Srbija i Balkan
RT Balkan analiza samita sa Zelenskim: Šta smo potpisali u Tirani, a šta u Dubrovniku?
U istoj godini na prostoru Jugoistočne Evrope održana su dva samita podrške Ukrajini. Koliko se dokument koji je, između ostalih i Srbija, potpisala juče, razlikuje od onog potpisanog u februaru u Tirani?
U poslednje dve godine Zapad organizuje samite kako bi nastavio da gura Ukrajinu u sukob s Rusijom. Tri takva skupa održana su na prostoru Jugoistočne Evrope kojem pripada i Srbija: u Atini 2023, Tirani početkom ove godine i juče u Dubrovniku.
Beograd je izvršio intervencije na dokument koji su učesnici skupa potpisali i juče, kao i u februaru u Tirani.
Koje su razlike između ta dva dokumenta?
Najpre, oba dokumenta počinju navođenjem funkcije potpisnika (predsednik/premijer/ministar), ali bez toga iz koje države, odnosno takozvane države je potpisnik.
To je posebno zanimljivo imajući u vidu da je jedna od potpisnica dokumenata, koje je potpisao i predsednik Aleksandar Vučić, i "predsednica Vjosa Osmani" koja je u pogledu funkcije koju obavlja potpisana u istoj ravni kao i svi ostali funkcioneri država koje su članice Ujedinjenih nacija. Međutim, kao važan iako ne izričit ustupak Srbiji, međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244, nikome od njih nije naveden i naziv države, odnosno državolike tvorevine na čijem se čelu nalaze.
Prva tačka deklaracije posvećena je tvrdnji da događaji na istoku Evrope nemaju nikakve veze sa agresivnim širenjem NATO-a i prevratom u Kijevu 2014. – u Tirani se početkom ove godine ističe "ruska ničim izazvana vojna agresija na Ukrajinu", a u juče u Dubrovniku da je prošlo skoro 1.000 dana od "početka ruske vojne invazije na Ukrajinu".
U oba teksta se tvrdi da je u pitanju kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN. Što je naročito iritantno imajući u vidu da su među potpisnicima i pomenuta Vjosa Osmani, i svi ostali šefovi država i vlada koji su priznali samoproglašenu nezavisnost Kosova.
U tački dva potpisnici izražavaju podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine. Razlika je što je u Tirani napisano da se poštuju granice Ukrajine iz 1991. godine, dok nekoliko meseci kasnije u Dubrovniku piše "unutar njenih međunarodno priznatih granica", što može da se tumači kao određena promena imajući u vidu narativ sa Zapada da će Ukrajina morati da prihvati izvesne pomake u tom pogledu.
U tački tri se izražava poštovanje i saosećanje sa ukrajinskim narodom "koji se odupire ruskoj agresiji, hrabro i nepokolebljivo". U ovoj tački u dokumentu iz Tirane se poziva cela međunarodna zajednica da snažno poveća podršku Ukrajini.
Potpisnici u tački četiri podsećaju na Zajedničku deklaraciju donetu na Prvom parlamentarnom samitu međunarodne platforme za Krim usvojene 2022. u Zagrebu i samitu u Kijevu 2024. i ističu svoju nepokolebljivu posvećenost obnovi suvereniteta i teritorijalnog integriteta uključujući i Krim.
Prema rečima predsednika Srbije, ova tačka je izmenjena i u njoj se prvobitno pozivalo na "deokupaciju Krima" – što se prilično eksplicitno odnosi na podršku vojnom rešenju tog pitanja.
U tački pet podržavaju se u potpunosti zaključci Prvog mirovnog samita održanog u Švajcarskoj ove godine. Potvrđuje se podrška "ukrajinskoj formuli mira" koju je predstavio Zelenski. Isto je pisalo u dokumentu iz Tirane, samo je u novom dopuna da su potpisnici spremni da aktivno učestvuju u implementaciji te formule.
Vučić je izdejstvovao da u tekstu Samita U Dubrovniku ne piše da je "mirovni plan Zelenskog jedini za rešavanje ukrajinske krize", već samo "jedan od predloženih planova".
Tačka šest dokumenta iz Tirane odnosila se na to da je važno ujedinjenje Evrope, dok se u testu iz Dubrovnika poziva međunarodna zajednica da obnovi mir i bezbednost, kao i da intenzivira podršku Ukrajini. "Pozivamo sve zemlje da ne pružaju materijalnu ili drugu podršku ruskoj agresiji", navodi se u tački šest deklaracije iz Dubrovnika.
Kako pišu domaći mediji, Vučić je iz ove tačke izbacio deo o "obaveznoj vojnoj podršci Ukrajini".
Tačka sedam u Tirani se odnosila na zajedničke napore ka članstvu Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i Gruzije u EU. U Dubrovniku se ova tačka odnosi na to da je neprihvatljiv bilo kakav oblik agresije na suverenu državu – doduše, kako izgleda, to se ne odnosi i na NATO agresiju na Srbiju, to jest SR Jugoslaviju.
