Srbija i Balkan
Varhelji: Cilj međuvladina konferencija sa Srbijom u narednih mesec dana
EU mora da nastavi pristupne pregovore sa Srbijom i otvori Klaster 3, poručio je Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji
Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji izjavio je danas, govoreći o značaju proširenja EU, da je cilj da se u narednih mesec dana održi međuvladina konferencija sa Srbijom i pozvao Beograd i Prištinu da napreduju u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU.
"Beograd i Priština moraju da napreduju u dijalogu koji predvodi EU kako bi napredovali na svojim putevima ka EU. Potreban je konstruktivan pristup, a jednostrane akcije koje podižu tenzije moraju da se izbegavaju", rekao je Varhelji na međuparlamentarnoj konferenciji za Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP) i Zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku (ZBOP) u Budimpešti.
On je dodao da EU mora da nastavi pristupne pregovore sa Srbijom i otvori Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
"Sa Srbijom i Albanijom, možda i Severnom Makedonijom, naš cilj je da u narednih mesec dana održimo međuvladine konferencije", poručio je Varhelji.
Osvrćući se na rezultate Evropske komisije u vezi sa politikom proširenja, Varhelji je ukazao na nedavno usvojeni Plan rasta za Zapadni Balkan, kojim se postavljaju osnove za sprovođenje ubrzane postepene integracije kako bi partneri bili bolje pripremljeni za lakši proces pristupanja.
"Ova ponuda bez presedana od dodatnih šest milijardi evra finansijske podrške Zapadnom Balkanu ima za cilj da podstakne socijalno-ekonomski razvoj i približavanje regiona EU i trebalo bi da obezbedi koristi od članstva čak i pre pristupanja. Istovremeno, on promoviše ekonomsku integraciju unutar regiona kroz zajedničko regionalno tržište", naveo je Varhelji.
On je naglasio da će ukupna finansijska podrška EU Zapadnom Balkanu do 2027. godine dostići "uporediv nivo intenziteta pomoći" kao u trenutnim kohezionim i strukturnim fondovima EU, što znači 90 odsto intenziteta pomoći do 2027. godine.
Varhelji je dodao da bi Plan rasta trebalo da ubrza reformske procese na Zapadnom Balkanu i istakao da su svi partneri dostavili reformske agende, koje opisuju kako i kada će završiti reforme neophodne za pridruživanje EU.
Istovremeno je istakao da je politika proširenja postala glavni prioritet EU i ocenio da je danas, usled geopolitičke i bezbednosne situacije u Evropi, proširenje postalo neizbežno jer, kako je naglasio, "nema mira, prosperiteta, bezbednosti Evrope bez proširenja".
On je rekao i da više nije pitanje da li će biti proširenja, već kada će doći do njega i ocenio da što se brže to dogodi, brže će biti izvršena "geopolitička investicija da ojačamo i konsolidujemo osnove našeg dugoročnog mira, stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta na celom našem kontinentu".
Poručio je da će proširenje ostati na vrhu političke agende jer, kako je naveo, evropski projekat neće biti gotov "bez pridruživanja naših balkanskih prijatelja i prijatelja sa istoka".
Istovremeno je naveo da je pristupanje EU proces zasnovan na zaslugama i da će to i ostati, kao i da je zasnovan na kriterijumima iz Kopenhagena.
"Jasno je da pristupanje EU zavisi od napretka koje svaka zemlja napravi, počevši od reformi u osnovama, a to je princip koji je od najveće važnosti za naše zemlje članice. Kandidati i potencijalni kandidati stoga moraju pokazati svoju punu posvećenost u realizaciji reformi i odgovarajućih ciljeva EU", rekao je Varhelji.
Usklađenost sa spoljnom politikom EU i poštovanje sankcija koje je uvela, jedan je od uslova za izdvajanje sredstava iz fonda EU za razvoj Zapadnog Balkana, izjavila je ranije predstavnica Evropske komisije Ana Pisonero na brifingu u Briselu, odgovarajući na pitanje da li zbog "dobrih odnosa" između balkanskih zemalja i Rusije mogu da ostanu bez evropskog novca.
Takođe, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je da, ukoliko se "ne reši pitanje dijaloga Beograda i Prištine, može da se zaboravi na integraciju čitavog Zapadnog Balkana u EU", preneo je "Danas". Ovom izjavom Lajčak je dodatno pojačao pritiske na Srbiju da se odrekne svoje južne pokrajine, očekujući da sada i države iz regiona dodatno pritisnu Beograd. Pored toga što Srbiju stavlja u poziciju odgovorne za ulazak njenih suseda u EU, iako to ni u teoriji ne može biti, Lajčak je skinuo odgovornost zbog predugog čekanja zapadnobalkanskih zemalja da uđu u Uniju.
Podsetimo, pored brojnih uslova za ulazak Srbije u EU, Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) u februaru uputile su predlog izmene uslova iz poglavlja 35 pregovaračkog okvira u procesu pregovora o članstvu sa Srbijom, kojim bi Ohridski sporazum ušao u pregovarački okvir, što je u aprilu i usvojeno.
