RT Balkan otkriva: Koliko Amerikanci ulažu u Srbiju za borbu protiv Rusije

Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena zatražila je da se za Ministarstvo spoljnih poslova SAD i USAID (Agencija SAD za međunarodni razvoj) izdvoji više od 60 milijardi dolara 2023. godine. 

U izveštaju koji je Stejt department objavio navodi se da su prioriteti za iduću godinu pomoć Ukrajini i saveznicima u Evropi, ali i partnerima koji su "na putu ka demokratizaciji, evroatlantskim integracijama i otvorenoj tržišnoj privredi".

Pored toga, kao veliki problemi istaknute su klimatske promene, globalne migracije i posledice pandemije virusa korona.

Ono što je posebno zanimljivo jeste da će najviše novca od svih regiona otići Bliskom istoku gde će Stejt department uložiti više od dve milijarde dolara, a pored standardnog ulaganja u oblasti ljudskih prava i pomirenja nacija, sredstva će otići i na suzbijanje "iranskog malignog uticaja", kao i na "stratešku utakmicu" sa Kinom i Rusijom u tom delu sveta.

Za Evropu, Evroaziju i Centralnu Aziju, Vašington će izdvojiti više od 984 miliona dolara kako bi se zemljama u tim delovima sveta pomoglo da se izbore sa "ruskom agresijom i malignim uticajem", ali i ozbiljnim ekonomskim potresima usled rata u Ukrajini.

Samo za Ukrajinu biće izdvojeno 420 miliona dolara pomoći u borbi protiv, kako se navodi u izveštaju, "ruske invazije", a to podrazumeva ekonomsku, bezbednosnu, ali i pomoć za normalno funkcionisanje vlade. Ovi milioni biće iskorišćeni i za promovisanje i podsticanje otpora među Ukrajincima, ali i za odbranu teritorijalnog integriteta zemlje, navodi se u izveštaju.

Pored toga, ta zemlja će dobiti pomoć za oblast sajber bezbednosti, tehničku podršku, kritičnu industriju i infrastrukturu, a Stejt department će pružiti finansijsku pomoć i za borbu protiv dezinformacija, kao i za prikupljanje dokaza o kršenju ljudskih prava i eventualnih ratnih zločina.

Sjedinjene Države će Ukrajini pomoći i u demokratskim i ekonomskim reformama, a podržaće i civilni sektor, reformu pravosuđa i borbu protiv klimatskih promena.

Kada je reč o Zapadnom Balkanu, SAD će izdvojiti više od 106 miliona dolara ovom delu Evrope kako bi podržale reforme u vezi sa EU integracijama, suprotstavljanje "ruskom uticaju i dezinformacijama" i Narodnoj Republici Kini. Deo novca biće uložen i za promovisanje vladavine prava, suzbijanje korupcije i jačanje civilnog sektora. Paradoksalno, dok ulažu milione za suprotstavljanje navodnim ruskim dezinformacijama, što se može dovesti u vezu sa pokušajem zabrane ruskih medija u Srbiji, ogromna novčana sredstva će biti izdvojena za "obezbeđivanje nezavisnog medijskog sektora".

Od 106 miliona, u Srbiju će stići više od 23 miliona dolara za pomoć koja će se pored već navedene borbe protiv "ruskog uticaja", odnositi i na jačanje lokalnih samouprava, zaustavljanje "odliva mozgova" i pomirenje među etničkim grupama, piše u izveštaju Stejt departmenta.

Američka administracija će pomoći i ekonomski rast, energetsku i sajber bezbednost, ali i dijalog "Kosova" (koje će dobiti više od 37 miliona dolara) i Srbije, a investicije bi, ujedno, trebalo da podstaknu ekonomski oporavak od posledica virusa korona. 

Primaoci američkih donacija u Srbiji

Što se tiče organizacija u Srbiji koje dobijaju novac od Sjedinjenih Država, među njima je najistaknutija Fondacija "Trag" koja je od 2018. do 2022. godine dobila 7.700.000 dolara, a na drugom mestu je Fond za otvoreno društvo koji je dobio nešto više od milion dolara, pokazuju podaci američke fondacije "Centar" sa sedištem u Njujorku.

Među 10 najplaćenijih nevladinih organizacija koje su dobile novac u tom periodu nalaze se i sledeće:

Fondacija za obrazovanje Roma - 980.000 dolara

NVO "Atina" - 738.135 dolara

Fondacija "Katalist" - 660.000 dolara

Rekonstrukcija Ženski fond - 508.398 dolara

KANVAS - 505.000 dolara

CRTA - 410.000 dolara

Beogradski centar za bezbednosnu politiku - 364.812 dolara

Slavko Ćuruvija fondacija - 360.000 dolara

Od 2018. do 2022. godine, prema podacima "Centra", navodi se da je nevladinim organizacijama u Srbiji dato više od 21 miliona dolara, kao i da je ukupno 167 NVO koje su u tom periodu primile američke pare, a najviše je uloženo u borbu za ljudska prava. 

Kada je reč o donatorima, među najizdašnijima su Fondacija Oak, Fond Braća Rokfeler i Fondacija Čarlsa Stjuarta Mota.

Ove godine, dostupni podaci na sajtu "Centra" pokazuju da je najviše novca uložila Fondacija Braća Rokfeler koja je ukupno 350.000 dolara dala Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, Građanskim inicijativama, Udruženju "Krokodil" i organizaciji "Kreni-promeni".

Fondacija Čarlsa Stjuarta Mota 2022. godine izdvojila je 300.000 dolara za Fondaciju "Katalist", a "Global giving" je Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila dao 50.000 dolara.

Američki novac u Srbiju stiže i preko NED-a (američkog Nacionalnog fonda za demokratiju) koji još nije objavio izveštaj za ovu godinu, ali među primaocima 2021. godine našla se Slavko Ćuruvija fondacija koja je dobila 133.000 dolara za promovisanje profesionalnog novinarstva na internetu.

"Čast" i za novinare

Istovremeno, Novosadska novinarska škola primila je 110.000 dolara za podršku "profesionalnom izveštavanju medija", dok je Nacionalna koalicija za decentralizaciju dobila 120.000 dolara za promovisanje izbornih reformi i političke odgovornosti.

Među primaocima su se našli listovi "Danas" i "Vreme", istraživački sajtovi "KRIK" i "BIRN", ali i Helsinški odbor za ljudska prava, Institut za savremenu politiku, NVO Kulturanova, Zaječarska inicijativa, Vojvođanski građanski centar i Centar za primenjenu istoriju.

Svi ovi podaci pokazuju da svake godine nevladin sektor u Srbiji pristignu milioni američkih dolara, kao i da je reč o dugogodišnjoj tradiciji administracija u Vašingtonu koje na taj način pokušavaju da izvrše uticaj na društvo i vlast u Srbiji.