Srbija i Balkan
Dodikov advokat za RT Balkan: Aneks 10 Dejtonskog sporazuma ruši optužnicu protiv predsednika Srpske
Kristijan Šmit, nikada nije imenovan u SB UN kao visoki predstavnik u BiH, a proces koji se u Sudu BiH vodi protiv Milorada Dodika zbog nepoštovanja Šmitovih odluka, kojeg u Srpskoj ne priznaju, nastavlja se danas
Odbrana Milorada Dodika odlučna je da se drži slova Dejtona, a upravo doslovno poštovanje izvornog Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, ukoliko Sud BiH taj sporazum poštuje, oboriće optužnicu u ovom montiranom procesu protiv legalno izabranog predstavnika predstavnika srpskog naroda, izjavio je za RT Balkan advokat Goran Bubić, branilac predsednika Republike Srpske.
Na ovom ročištu, kako kaže, Tužilaštvo bi trebalo da nastavi sa izvođenjem svojih dokaza, od toga je ključni dokaz Aneks 10 Dejtonskog sporazuma za koji odbrana tvrdi da ne sadrži ovlašćenja Kristijana Šmita da donosi zakone u BiH.
Aneks 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH u članu 1.2. konstatuje da "U pogledu složenosti sa kojima su suočene, strane traže postavljanje Visokog predstavnika koji će biti imenovan u skladu s relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kako bi pomogao stranama u njihovim naporima da mobilišu te, po potrebi, koordinišu aktivnostima organizacija i agencija koje su uključene u civilne aspekte mirovnog rešenja, izvršavajući dole navedene zadatke, na način na koji mu je to povereno rezolucijama Saveta bezbednosti UN".
Kristijan Šmit, nikada nije imenovan u SB UN kao visoki predstavnik u BiH, a proces koji se u Sudu BiH vodi protiv Milorada Dodika zbog nepoštovanja Šmitovih odluka, kojeg u Srpskoj ne priznaju, nastavlja se danas.
Član 2. Aneksa 10. precizira "zadatke" koji će, u cilju pomoći stranama, obavljati visoki predstavnik postavljen na njihov zahtev. Ovaj član pod nazivom "mandat i metode koordinacije i saradnje" definiše striktno ograničen mandat, na osnovu kog visoki predstavnik ima obavezu da učestvuje u tim aktivnostima i da "prati", "održava tesan kontakt sa stranama", "pomaže", "učestvuje na sastancima", "daje smernice" i "izveštava". Konačno, jedina nadležnost koja je eksplicitno dodeljena visokom predstavniku Aneksom 10. jeste nadležnost za tumačenje "ovog Sporazuma o sprovođenju civilnog dela mirovnog rešenja".
Ovo, objašnjava naš sagovornik, doslovno govori da Kristijan Šmit, sve i da je imenovan, a nije, ne bi imao ovlašćenja da donosi (nameće) zakone u BiH. Posebno kada se uzme u obzir da su "dostavljena dokumenta" zapravo spisi koje je Madlen Olbrajt dostavila UN pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
"Evo već godinu i nešto, nakon podizanja optužnice Tužilaštvo nikako da predstavi Sudu BiH taj Aneks 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH. Dokazi koje smo dobili uoči suđenja su navodni uviđaji Agencije za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine sa veb-sajta Ujedinjenih nacija", kaže Bubić.
Odbrani su, kako navodi, dostavljeni tekstovi Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, koje je tadašnji funkcioner Stejt departmenta Madlen Olbrajt dostavila, uz pismo UN.
"Međutim, ono što smo videli- reč je o dokumentu koji datira pre 14. decembra 1995. godine, kada je sporazum potpisan u Parizu, tako da ćemo to osporavati iz formalnopravnih razloga, jer je reč o dokumentu koji nisu potpisale ugovorne strane. Po pravilu o teretu dokazivanja taj aneks bi trebalo da pročita Tužilaštvo BiH", ukazuje Bubić.
Bonska ovlašćenja i lov u mutnom
Još jedan pokazatelj "lova u mutnom" je upotreba tzv. bonskih ovlašćenja, koja Šmit (zlo)upotrebljava. Naime, Savet za sprovođenje mira (PIK), telo koje čini pedesetak država i međunarodnih organizacija i koje je zaduženo za implementaciju Dejtonskog sporazuma, je na sastanku u decembru 1997. godine u Bonu doneo odluku o proširenju nadležnosti visokog predstavnika, koja su postala poznata kao "bonska ovlašćenja", međutim, u Aneksu 10 nigde se ne spominje PIK, niti "bonska ovlašćenja".
