Novi pritisci EU: Srbija nazadovala jer nije uvela sankcije Rusiji

Evropska unija "duboko žali" što Srbija nije uvela sankcije Rusiji i "ispunila svoju obavezu" usklađivanja sa restriktivnim merama, stoji u nacrtu zaključaka Saveta ministara spoljnih poslova EU, a prenosi Tanjug.

Ovaj dokument trebalo bi da usvoje šefovi diplomatija EU 13. decembra, a zatim će se tekst naći na dnevnom redu samita lidera EU koji je zakazan za 15. i 16. decembar u Briselu.

Savet očekuje da "Srbija ispuni svoju obavezu preuzetu u okviru pregovaračkog okvira i da pojača svoje usklađivanje sa zajedničkim spoljnim i bezbednosnim pozicijama EU i restriktivnim merama kao pitanje od najvećeg prioriteta", piše u zaključcima.

U nacrtu dokumenta, Evropska unija uzima u obzir "podršku Srbije rezolucijama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, kao i druge relevantne korake".

Ipak, nije potpuno zadovoljna.

"EU duboko žali zbog nazadovanja Srbije u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno zbog neusklađivanja sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i njene spoljno-političke akcije suprotne zajedničkom pristupu EU".

EU je ipak zadovoljna što Srbija "kontinuirano aktivno" učestvuje u "misijama i operacijama EU u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike".

Pozdravljeni su i "pozitivni koraci" Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU, ali je naglašeno da su u ovoj oblasti potrebni kontinuirani napori, "posebno u pogledu trećih zemalja koje predstavljaju neregularnu migraciju ili bezbednosni rizik za EU".

Ova organizacija zadovoljna je i što je nova Vlada Srbije "afirmisala integraciju u EU kao svoj strateški cilj", ali naglašava i "da treba da uslede akcije".

Države članice smatraju i da reforme u oblasti vladavine prava "moraju ponovo dobiti zamah", kao i da se mora poboljšati nezavisnost i ukupna efikasnost pravosuđa, a mora se, kažu, i efikasno sprovoditi akcioni plan medijske strategije.

"Napredak u ovim oblastima, kao i na normalizaciji odnosa Srbije sa 'Kosovom'", i dalje je, kako se navodi u dokumentu, od suštinskog značaja i odrediće tempo pristupnih pregovora.

U dokumentu u koji je Tanjug imao uvid, tačka posvećena Dijalogu između Beograda i Prištine ostala je prazna i biće popunjena pre samog početka ministarskog sastanka 13. decembra, a možda tek pred samit EU lidera, u zavisnosti razvoja događaja.

U zabeleškama EU ističe se i da se od Srbije očekuju "opipljiva poboljšanja u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, posebno u oblastima obrazovanja, upotrebe manjinskih jezika, pristupa medijima i verskim službama na jezicima manjina", i "prava LGBT osoba, uključujući njihovo pravo na slobodu okupljanja i izražavanja".

Srbija se podstiče i da "intenzivira strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća, sa posebnim fokusom na državna preduzeća u energetskom sektoru", kao i da "dalje jača dobrosusedske odnose i doprinosi stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu".