Đaci se otrovali na ekskurziji u Krupnju, sutra rezultati analiza: Hrana koju treba izbegavati leti
Od ukupno 130-oro dece koja su na ekskurziji bila smeštena u hotelu Grand u Krupnju, njih 78 je prijavilo različite stomačne tegobe - mučninu, gađenje, povraćanje, posle čega je pedesetak mališana hospitalizovano.
Dok se čekaju rezultati analiza uzoraka uzetih tokom epidemiološki nadzora koju je uradio Zavod za javno zdravlje Šabac, specijalista higijene dr Igor Dragičević navodi da su po dobijanju prijave o tegobama dece 18. avgusta nadležni epidemiolog i ekipa Zavoda za javno zdravlje zajedno sa sanitarnom inspekcijom otišli na lice mesta.
"Izvršene su sve potrebne mere koje se primenjuju u ovakvim situacijama - epidemiološku anketu sa svim podacima i okolnostima, uzeti su svi uzorci koje je bilo moguće uzeti, proverene su sanitarne knjižice zaposlenih i naložen vanredni sanitarni pregled, a uzeti su i brisevi, kao i uzorci vode - pošto trenutno na terenu Krupnja postoji problem sa restrikcijama vode, proveravali smo i flaširanu vodu i vodu iz vodovoda, kao i njihov alternativni bunar", naveo je Dragičević.
Dodao je da je praćeno stanje onih koji su otpušteni sa lečenja, a da trenutno nema hospitalizovane dece.
Deo dece je u međuvremenu napustio hotel, a deca koja su ostala nastavila su uobičajene aktivnosti.
Burek i sladoled na spisku problematičnih namirnica
Infektolog Saša Božović za Tanjug je ispričala da su meso, mleko, naročito nepasterizovano, jaja, neoprano voće i povrće, kao i sokovi od njih, pa i sirovo brašno, namirnice koje leti najčešće dovode do trovanja hranom.
Takođe je i majonez čest uzročnik trovanja, upozorava.
"Leti najčešće imamo trovanja sladoledom, kao i trovanje na nekim slavljima ako su u pitanju svadbe, pa su to neke kremaste torte od jaja ili, recimo, vrlo često imamo i trovanje burekom, bez obzira da li je u pitanju sir ili meso", navela je Božović.
Ona je naglasila da kod nekih bakterijskih infekcija, odnosno trovanja hranom, period inkubacije, odnosno period od konzumacije hrane do pojave prvih simptoma, bude vrlo kratak, po nekoliko sati.
Prema njenim rečima, kada dođe do porodične epidemije za kratko vreme, čest krivac su mikroorganizmi koji se brzo prenose, te da se uzrok trovanja hranom utvrđuje na osnovu analize stolice obolelih.
"Klinička slika obolelih sa stomačnim tegobama, bilo da je reč o virusima ili bakterijama, ne razlikuje se mnogo. Simptomi su uvek mučnina, povraćanje, bolovi u stomaku, dijareja, nekada sa temperaturom, a nekada bez nje", objasnila je ona.
Doktorka je istakla i da način prenošenja stomačnih infekcija može biti različit - putem vode - kada je reč o hidričnim epidemijama i kada oboli veliki broj ljudi, zatim putem zaražene hrane, prljavih ruku ili predmeta koje su dodirnule obolele osobe.
"Često smo imali infekcije gde kuhinjsko osoblje može biti kliconoša. Oni mogu da nemaju nikakvih tegoba, a mogu da prenose različite bakterije, između ostalog i salmonelu. Zato su bitni sanitarni pregledi", naglasila je Božović.
Prema njenim rečima, terapija je najčešće rehidratacija - nadoknađivanje tečnosti jer se dosta gubi povraćanjem i dijarejom, dok se antibiotici izbegavaju, osim kod jako teških kliničkih slika obolelih, kao i ako je reč o osobama koje imaju i neke druge bolesti.
Antibiotici se uključuju ako je reč o bakterijskoj infekciji, a to se utvrđuje laboratorijskim analizama.
Generalno, trovanje hranom, kakao naglašava, prolazi bez komplikacija u većini slučajeva.