Srbija i Balkan
Pavić za RT Balkan: "Proglasu" nema mesta u priči o vladi, niko nas nije zvao
Ova država može sama da napravi svoje zakone, to može da se uradi u dogovoru vlasti i opozicije, rekao je Aleksandar Pavić povodom zahteva dela opozicije da prelazna vlada usvoji predlog CRTE
Niko nas nije zvao povodom zahteva prozapadne opozicije da se formira prelazna vlada, ističe za RT Balkan poslanik "Mi snaga naroda" Aleksandar Pavić i dodaje da organizaciji "Proglas" nema mesta u bilo kakvim pričama u vezi sa vladom ili prelaznom vladom.
On tako komentariše odluku prozapadnih opozicionih stranaka Zeleno-levi front, Stranka slobode i pravde, Srbija-centar, Narodni pokret Srbije i koalicija NADA da predstave rešenje za "izlaz iz krize", koje je zapravo identično idejama "Proglasa".
"Mi smo apsolutno protiv uključenja 'Proglasa' u bilo šta vezano za vladu. Mi smo načelno protiv mešanja stranaca u naš izborni proces, pogotovo nevladinih organizacija koje finansiraju zapadne države. Što se nas tiče, ovde za 'Proglas' nema mesta. Oni pokušavaju sebe da nametnu kroz studentsku pobunu, ali su se studenti od njih ogradili", jasan je Pavić.
Kako navodi, potpisnici zahteva su za sastav prelazne vlade iz Narodne skupštine preporučili samo sebe, odnosno "parlamentarne opozicione stranke koje stoje pred vama".
"Iz toga može da se zaključi da ili žele da isključe ostatak opozicije iz takve vlade ili, pak, žele da u javnosti pozicioniraju svoje stranke kao jedine 'opozicione'. Naravno, to nema veze sa realnošću. Uz to, vladajućoj koaliciji će biti još lakše da ovakav predlog odbije", istakao je Pavić.
U predlogu prozapadne opozicije, koja traži mesto premijera, barem jednog potpredsednika, ali i osam ministara ima još jedan zanimljiv deo – da se usvoji predlog Zakona o biračkom spisku, koji je napisala CRTA.
Pavić navodi da je u pitanju nevladina organizacija koja se finansira iz inostranstva, između ostalog, i od – USAID-a.
"Mi smo protivnici mešanja NVO u društveni i politički život. Ova država može sama da napravi svoje zakone, to može da se uradi u dogovoru vlasti i opozicije i to je naš stav sve vreme", podvukao je Pavić.
On kaže da je stav njegove grupacije u parlamentu, da "ako dođe do formiranja neke vlade, ona treba da bude jasno oročena, da joj mandat bude priprema za izbore i oslobađanje medija, ali i na izbore na koje će svi da izađu".
"Ništa više od toga. Ovde treba da se unormali izborni proces, jer mi sad imamo situaciju da ako vlast raspiše izbore, prozapadna opozicija neće izaći. Mi smo nezadovoljni medijskom situacijom, nas nema ni u medijima vlasti, ni u medijima opozicije. Prvi smo za to da se mediji oslobode, ali nismo ni za kakve vlade eksperata, niti vlade koja bi imala širi mandat osim da pripremi izbore", tvrdi Pavić i predlaže da to ne mora da bude vlada, "neka bude parlamentarna komisija".
Naš sagovornik ističe da su "izbori potrebni zbog više razloga: promene geopolitičke situacije u svetu nakon pobede Donalda Trampa na izborima, ali i što sadašnji odnos snaga u Skupštini Srbije ne odražava realnost i to je svima jasno".
"Ali smo mi za to da se održe izbori na koji će svi da izađu. Oni se pozivaju na to da treba uključiti univerzitete u priču oko vlade, a nisam čuo da su se studenti oglasili po tom pitanju niti su konsultovani. Studenti su se ogradili od takvih inicijativa i partija, tako da ne znam sa čim oni to računaju i barataju. Mi smo protiv tih ekspertskih vlada, jer smo imali loše iskustvo posle 5. oktobra i treba da naučimo nešto iz tog iskustva", rekao je Pavić za RT Balkan.
Inače, izraz "prelazna vlada" nije ustavnopravna, nego politička kategorija.
To je vlada koja se formira sa unapred oročenim mandatom, najčešće je rezultat prividnog i politički nametnutog dogovora opozicionih političkih struja. Po pravilu, formira se nakon velikih društveno-političkih previranja. Ne postoji zakonski razlog za njeno formiranje mimo jedne iznuđene političke situacije.
U našem iskustvu, takva je bila prelazna vlada Milomira Minića, formirana na osnovu političkog dogovora SPS-DOS-SPO krajem oktobra 2000. i trajala je svega tri meseca, posle petooktobarskih promena, da bi se pripremili prevremeni republički parlamentarni izbori.
