RT Balkan u Severnoj Mitrovici: Strah i neizvesnost su naša realnost

Dok pet kilometara dalje, na Rudaru ili dvadesetak, na Zupču, Srbi provode noći na barikadama, Severnom Mitrovicom odjekuju detonacije. Niko više niti zna, niti može da razluči da li deca bacaju petarde, ili su u pitanju "topovski udari", šok bombe.

Pre nekoliko nedelja bačene su i prave bombe, a tek te eksplozije iz noći u noć unose novu dozu straha i uznemirenosti.

Ujutru mediji prenose da se tokom noći u Bošnjačkoj mahali ili centru grada čulo toliko i toliko detonacija, ponekad pomenu i poneki rafal, ali niko ne pominje da posle svake jače eksplozije, sledi napeto išekivanje hoće li se oglasiti sirene za uzbunu, hoće li stići vesti da se nešto dešava na Rudaru...

"Kad u Beogradu deca bace petardu, to je u znak radosti, iščekivanja Nove godine, praznika, to je znak sreće, bezbrižnosti. Ovde to donosi novi strah, svaki put se pitamo da li je to petarda, topovski udar, šok bomba, ili je, možda, prava bomba. Kad pukne jače, izletim na terasu, pa osluškujem šta će dalje biti. Gledam trče li ljudi ulicom, da li se nešto vanredno dešava", priča jutros jedan od stanovnika severnog dela Kosovske Mitrovice.

"Strah se polako ali sigurno sa svakim novim danom, sada sa svakim novim potezom Prištine, sa najavama da će ako barikade budu uklanjane silom biti mrtvih, sa dolaskom policajaca sa juga na sever Kosova, useljava u naše domove, pojačava, on postaje naš sugrađanin. Teško se njega oslobađamo, on je tu, sveprisutan, boje se svi, od dece, do najstarijih. Ali, valjda to i jeste cilj Prištine i Kurtija", priča naš drugi sagovornik.

"Detinjstvo mi miriše na barut", dodaje žena iz Severne Mitrovice.

"Živeli smo blizu Prištine, sećam se kad je majka, čim padne noć navlačila roletne... Prošle su 43 godine, sada i ja, sa prvim sumrakom navlačim roletne na prozore", kaže ona.

Sem straha, neprekidnog iščekivanja šta će doneti sledeća noć, dan koji dolazi, i neprekidne glasine, koje u salvama stižu, mnogo puta i sa one strane Ibra, zajednički su imenitelj stanja na severu Kosova i Metohije, od glavnog mosta na Ibru do Jarinja i Brnjaka, od naselja Brđani do barikada u Rudaru ili Zupču i Lešku.

"Nema dana da kroz grad, kroz narod ne pronese poneka glasina. Noćas će pokušati da uklone barikade", 'stižu vozila specijalaca', 'Kfor gomila tehniku', 'čula se pucnjava', 'detonacije u Bošnjačkoj mahali', ovaj ambasador rekao ovo, onaj rekao ono. Teško je, sve teže razlučiti šta je istina šta glasina.

Jedino što je izvesno da te glasine svakodneno otežavaju situaciju, čine je nizvesnijom, težom, donose novi strah", opisuje atmosferu na severu jedan od Srba na barikadi u Rudaru.

U Brđanima, etnički mešovitom naselju na oko kilometar i po od centra Severne Mitrovice, već dve nedelje, od dolaska u naselje policajaca KPS sa juga KiM, meštani opisujući sutaciju najčešće koriste upravo reč – strah.

"U Brđanima je kao i u Severnoj Mitrovici, samo još gore", kaže jedna od meštanki iz ovog naselja.

Slično je i u ostalim mešovitim naseljima koja su na rubovima severnog dela grada. Već drugu nedelju specijalci i policajci iz Prištine raspoređeni su u mešovitom naselju Tri solitera u Bošnjačkoj mahali.

Patrole su na raskrsnici kod istočnog mosta na Ibru, malo bliže Tehničkoj školi, na Malom Zvečanu, u Brđanima na nekoliko rasrsnica.

Juče popodne, u Brđanima, među stambenim zgradama u kojima žive pretežno Srbi nije bilo žive duše. Skoro mrtva tišina koju je remetilo tek poneko vozilo koje bi prošlo ulicom.

Na jednoj od raskrsnica na ulazu u naselje, bilo je nekoliko patrola "kosovske" policije, pedesetak metara dalje još jedna patrola, pa na ulici ispred zgrada još jedna. Policajci nisu reagovali na dolazak novinarskih ekipa, tek su nas u prolazu pogledali, gore na Malom Zvečanu, na prevoju iznad Brđana videlo se još nekoliko patrola i vozila.

Tek na pojavu novinarskih ekipa, na ulici se iz zgrada najpre stidljivo pojavilo nekoliko ljudi, zatim par majki sa decom, pa još nekoliko žena.

"Dok se ovo nije desilo, deca su izlazila pred zgrade da se igraju, da se vesele, sad, retko, strah...", kaže u pola glasa jedan od meštana.

Drugi sa kojima smo nakratko razgovarali tvrde redom "da je u naselje sa 'kosovskim' policajcima stigao strah, da ljudi osećaju nelagodnost, bojazan da će se nešto desiti".

"Nekad smo ovim krajem voleli da prošetamo, sad, niko više ne šeta, ako nekud treba da odemo, idemo kolima. Ovo naselje je puno dece, vole da izađu deca da se igraju, roditelji ih ne puštaju jer se ne osećaju sigurno", teče na ulici u Brđanima monolog jedne od meštanki.

I na slavama, na Svetog Nikolu pre neki dan, glavna tema bile su, kažu ovde, barikade, kriza, specijalci na severu, neizvesna budućnost, strah, ko će i kada pokušati da ukloni prepreke sa puteva i šta tada moglo da se desi...

"Sve ovo, jednostavno te preokupira, samo o tome misliš. Ljudi koji nikad nisu slušali vesti, gledali dnevnik, sad to rade. Ovde vesti prate i deca, znaju šta je KFOR, Rosu, patrola, barikada. Odavno atmosfera u gradu nije bila ovako teška. I sve ovo samo zato što kažemo da je ovo ovde naše, da odavde nemamo kud, da ovde želimo da ostanemo i opstanemo", kaže jedan od sagovornika RT Balkan.

"Teško je sve ovo izdržati, sve teže. Ne traje sve ovo nedelju ili dve, mesec, godinu, ovo traje skoro pa dve i po decenije. Strah za decu, strah za novi dan, strah šta donosi noć, straha za budućnost, strah od svake petarde, strah od  sirene za uzbunu, pa vi mi kažite je li ovo život i kakav je ovo život", pita me jutros na šetalištu kraj spomenika knezu Lazaru jedan od meštana Severne Mitrovice.