže iz Vašingtona na Balkan je Aleksandar Kasanof, koji će zameniti Gabrijela Eskobara.
I on je "iskustvo" stekao u Ukrajini tokom Majdana 2014, takođe u američkoj ambasadi u Kijevu.
Da se Vašington ozbiljno nameračio da ojača svoj uticaj na Balkanu potvrdilo je i treće imenovanje – Luis Krišok dolazi na mesto zamenika visokog predstavnika u BiH. Ovaj zvaničnik Stejt departmenta radio je u Ukrajini, Srbiji, BiH, pa i u Prištini.
U našoj zemlji od 2003. do 2004. boravio je kako bi "širio ljudska prava i demokratiju"."Krišok je bio ključan u procesu obračunavanja sa Srbijom zbog svoje prošlosti", navodi se u publikaciji američkog ministarstva spoljnih poslova.
Da li je dolazak ovih operativaca samo slučajnost ili bi trebalo da se zabrinemo?
To što se ljudi Viktorije Nuland imenuju na prostoru Zapadnog Balkana treba da bude alarmantno, ocenjuje Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije za RT Balkan i napominje da uzrok leži u pitanju NATO-a.
"Oni Srbiju vide kao zemlju čiji vojno-industrijski kompleks treba iskoristiti, iako ga već koriste, ali verovatno to žele još direktnije i neposrednije za ratove u Ukrajini, na Bliskom istoku, a moguće i na Pacifiku", smatra Gajić.
Cilj je, kaže, Srbe ukinuti kao bilo kakav geopolitički faktor, jer Srbija za NATO predstavlja remetilački faktor.
"Mogu da imaju i vladu i predsednika koji suštinski ispunjavaju njihove interese ali je problem bilo koja vrsta Srbije, bilo koja vrsta nezavisnosti. Posebno mislim da je to važno u svetlu ovi protesta, jer se videlo da je narod spreman da pruži otpor", smatra Gajić.
Problem za NATO je što na Balkanu imaju dve države koje nisu članice NATO-a, a to su Srbija i Bosna i Hercegovina, ukazuje naš sagovornik.
"Ključ za rešavanje svega toga je Srbija i trebalo bi da budemo zabrinuti jer se naša vojska samo kozmetički naoružava, dok se ozbiljno naoružavaju Hrvatska i Bugarska", kaže Gajić.
Upozorava da je jedino ostala fizička okupacija Srbije i taj plan se, napominje, već dugo razrađuje.
Da ova teza nije naivna dovoljno je podsetiti da je suprug Nuladnove Robert Kejgan, neokonzervativni guru i "dobošar" iračkog rata.
"Jedina nada za opstanak liberalizma kod kuće i u svetu je očuvanje svetskog poretka zasnovanog na liberalizmu, a SAD su jedina sila sposobna da takav poredak održi", smatra Kejgan u tekstu u kojem tvrdi da su Amerikanci supersila i da moraju da prihvate svoju globalnu ulogu.
Gajić u odgovoru na pitanje da li će se nešto promeniti nakon predsedničkih izbora upozorava da ljudi u Stejt departmentu mnogo duže traju od ljudi u predsedničkoj administraciji.
"Zato nemamo nikakve garancije da će nešto radikalno da se promeni. Možemo samo da se nadamo", zaključuje naš sagovornik.
Ukoliko izbori u Americi budu iole korektno sprovedeni, možemo da očekujemo izvesno olakšanje po pitanju odnosa prema Srbiji, smatra publicista i spoljno-politički analitičar Srđa Trifković.
"Tramp nije sklon da vidi Balkan ili istočnu Evropu kao primarnu zonu američkih državnih interesa", kaže Trifković za RT Balkan.
Napominje da američki mediji pripremaju teren za uspeh Kamale Haris u anketama, bez obzira na realnu situaciju.
"Već imaju toliko isprobanih metoda sa žetvama glasova, sa desetinama hiljada koji se projavljuju za jednog kandidata u sitnim satima, a aparat prinude zna da bude beskrupulozan u gušenju bilo kakvih protesta", kaže Trifković.
Zbog svega navedenog, verovati u legitimnost i legalnost američkih izbora u ovom trenutku je na nivou "banana republike" iz centralne Amerike.