Briselski i Ohridski sporazum: Šta sve podrazumeva defakto priznanje tzv. Kosova

Formulacija defakto priznanje tzv. Kosova, koju smo kao direktan zahtev koji se traži od Srbije prvo čuli od petoro zvaničnika zemalja EU i SAD, a potom i od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, izuzetno je opasna, kaže za RT Balkan advokat Branko Pavlović.

On pojašnjava da se radi o formulaciji koja je primenjena prilikom međusobnog faktičkog priznanja Istočne i Zapadne Nemačke nakon čega, kako dodaje, znamo da su obe države funkcionisale kao samostalne države iako se formalno međusobno nisu priznale.

"Drugim rečima, to je jedna izuzetno opasna formulacija gde nam nakon faktičkog priznanja na kojem insistira EU više niko ništa ne bi ni tražio u pogledu tzv. Kosova jer njemu više ništa ne bi ni bilo potrebno od Srbije. To faktičko priznanje je utkano u gotovo svaku odredbu tzv. Ohridskog i Briselskog sporazuma i oni su u bitnim elementima bukvalno prepisano tekstovi iz sporazuma koji su potpisale zapadna i Istočna Nemačka", ukazuje Pavlović.

On podseća da u Ohridskom sporazumu, već u preambuli nema naznaka da je Srbija država, a da "Kosovo" to nije, nastavlja se članom 1 gde se govori o dobrosusedskim odnosima, čime bi Srbija indirektno priznala da je tzv. Kosovo država jer se takvi odnosi podrazumevaju između njih, dok bi članom 2, po mišljenju našeg sagovornika, Srbija direktno priznala nezavisnost "Kosova", jer se u njemu navodi da će se obe strane "voditi ciljevima i principima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o jednakosti suvereniteta svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomiji i teritorijalnom integritetu, pravu na samoopredeljenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminaciji".

Isto tako i član 4, u kojem se navodi da se Srbija neće protiviti članstvu tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, kao i član 5 u kojem se definiše da "nijedna strana neće blokirati, niti ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU", predstavljali bi u slučaju potpisivanja sporazuma direktno priznavanje državnosti "Kosova" od strane Srbije, napominje Pavlović.

RT Balkan analiza: Šta velika petorka sprema Srbiji

"Ono što u tim sporazumima nedostaje, a čega je u onim nemačkim iz sedamdesetih godina bilo, jeste odredba koja predviđa da sporazumi podležu ratifikaciji. To znači da ko god potpiše i šta god potpiše svi znaju u međunarodnoj javnosti da to ne proizvodi dejstvo dok se ne ratifikuje u parlamentima tih država. E, to su izbacili da bi onda kasnije mogli da vrše pritisak kako je nešto dogovoreno", ističe Pavlović.

On dodaje da se prema izjavama o defakto priznanju, a Ursula fon der Lajen je to postavila kao uslov za put ka EU i pojasnila da to podrazumeva primenu Ohridskog sporazuma, moramo odnositi sa vrlo rezolutnim odgovorima. Moramo staviti do znanja da je to apsolutno neprihvatljivo i jasno da izađemo sa svojim stavovima, ukazuje Pavlović.

"Kada naši predstavnici kažu da će se držati Ustava Srbije, da neće priznati nezavisnost 'Kosova', to znači da oni smatraju da neke funkcije, kao država, Srbija mora da vrši i na Kosovu i Metohiji. Jer ako misliš da Srbija ne treba da vrši nijednu funkciju kao država na KiM, onda u čemu je razlika između priznanja i nepriznavanja?", pita se Pavlović.

Krajnje je vreme da se jasno kaže naše crvene linije su: vojska je samo Vojska Srbije, što je u skladu sa Rezolucijom 1244, Narodna banka Srbije je i na KiM kao jedina centralna banka, međunarodni odnosi su samo na nivou Srbije i na KiM, nabraja naš sagovornik.

"I jedinstveno tržište. Dakle, nema prelaza Merdare, Jarinje, Brnjak. Jedinstveno tržište i čitav niz propisa koji to regulišu. To su crvene linije i o tome se ne može pregovarati", kaže Pavlović.

A kad se kaže faktički priznanje, tu uvek treba reći rezolutno: Srbija nikada neće priznati nikakvo faktičko priznanje, naročito ne u formi koja je upotrebljena svojevremeno prilikom međusobnog priznanja između Istočne i Zapadne Nemačke.