Ohridski sporazum i Poglavlje 35 pregovora sa EU: Izbor između evropskog puta i Ustava Srbije

Postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog poglavlja 35, a time i uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je u intervjuu za nedeljnik "Nin" objasnio da je jasno rekao evropskim zvaničnicima šta ne može da prihvati i da ne dolazi u obzir prijem tzv. Kosova u Ujedinjene nacije. Predsednik Srbije je istakao i da se dve zemlje snažno zalažu da Ohridski sporazum postane deo pregovaračkog procesa, ne želeći da kaže koje su to države.

EU ponovo ucenjuje Srbiju, zadali i rok: Evropski savet traži da Ohridski aneks uđe u Poglavlje 35

"Nisam siguran da li i drugi to žele, pa ćemo da vidimo", kazao je Vučić.

Osim što se u članu 4 Ohridskog sporazuma navodi da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, pa ni u UN, većina odredaba ovog dokumenta za deo stručne javnosti je vrlo sporna jer podrazumeva ono što su evropski zvaničnici već direktno tražili od Srbije: defakto priznanje Kosova. S tim u vezi, nameće se pitanje ako bi Ohridski sporazum postao uslov za prijem Srbije u EU, da li to onda znači da bi evropske integracije bile protivustavne?

Sagovornici RT Balkana slažu se da stvari stoje upravo tako, odnosno da bi prihvatanje pregovaračkog procesa u koji bi bio uključen Ohridski sporazum bilo suprotno najvišem pravnom aktu zemlje. 

Kako je ranije objasnio za naš portal advokat Branko Pavlović faktičko priznanje tzv. Kosova utkano je u gotovo svaku odredbu Ohridskog sporazuma, a nakon tog faktičkog priznanja na kojem insistira EU, više nam niko ništa ne bi ni tražio u pogledu tzv. Kosova jer njemu više ništa ne bi ni bilo potrebno od Srbije, istakao je Pavlović.

"Moramo staviti do znanja da je to apsolutno neprihvatljivo. I kada naši predstavnici kažu da će se držati Ustava Srbije, da neće priznati nezavisnost 'Kosova', to znači da oni smatraju da neke funkcije, kao država, Srbija mora da vrši i na Kosovu i Metohiji. To znači vojska je samo Vojska Srbije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244, Narodna banka Srbije je i na KiM kao jedina centralna banka, međunarodni odnosi su samo na nivou Srbije i na KiM", rekao je Pavlović.

Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju napominje za RT Balkan da ukoliko bi u Poglavlje 35 bio uključen Ohridski sporazum, Evropa bi time stavila oznaku za kraj evropskih integracija Srbije jer mi to ne možemo da prihvatimo u tom obliku koji oni hoće.

Vučić: Postoji mogućnost da Ohridski sporazum postane uslov za prijem Srbije u EU

"Ako to bude uslov, zaista Srbija više nema šta tu da radi, nemoguće je, više od 80 odsto naroda Srbije to ne želi. Zbog toga sam i optimista da EU to neće uvrstiti jer mislim da i oni znaju da bi se tako završilo, a ne verujem da im je cilj da budemo protivnik Evropske unije, iako ne rade baš ni na tome da postanemo njen član", kaže Deđanski.

Uvrštavanje Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 pregovora sa EU bilo bi suprotstavljeno Ustavu Srbije, jer se radi o suverenitetu i teritorijalnom integritetu države, ali i državnim i nacionalnim interesima, ističe diplomata u penziji Zoran Milivojević za RT Balkan.

"Pod pretpostavkom da ustav možete čak i da menjate, ali državni i nacionalni interesi su iznad njega, a u svakom slučaju se radi i o njima", kaže Milivojević.

On skreće pažnju da se ugrađivanje Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 ne pominje na kraju pregovaračkog procesa kada zemlja praktično ulazi u EU, nego se stavlja u uslov još u ranoj fazi pregovaračkog procesa koji nije ni blizu završetka.

"Mi smo zatvorili svega dva poglavlja, a otvorili smo 22, dakle pitanje je na kom smo delu tog pregovaračkog procesa, a EU sad uslovljava taj proces jer Poglavlje 35 ima suspenzivnu klauzulu", kaže Milivojević.

Naime, kako objašnjava naš sagovornik, poglavlja 23, 24 i 35 imaju tu klauzulu koja podrazumeva da ukoliko nema napretka po bilo kom od tih poglavlja proces se zaustavlja.

"To znači oni vam već sada uslovljavaju ne ulazak u EU, nego sam pregovarački proces iz svojih geopolitičkih interesa i razloga. Dakle, pristupni pregovori će zavisiti ako to ubace, a ne samo članstvo, članstvo je daleko", dodaje Milivojević.

On podseća i da se sa EU ne pregovara, nego se samo prihvata pravna tekovina.

"Poglavlje 35 je par ekselans političko uslovljavanje što niko pre nas nije imao, nego su imali pravnu tekovinu. U našem slučaju su ubacili i političke uslove. Kada je recimo Kipar primljen nije bio taj politički uslov, primljen je bez kontrole svoje teritorije. Sada hoće da otvore pregovore sa Ukrajinom, zemljom u ratnom stanju, koja ne kontroliše svoju teritoriju, ne zna se u kojim granicama je ta država. A nama insistiraju da to rešimo", ističe Milivojević.