RT Balkan otkriva: Desetine miliona dolara utrošene na suzbijanje "malignog ruskog uticaja"

Američka administracija je, u periodu od 2017. do 2022. godine izdvojila 1,5 milijardu dolara za suzbijanje "ruskog uticaja i agresije".

Novac, izdvojen na osnovu Akta o konsolidovanoj pomoći (CRIF), ide civilnim organizacijama i drugim entitetima za "jačanje vladavine prava, medija, sajber i drugih programa koji jačaju demokratske institucije i procese i bore se protiv ruskog uticaja i agresije", navodi se u izveštaju Kancelarije generalnog inspektorata američkog Stejt departmenta.

Cilj CRIF-a je da pruži pomoć zemljama koje su podložne "uticaju Ruske Federacije" a, kako navode, "nemaju ekonomske kapacitete da adekvatno odgovore".

Deo američkog "kolača" dobili su NATO i Evropska unija, kao i zemlje koje žele da postanu članice EU - Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, tzv. Kosovo, Makedonija, Moldavija, Srbija i Ukrajina.

Najveću pomoć za dobila je Moldavija - 98.172.456 dolara.

Bosna i Hercegovina je druga na listi sa 80.864.580 dolara. Severna Makedonija je dobila gotovo 67,5 miliona dolara, takozvano "Kosovo" dobilo je 61.157.000 dolara.

Zanimljivo je da je tzv. Kosovo, koje je američko čedo, na mapi zemalja dobitnica pomoći predstavljeno kao deo Srbije.

Srbija je dobila 55.567.000 dolara, Crna Gora je za pet godina dobila 50.021.746 dolara, Slovenija 40.354.270 dolara, dok je Hrvatskoj darovano gotovo 11,5 miliona dolara od Vašingtona.

Zanimljivo je da je Ukrajina za borbu protiv "malignog uticaja" Moskve dobila pet puta manje novca nego Srbija, tačnije 10,8 miliona dolara. Od kada je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u toj zemlji, Kijev je od Zapada dobio milijarde dolara humanitarne, vojne i druge pomoći.

Na dnu liste 29 evropskih i evroazijskih zemalja su Turska sa 239.090 dolara i Malta sa 75.000 dolara.

Sredstva "pokrivaju" čitav niz programa, od sajber bezbednosti, jačanja vladavine prava, nezavisnih medija i političkih procesa, preko rešavanja humanitarnih kriza "otežanih ruskom invezijom i okupacijom", borbe protiv propagande, do energetske bezbednosti i jačanja ekonomija podložnih "ruskom finansijskom i poslovnom uticaju".

Kancelarija generalnog inspektorata utvrdila je u svom neobavezujućem izveštaju da su sva sredstva potrošena u skladu sa zakonom, ali nije procenjivala efikasnost programa na koje je novac utrošen.