Srbija i Balkan
Bilčiku smeta RT Balkan: Šta stoji u izveštaju izvestioca Evropskog parlamenta
U izveštaju se izražava zabrinutost zbog sve manje podrške javnosti za članstvo u EU u Srbiji i žali zbog bliskih odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom
Izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu Vladimir Bilčik objavio je danas svoj nacrt izveštaja o Srbiji u kojem se pozdravlja činjenica da članstvo u EU i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali navodi da će normalizacija odnosa sa Prištinom i usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom odrediti dinamiku srpskog puta prema EU.
Međutim, Bilčiku izgleda daleko više smeta pokretanje portala RT Balkan nego brzina dijaloga Beograda i Prištine.
U delu izveštaja o medijskoj strategiji u Srbiji, Bilčik "osuđuje otvaranje redakcije RT u Beogradu i pokretanje njenog onlajn servisa vesti na srpskom jeziku", i traži od Srbije da se "bori protiv dezinformacija, uključujući manipulativne anti-EU narative".
On primećuje da je došlo do "zakasnele primene" pomenute medijske strategije, i poziva vladu da "poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije".
U izveštaju on zahteva da se dodeli peta licenca za nacionalne frekvencije preko "transparentnog procesa", i smatra da su četiri dodeljene frekvencije bile date "kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standarde" - tako što su, reklo bi se, emitovali one "manipulativne anti-EU narative" koji su u EU, očigledno, zabranjeni. Naravno, u ime slobode medija...
Bilčikov žal zbog dobrih odnosa Srbije sa Rusijom
Što se tiče dijaloga sa Prištinom, Bilčik daje podršku specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i poziva na punu implementaciju svih relevantnih sporazuma.
Očekuje da se Beograd i Priština uključe u dijalog da bi se postigao "sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom".
Bilčik u izveštaju ističe da je "duboko zabrinut zbog tenzija na severu Kosova i neprihvatljive pucnjave na pravoslavno Badnje veče" i podseća "na zajedničku odgovornost za mir i vladavinu zakona za sve ljude na Kosovu".
On smatra da je dobro usklađivanje Srbije sa EU u glasanju za relevantne rezolucije Generalne skupštine UN i suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava a kritikuje što Beograd nije uspeo da se uskladi sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i dodaje da "žali zbog bliskih odnosa Srbije sa Rusijom".
"Žalim zbog kontinuiranog niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu sukoba u Ukrajini" kaže on i podvlači činjenicu da "Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU, a usklađivanje sa, kako kaže, ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo", kaže Bilčik.
On navodi da su "ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU, uključujući potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti između Srbije i Rusije za 2023. godinu i 2024. godinu" i kritikuje sastanke "sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji su u EU na spisku sankcija", kao i imenovanje direktora Bezbednosno-informativne agencije, za koga navodi da je poznat po svojoj "anti-EU i prokremaljskoj retorici".
On u izveštaju izražava zabrinutost zbog "sve manje podrške javnosti za članstvo u EU u Srbiji".
Što se tiče vizne politike, Bilčik pozdravlja "početne korake koje je Srbija preduzela da se uskladi sa listom zemalja koje nisu članice EU, čijim državljanima su potrebne vize za EU, i poziva na dalje usklađivanje".
Bilčik ističe da je zadovoljan angažovanjem Srbije u inicijativama za regionalnu saradnju, podstiče da se pojačaju napori za pomirenje i traži rešenja za ranije sporove te naglašava da "nema mesta za poricanje genocida ili veličanje ratnih zločinaca u zemlji kandidatu".
U delu posvećenom ekonomiji i energetici, izveštaj pozdravlja paket energetske podrške Evropske komisije za pomoć Zapadnom Balkanu i poziva srpske vlasti da pripreme kredibilan plan za smanjenje zavisnosti zemlje od ruskih fosilnih goriva i izgradnju ekološki prihvatljivih energetskih sistema.
Srbija dobro napreduje u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, ističe se u izveštaju, ali naglašava da je potrebno otkloniti slabosti u vladavini prava da bi se privatni sektor bolje razvijao.
Bilčik izržava "duboku zabrinutost zbog investicija Rusije i Kine u Srbiji i njihovog uticaja na političke i ekonomske procese u region", dok, s druge strane, postoji "značajna pomoć EU koja je pružena zemlji" i poziva "srpske vlasti da ojačaju stratešku komunikaciju i poboljšaju vidljivost finansiranja EU".
Ovaj, prvi nacrt Bilčikovog izveštaja pretrpeće izvesne promene preko amandmana drugih političkih grupa u Evropskom parlamentu u narednim nedeljama, a zatim, kada dobije finalnu formu, biće predmet glasanja na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta na proleće.