"Ako se mi pozivamo na bonska ovlašćenja, šta možemo da zaključimo? Ta navodna ovlašćenja nisu postojala 14. decembra 1995. kada je zaključen Dejtonski mirovni sporazum, a ako to nemamo 1995. a ugovor nije menjan, to znači da on ne može biti ovlašćen da donosi zakone. Bonska ovlašćenja nisu nikakav izvor prava, PIK se ne spominje nigde u Opštem okvirnom sporazumu za mir u BiH, to je, zapravo, samo telo kojim predsedava visoki predstavnik, kada je legitiman, a legitiman je kada je predložen od strane ugovornih strana i kada je potvrđen u SB UN, on onda predsedava tim telom, pa ispada da je on sada sam sebe ovlastio da nešto što nije zapisano u Opštem okvirnom sporazumu za mir u BiH može da radi", objašnjava naš sagovornik.
Kolizija je ovde, objašnjava Bubić, evidentna, ali to nije jedina nelogičnost.
"U ovom slučaju nemamo nikakve uslove gde bi se moglo reći da je legitimno to što radi 'visoki predstavnik' nametanjem zakona. Štaviše, i ako bismo prihvatili sadržinu bonskih ovlašćenja kao izbor prava, u njima, u tački 11 koja reguliše takozvane (prisilne) mere koja može da preduzme visoki predstavnik, one se spominju samo u odnosu na izvršne organe, a prema Ustavu BiH to su Predsedništvo BiH i Savet ministara BiH. Takvih ovlašćenja, ni po bonskim zaključcima nema u odnosu na Parlamentarnu skupštinu BiH, koja je po Ustavu BiH, dakle, po Aneksu 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma, jedina nadležna da donosi zakone u BiH. Nikakav visoki predstavnik ili drugi organ", ukazuje Bubić.
Retroaktivna primena nametnutog zakona
Prema rečima iskusnog pravnika, sastavni deo poštenog suđenja je uslov predvidljivosti zakona, a to znači da zakon treba da bude objavljen u službenom glasilu države pre nego što počne njegova primena.
"Period inkriminacije – navodna inkriminacija kojom se tereti predsednik Dodik je period od 1. do 7. jula 2023. godine, odnosno, ako uključimo i optužnicu protiv gospodina Lukića, inkriminirajući period je od 1. do 9. jula. Zakon o izmenama krivičnog zakona tzv. Šmitov zakon, koji je donelo privatno lice, a ne visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, zato što Šmit nije potvrđen visoki predstavnik u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u BiH, poznatijim kao Dejtonski mirovni sporazum", ukazuje Bubić.
On ističe da je apsolutno pravno nemoguće retroaktivno primenjivati zakone, čak i one legalno donete.
"Odluka koja je u Službenom glasniku nosi datum 7. jul, ali smo je mi pribavili službeno, od Službenog glasnika Bosne i Hercegovine kada je počela distribucija, a ona je počela u ponedeljak, 10. jula. Krivični zakon se ne može primenjivati pre nego što je objavljen u Službenom glasniku, a ako se uzme u obzir da je od objave do stupanja na snagu neophodno da prođe osam dana. Znači, to je već, najranije 15. jul 2023. Imamo situaciju gde pokušavaju navodnu inkriminaciju da prošire na period od 1. jula, kada, gledano sa stanovišta Ustava i Ustavnog pravila tzv. Vacatio legis (vremenski period, odnosno vreme koje je potrebno da bi zakon stupio na snagu od dana objavljivanja do početka primene)", ističe naš sagovornik.
Prema rečima advokata Bubića, više je argumenata koji dokazuju da je optužnica neodrživa.
"I u slučaju da je legalno postavljen i u slučaju da može da donosi zakone, a ne može da donosi zakone, mi po standardima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda nemamo uslov za održanje optužnice i nema neophodne pretpostavke za donošenje osuđujuće presude", naglašava Bubić, ističući:
"Pravni standard je da se krivični zakon ne može primenjivatii retroaktivno."
