Srbija i Balkan
Starije nema ko da kupa: Negovateljice su tražene u Srbiji, ali svoj posao rade u inostranstvu
Pronaći negovatelje i zadržati ih, najveći su izazovi u domovima za stare. Mnogi su otišli u Nemačku gde mogu da zarade i do 2.000 evra mesečno
Natpis na tabli jednog doma za odrasle osobe sa invaliditetom na Bežanijskoj kosi nedavno je rastužio i zabrinuo korisnike i porodice onih čiji se srodnici nalaze u domu. Osoblje ih je obavestilo da nepokretne korisnike kupaju svake druge nedelje zbog nedostatka osoblja.
Pronaći negovatelje i zadržati ih, najveći su izazovi u domovima za stare. Mnogi su otišli u Nemačku gde mogu da zarade i do 2.000 evra mesečno.
Dragana Milinov i Tanja Đorđević godinama rade u domu za stare. Dragana je, brinući o svojim roditeljima, shvatila da želi time da se bavi, a Tanja još u školi. Saglasne su da u ovom poslu nije važno to koliko znate na početku, sve se nauči kroz praksu, već to koliko sebe hoćete i umete da dajete.
Draga Milinkov navodi da veliko zadovoljstvo kod korisnika koji su u ležećem položaju izaziva kada ih negovateljice podignu.
"Kad osete tu moć da oni mogu da stanu na noge, vi tu neko vreme potrošite sa njima, ali oni su ispunjeni samim tim što ste ih podigli da stanu. Ne treba tu puno, a kamoli da naprave nekoliko koraka, njih raduje svako buđenje", rekla je Milinkov.
Tanja Đorđević ističe da su svi tu kada nešto zatreba, ali da postoji razlika u odnosu na medicinske sestre.
"U principu jedina razlika je u tome što medicinska sestra daje terapiju, aplicira infuzije, injekcije", rekla je Đorđevićeva.
Kažu da je najteže raditi sa ljudima koji su nemoćni. Potrebno je mnogo ljubavi prema samom poslu. Negovateljice čiji je posao da brinu o starima i bespomoćnima, tražene su u Srbiji, a ipak veliki broj njih odlazi u inostranstvo.
"Svi idu sa željom da zarade više, ali velika su odricanja. Pogotovo ko ima porodicu, društvo, familiju svoju. Ipak toplina doma je toplina doma, što ne može da se poredi ni sa čim", istakla je Milinkov.
U domovima za stare kažu da uopšte nije lako zadržati radnu snagu, da i pored povećanja plata i dalje odlaze negovateljice, medicinske sestre i spremačice.
Saša Ristojević, sekretar Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, navodi da u inostranstvu radnice u ovoj oblasti mogu da provedu maksimalno tri meseca u kontinuitetu.
"Za tih tri meseca oni obično žive u stanovima gde je njih četvoro, petoro, možda se čak i ne poznaju, da bi smanjili troškove. Ništa manje ne rade, čak imamo informacije da i mnogo više rade nego što se radi ovde. Pričamo o satnici u toku dana, oni praktično nemaju vremena za bilo kakav drugi život, ali oni sebe žrtvuju ta tri meseca", rekao je Ristojević.
Problem je i to što se kod nas godinama nisu školovali negovatelji. Sada taj smer ponovo postoji u nekim školama. Da za bolničarima i negovateljima potreba raste, potvrđuju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Neizbežan uvoz negovateljica
Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da postoje dva problema u domovima – male plate i prosečna starost.
"Njihova plata u Srbiji je 56.000 dinara. Vi možete da budete kasirka u nekom velikom lancu i da imate veću platu", rekla je Todorovićeva i navela da je prosečna starost negovateljica u domovima od 52 do 54 godine.
Pored fizičkih, negovateljice se susreću i sa psiho-socijalnim problemima.
"Njima je potrebna i psihosocijalna podrška, upravo zbog toga što gledaju tuđu patnju", istakla je Todorovićeva.
Pojedini domovi zaposlili su radnike iz inostranstva.
"Videli ste da radnu snagu uvoze Nemci i Austrijanci, naše žene odlaze tamo na tri meseca. Tako da to će morati da bude u jednom trenutku i na našem stolu. Pošto se radi o ljudima koji su funkcionalno zavisni i prilično osetljivi, mi moramo voditi računa", rekla je Todorovićeva.
