Srbija i Balkan
Veliki kašalj u Srbiji: Vratila se zaboravljena bolest, koje su moguće komplikacije
Od početka godine od velikog kašlja u Srbiji je obolela 1.501 osoba, a od komplikacija bolesti preminule su tri bebe
U Srbiji je tokom oktobra registrovano 18 pacijenata obolelih od velikog kašlja, a od posledica te bolesti preminula je jedna beba, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
U izveštaju te zdravstvene ustanove navodi se da je od početka godine od velikog kašlja obolela 1.501 osoba, a da su od posledica komplikacija te bolesti preminule tri bebe, mlađe od tri meseca.
Najviše zaraženih je među decom i mladima od 10 do 20 godina, a najveći broj pacijenata koji su morali na bolničko lečenje zbog komplikacija su bebe.
Zapravo novorođenčad su najugroženija kategorija, jer ne mogu da se vakcinišu tako mali i zaštite od bakterije Bordatele pertusis, koja izaziva bolest.
Lekari kažu da je vakcinacija najbolja zaštita. Bebe prvu dozu "di-te-per" vakcine, koja štiti od tri zarazne bolesti (difterija, tetanus i veliki kašalj), primaju sa navršena dva meseca života, zatim sa četiri i šest meseci. Prva revakcina daje se sa godinu i po dana, a zatim pred polazak u školu.
Epidemiolozi kažu da se jak kolektivni imunitet obezbeđuje ukoliko se vakciniše više od 95 odsto dece u generaciji. To znači da čak i kada se pojavi bakterija, ona ne može dalje da se širi. Na taj način se štite i oni koji su nevakcinisani.
Srbija je daleko od tog željenog cilja, trenutno je obuhvat vakcinisane dece oko 80 odsto.
Treba napomenuti da vakcinacija, ali ni preležana bolest ne daju trajnu imunitet. Dobra zaštita traje prve četiri godine od vakcinacije, a zatim počinje da slabi od pete do 10. godine.
Pulmolog dr Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže za RT Balkan da u poslednja tri meseca imaju sporadične slučajeve velikog kašlja, ali da nisu imali teških formi bolesti i smrtnih slučajeva.
"Najčešće komplikacije velikog kašlja kod dece u prvoj godini života su upala pluća, otežano disanju i zastoji u disanju", rekla je dr Rsovac.
Lekari kažu da je najefikasnija mera zaštite protiv velikog kašlja vakcinacija. Razmatra se mogućnost da se od naredne godine u Kalendar obavezne vakcinacije uvrsti još jedna doza "di-te-per" vakcine, kod dece u adolescentnom periodu.
"Biće dodata još jedna doza vakcine za decu u adolescentnom periodu, primaće je u osmom razredu. Očekujem da bi to moglo da bude od naredne godine", navela je Rsovac.
Veliki kašalj poznat je i kao bolest od 100 dana, jer toliko traju simptomi bolesti.
Načelnica Dečje klinike KBC "Dragiša Mišović" dr Olivera Ostojić kaže da su u septembru imali veći "nalet" obolelih od velikog kašlja, da su starija deca uglavnom lečena ambulantno, dok su bebe morale na bolničko lečenje.
"Nismo imali životno ugroženu decu, ali smo imali pacijente sa upalama pluća. Oni su dobro reagovali na terapiju. Njima najviše smeta što taj jak kašalj dugo traje", navela je Ostojić za RT Balkan.
U mnogim zemljama u svetu kako bi se zaštitila novorođenčad uvedena je vakcinacija trudnica. Epidemiolozi smatraju da bi trebala da se uvede i u Srbiji.
"Ideja jeste da se trudnice vakcinišu. To bi pomoglo trudnicama koje su se vakcinisale pre mnogo godina i više nemaju imunitet, ali bi se pomoglo i bebama da odmah na rođenju dobiju antitela. Vakcina je efikasna i ne nosi sa sobom nikakve rizike, a može da zaštiti od zaraze i trudnicu i novorođenče", pojasnila je Ostojić.
Inače, u Srbiji je obaveznim Kalendarom vakcinacije predviđena vakcinacija dece protiv 12 zaraznih bolesti - protiv hepatitisa B, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B i infekcija izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije, malih boginja, zaušaka i rubeole.
