Srbija i Balkan
Primakov za RT Balkan: Zemlje koje se zalažu za veličanje fašizma glasaće protiv osude NATO agresije
"Srbija i Rusija više nisu plen. Mi, zajedno sa vama predstavljamo ogroman, slobodan, nezavisan svet, koji živi van diktature nekakvih, da kažem moćnih, ali kolonijalističkih država. Samostalni smo i sami određujemo svoju budućnost", poručio je direktor "Rossotrudničestva" Jevgenij Primakov
Rusija svake godine predlaže Generalnoj skupštini UN da usvoji deklaraciju o neprihvatljivosti veličanja fašizma i svake godine postoji deo zemalja, na čelu sa SAD, koji se protive toj deklaraciji, odnosno postoje zemlje koje se zalažu za veličanje fašizma, kaže za RT Balkan direktor "Rossotrudničestva" Jevgenij Primakov.
U razgovoru sa RT Balkan na međunarodnoj konferenciji "Dugoročne posledice bombardovanja Jugoslavije po srpsko društvo i formiranje multipolarnog poretka", koja se održala u Ruskom domu u Beogradu, Primakov ocenjuje da će se upravo slično desiti i sa pokušajem da se osudi NATO agresija i da se pozovu na odgovornost odgovorni za uništenje Jugoslavije.
"Kao prvo, odluka Generalne skupštine nije obavezna, pa čak i u ovom kontekstu. Bojim se da će, kao što većina zapadnih zemalja ne želi da glasa protiv veličanja fašizma, NATO zemlje, koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije, glasati protiv pokušaja da se osudi ta agresija. Najverovatnije ćemo se u to i lično uveriti, ako se takav predlog iznese na glasanje Generalne skupštine", ističe naš sagovornik.
Naime, Ruska duma je 20. marta usvojila apel upućen Ujedinjenim nacijama, u kojem ih poziva da osude operaciju protiv Jugoslavije i preduzmu mere da se NATO pozove na odgovornost.
Primakov je istakao značaj konferencija na kojima se podseća na strašan zločin koji je NATO učinio 1999. godine Jugoslaviji, napomenuvši da je "današnja konferencija veoma važan događaj".
Kako ističe, pre svega važna je zato što postoji veoma značajan izveštaj, jer su prvi put, sa stanovišta nauke i sociologije, proučavane posledice rata i posleratni život Jugoslavije u toliko mnogo aspekata, kako u zdravstvu, tako i u industriji, ekologiji, kulturi, i drugim oblastima.
"Studija je jako dobro napisana i prevedena na srpski, a koliko znam, postoji prevod i na engleski. Istraživačima će biti od velike pomoći, a i političarima da formulišu svoj stav prema agresiji. To je veoma kvalitetan rad. Drago mi je da je naša saradnja pomogla autorskom timu na čelu sa Ekaterinom Entinom i našim kolegama iz Fonda predsedničkih grantova, Fondacije Gorčakov i drugih organizacija. Pozivam sve da je pročitaju", istakao je Primakov.
Srbija i Rusija su plen za Zapad
Govoreći na današnjoj konferenciji, Primakov je naveo da je Srbija, bez obzira na to što nije poražena, ipak osakaćena, a to se desilo zato što su upravo ti hegemoni, i to ne samo SAD, već Zapad uvek doživljavali Srbiju, Rusiju, čak i Kinu, Indiju i sav ostali svet globalne većine, pošto nas je više, kao žrtvu.
"Sebe su uvek posmatrali i posmatraju kao predatora. Mi smo plen, Srbiju doživljavaju kao plen. Isto tako se danas doživljava i Rusija. Naše političke elite su donedavno tvrdile: 'ma hajte, dogovorićemo se (sa Zapadom), sve će biti kao ranije, rešićemo sporna pitanja'. Ništa neće biti kao ranije. Svet se promenio", napomenuo je Primakov.
On je ukazao da 25 godina nakon tog nepravednog rata protiv miroljubive države, koja nikada nije sprovodila agresiju prema drugim državama, "konačno su izvedeni samostalni zaključci".
Primakov podseća da naglo zaokretanje aviona nad Atlantikom koje je učinio njegov deda, Jevgenij Maksimovič Primakov, nikada nije interpretirano kao nešto izuzetno, herojsko, neverovatno, već da se on odnosio prema tom događaju veoma jednostavno.
"Govorio je: nisam mogao da nastavim dalje u takvim uslovima, da vodim nekakve pregovore sa Amerikom. Štaviše, on je pred poletanje upozoravao Amerikance da ukoliko dođe do bombardovanja, da se planirana poseta neće realizovati. Amerikancima je to bilo nebitno. Važna im je bila slika pred svetom i zato je Albert Gor predlagao da se organizuje saopštenje za javnost kako data poseta nije otkazana već samo pomerena, i da rad nad bilateralnim odnosima ostaje prioritet. Premijer Primakov je odgovorio da odbija takav predlog i da je za njega nemoguće nastaviti ti posetu", podseća Primakov.
Kako dodaje, to jeste bio simboličan gest i da to nisu bile isporuke S-300 Beogradu, kao i da Rusija možda nije mogla da u tom trenutku ukaže neophodnu podršku Srbiji, ali da se u tom trenutku opredelila, videvši šta se dešava sa Srbijom.
"Mir nije ono što su želeli Amerikanci ili Evropljani, zato što već 30. marta 1999. godine u Beograd su stigli J.M. Primakov, tadašnji ministar inostranih poslova, ministar odbrane, šef spoljne obaveštajne službe RF. Oni su vodili veoma teške pregovore sa Miloševićem i uspeli da dobiju njega napismeno izjave od ustupcima, koji su trebali da zaustave bombardovanje. Kada je avion sa ruskom delegacijom poletao sa beogradskog aerodroma, na aerodrom je bačena NATO bomba. Ovo je već bio odgovor na pokušaj bilo kakve inicijative. Nikome nisu bili potrebni ustupci", napomenuo je on.
"Dragi prijatelji, mi više nismo plen. Mi, zajedno sa vama predstavljamo ogroman, slobodan, nezavisan svet, koji živi van diktature nekakvih, da kažem moćnih, ali kolonijalističkih država. Mi smo samostalni, sami određujemo svoju budućnost i zajedno oplakujemo sve te žrtve. I kada ovde Srbi kažu 'treba oprostiti, ali ne treba zaboraviti', ono što se sada dešava u Rusiji, taj rat koji se vodi protiv Rusije, nama Rusima ne dozvoljava niti da zaboravimo, niti da oprostimo to što je urađeno Srbiji!", zaključio je Primakov.