"Naglašavamo da su povlačenje ruskih trupa i vojne opreme sa celokupne teritorije Ukrajine, prekid neprijateljstava i vraćanje potpune kontrole Ukrajine nad njenim državnim granicama uslovi o kojima se ne može pregovarati", piše u deklaraciji iz Dubrovnika.
Tačka osam u Tirani u februaru ove godine odnosila se na podržavanje Ukrajine da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane i pohvaljuju se njeni koraci ka članstvu u NATO-u. U Dubrovniku se ova tačka odnosi na "najoštrije osude pokušaja Rusije da nasilno i nezakonito pripoji delove teritorije Ukrajine", dodajući da se izbori koje je Rusija održala u septembru 2024. na tim teritorijama smatraju kao ništavni.
U tački devet u Tirani istaknuta je posvećenost da se privedu pravdi pojedinci odgovorni za zločine učinjene u ovom sukobu, a podržava se i Međunarodni krivični sud. Ova tačka u dokumentu iz Dubrovnika odnosi se na odlučnost kako bi se napredovalo na putu u EU i to za Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju.
Tačka deset u Tirani odnosila se na povratak "ilegalno deportovane i prisilno preseljene ukrajinske dece", dok se to pitanje u tekstu iz Dubrovnika tretira malo kasnije u deklaraciji, pa se ova tačka odnosi na pozdravljanje saveznika sa samita NATO-a u Vašingtonu koji su nastavili da podržavaju članstvo Kijeva u Alijansi.
Tačka 11 iz Dubrovnika odnosi se na privođenje pravdi onih koji su odgovorni za zločine, dok je u Tirani ona bila posvećena obavezivanju da će "poboljšati napore saradnje u borbi protiv dezinformacija, uključujući i lažne narative o ratu", te da će se boriti protiv hibridnog ratovanja.
Tačka 12 ujedno je i poslednja u dokumentu iz Tirane i u njoj se navodi da su potpisnici potvrdili svoju solidarnost i podršku Ukrajini, izrazili posvećenost da učestvuju u posleratnoj obnovi zemlje, sa ciljem obezbeđivanja finansijske podrške, investicija i znanja.
U Dubrovniku se ova tačka odnosi na to što je Kijev ratifikovao Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda kao važan za privođenje pravdi onih koji su počinili najteže zločine.
Dodatne dve tačke u Dubrovniku– tačka 13 odnosi se na to da su potpisnici saglasni da nastave da sarađuju i fokusiraju se na oslobađanje svih zarobljenika, povratak deportovanih i prisilno iseljenih Ukrajinaca, posebno dece.
Poslednja, 14. tačka deklaracije iz Dubrovnika odnosi se na obnovu Ukrajine, njeno deminiranje, mogućnost Ukrajine da svoje poljoprivredne proizvode prodaje, ali se posebno odnosi na slobodnu i bezbednu komercijalnu plovidbu i pristup lukama u Crnom i Azovskom moru. S tim u vezi se osuđuju napadi na trgovačke brodove u lukama duž sele rute.
Vučić je, prema njegovim rečima, i ove godine uspeo da izbaci poziv da svi potpisnici obavezno uvedu sankcije Rusiji, što je učinio i u dokumentu iz Tirane.
Tada su izbačeni delovi o sankcijama Ruskoj Federaciji, ali i tačka kojom se osuđuju "negativni efekti ruskog zlonamernog mešanja u unutrašnje poslove suverenih država".
Skupovi bez realnog efekta, ali sa važnim ciljem
Ovakvi skupovi služe u dve svrhe – da održe krug zemalja u Jugoistočnoj Evropi za podršku Ukrajini, uprkos tome što rezultati izbora u zemljama pokazuju da raste otpor nekritičkoj podršci Ukrajini, a drugi je da drži pitanje Ukrajine u fokusu, jer je Zapad već stavio Bliski istok u prvi plan, smatra diplomata Zoran Milivojević.
"Ti skupovi služe da se održi tempo i nivo političke podrške, ali i da tema bude na sceni. Očigledno da je Zelenski izgubio uticaj, pao je interes za njega i ovo je pokušaj da se on održi kao figura," dodaje naš sagovornik.
Kao treću važnu stavku ističe to da je takozvani plan za pobedu Zelenskog propao, za šta je najbolji pokazatelj to što je američki predsednik Džozef Bajden odustao od dolaska u bazu Ramštajn.
"To je znak da plan nije dobio ni podršku u Americi ni širu podršku Zapada, a nije je dobio ni u Dubrovniku. To je pokazala i intervencija Srbije da taj plan ne bude označen kao jedini. Kada pogledate tekst, to je samo skup deklarativnih stavova, ništa tu nema posebno što nismo znali do sada", ukazuje Milivojević.
Napominje da su korekcije Srbije na tekst pokazale koliko je organizatorima bilo stalo da Srbija učestvuje na tom skupu, čak i po cenu da se tekst izmeni.
"Ti skupovi su više u funkciji da se jedna tema drži na površini u situaciji kada ni interes ni okolnosti ne idu u korist te teme – ni kada je front u pitanju ni kad je raspoloženje u zapadnim centrima u pitanju", kaže Milivojević.
Milivojević zaključuje da iz svih navedenih razloga ne postoji značajan efekat ovakvih skupova.
