Srbija i Balkan
Prelazna vlada, leks specijalis i američke NVO za srpske izbore: Šta traže Proglas i deo opozicije
Glavni izborni uslov u Srbiji postaje ponavljanje makedonskog scenarija koji je tu zemlju uveo u NATO
Pred nove beogradske izbore pojavila su se čak dva dokumenta u kojima su pobrojani izborni zahtevi dela opozicije i grupe javnih ličnosti koja ne učestvuje u samoj izbornoj trci.
Proglas, koji sebe opisuje kao inicijativu za fer i poštene izbore koja okuplja intelektualce, izneo je svoje izborne uslove na koje su svoj paraf pred kamerama stavili predstavnici liste Srbija protiv nasilja (SPN) i koalicije NADA, a stigla je i podrška Pokreta Dveri.
Zahteva se sprovođenje preporuka misije ODIHR-a, a posebno revizija postojećeg i sastavljanje tačnog biračkog spiska. Drugi zahtev je da javni servis blagovremeno, potpuno i istinito informiše građane o izborima i da svi učesnici budu ravnopravno zatupljeni u programu.
Zahtevaju da izbori u Beogradu budu održani istog dana kao i lokalni, ali u roku koji omogućava da njihovi izborni zahtevi budu ispunjeni i da se ustanovi "pravna i politička odgovornost za izborne neregularnosti".
Nekoliko dana kasnije koalicija Srbija protiv nasilja saopštila je svoje zahteve koji se oslanjaju na Proglas i preporuke nevladine organizacije CRTA, a pod nazivom "Zahtevi opozicionih stranaka za prevazilaženje izborne i političke krize".
Prelazna vlada i ulazak NVO u komisiju
Već u prvom zahtevu traže da bude formirana prelazna vlada. Opozicija bi, prema njihovom zahtevu, imala najmanje dva ministra i to unutrašnjih poslova i državne uprave.
Zahtev o prelaznoj vladi je problematičan jer se ona uvodi jedino kada se zemlja nalazi u društveno-političkim previranjima velikih razmera, tako da državni aparat, izabran regularnim putem izbora, ne može da funkcioniše.
Prelazna vlada, primera radi, bila je formirana u Skoplju 2015/16. godine uz posredovanje Evropske unije, i to se ispostavilo kao ključan korak ka potonjoj promeni imena zemlje, čime je bila uklonjena i najvažnija prepreka za ulazak Sevene Makedonije u NATO.
Nije prvi put da ovaj deo opozicije traži formiranje prelazne vlade. Taj stav prošle godine najžučnije je zastupao Zdravko Ponoš dok su održavani protesti pod nazivom "Srbija protiv nasilja", a bilo je to u trenutku kada je opozicija zdušno tražila održavanje vanrednih izbora.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je tada da prelazne vlade dok je on živ neće biti.
SPN sad traži i da se hitno formira Komisija za kontrolu izbora od devet članova koje bi imenovali vlast, opozicija i organizacije CRTA, CESID i Transparentnost Srbija.
Ovaj zahtev je problematičan već po tome što bi se direktno u izborni sistem Srbije ubacile organizacije čije je zajednički imenitelj zapadni novac.
Kako je RT Balkan već pisao, NVO CRTA finansiraju, između ostalih, američki NED, ambasade Kanade, Amerike, Britanije i Francuske, te Rokfeler fondacija.
Gotovo je preslikana situacija i na donatorskoj listi CESID-a koji je takođe uočavao nepravilnosti - među njima su, uz manja odstupanja, poput na primer, ambasade Švedske i Evropske komisije - naravno i sveprisutni NED i Rokfeler.
Takvim organizacijama, u slučaju usvajanja ovog zahteva SPN-a, dao bi se nadzor nad biračkim spiskom, izbornim komisijama i organima državne uprave, a mogli bi i da iniciraju postupke pred nadležnim državnim organima.
Uvid u birački spisak da ima i strana komisija
Zahteva se da i domaća i međunarodna komisija ima kontrolu nad biračkim spiskom u Srbiji, uz ovlašćenje da mogu da provere ko je i kada pristupao bazi i menjao podatke u biračkom spisku nakon izbora 2022.
Traži se da se objave podaci o svima koji su bili ovlašćeni za pristup elektronskoj bazi biračkog spiska od izbora 2018.
Jedan od zahteva upitne saglasnosti s Ustavom Srbije je i da se ograniči pravo glasanja na lokalnim izborima tako da na njima mogu glasati samo oni koji imaju prijavljeno prebivalište u opštini/gradu najmanje šest meseci.
Traži se i izbor novog Upravnog odbora i generalnog direktora RTS-a, kao i novi konkurs za uredništvo javnog servisa.
Zahteva se da Narodna skupština usvoji obavezujuće uputstvo koje će da sačine novinarska i medijska udruženja, a po kojem će mediji sa nacionalnim frekvencijama u informativnom programu da informišu o radu svih "relevantnih političkih grupacija".
Trn u oku je opet i REM, za koji traže da mu nadležnosti faktički budu suspendovane, te da "nezavisna medijska komisija" ispita poštovanje uslova i obaveza za emitovanje, a ko ih bude kršio, biće im oduzete dozvole za nacionalnu frekvenciju.
Traži se istraga i odgovornost za nezakonite radnje tokom izbornog procesa na glasanju 17. decembra 2023, počevši od javnih funkcionera do službenika u MUP-u i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Pred Ustavnim sudom traže hitnu raspravu na kojoj bi se razmotrili predloženi dokazi za izborne neregularnosti.
Zahteva se uvođenje mogućnosti da se potpisi za kandidaturu mogu prikupljati i elektronski, kao i da birač može da proveri da li je i kojoj listi dao podršku.
Glavni uslov, koji se direktno odnosi na Aleksandra Vučića, jeste da se ukine mogućnost da nosioci liste mogu da budu lica koja nisu kandidati na listi.
Zahtev je, takođe, i da se redosled stranaka na glasačkom listiću bira žrebom, umesto po redosledu podnošenja izbornih lista kao do sada.
Leks specijalis
Kako bi zahtevi bili ispunjeni, traži se da Narodna skupština donese leks specijalis, odnosno da specijalni zakon sa privremenim važenjem bude na snazi kao preduslov za izbore.
Kao završni zahtev navodi se da svi državni organi prihvate i omoguće nesmetan rad misija Evropske komisije i Evropskog parlamenta koji bi istraživali navodne nepravilnosti od 17. decembra.
Novi beogradski izbori, kako je najavljeno, biće zakazani za 2. jun. Ostaje da se vidi na koji način će vladajuća Srpska napredna stranka odgovoriti na ove zahteve.
