Zurof: "Nove demokratije" Evrope izvrću Holokaust, među njima i Hrvatska
Jedan od glavnih problema današnjice je "izvrtanje Holokausta" koje je veoma rasprostranjeno u postkomunističkim "novim demokratijama" u istočnoj Evropi, smatra direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof.
On u svom autorskom tekstu za "Tajms of Izrael" napisanom povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, navodi i da su zemlje u kojima se najviše izvrću činjenice vezane za zločine nacista Litvanija, Letonija, Estonija, Hrvatska, Poljska, Mađarska i Rumunija.
Te države, tvrdi, niti mogu da se kazne, niti da se isključe iz Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust.
"One ostaju članice sa dobrom reputacijom i nastavljaju da poriču veoma značajnu ulogu svojih lokalnih saradnika u ubistvima. Tako će, ironično, Hrvatska, zemlja koja pati od značajnog broja pristalica ustaša (hrvatskih fašista), preuzeti mesto Predsedništva alijanse uprkos ozbiljnim problemima izvrtanja Holokausta otkako su postali nezavisni od Jugoslavije", napisao je Zurof.
Zurof je naveo da, iako u tim zemljama ne poriču Holokaust, ipak skrivaju ili minimizuju veoma značajnu ulogu koju su njihovi državljani imali u masovnom ubistvu Jevreja.
Uz to, oni, kako smatra Zurof, kao i da pokušavaju da izjednače komunističke i nacističke zločine, čime skreću pažnju sa svojih zločina.
Različiti problemi, kako on misli, muče Međunarodnu alijansu za sećanje na Holokaust, a prvi i najvažniji jeste to da sve zemlje članice moraju da jednoglasno usvoje rezolucije, dok je druga nevolja to što one države koje te rezolucije ne sprovode, prolaze bez posledica.
Zurof navodi da je Alijansa čak kreirala i set alata protiv izvrtanja činjenica, dok je nemačko predsedništvo pokrenulo globalnu radnu grupu protiv izobličenja Holokausta kojoj je dat vanbudžetski doprinos.
Pokrenuta je i globalna kampanja za podizanje svesti o izvrtanju holokausta, koja koristi slogane kao što su "Zaštiti činjenice" i "Reci ne izvrtanju".
Govoreći o Međunarodnom danu sećanja na Holokaust, koji se obeležava na dan oslobođenja logora smrti Aušvic-Birkenau, Zurof je istakao da ako je i postojao početni skepticizam u pogledu ove inicijative, sada postoji opšte odobravanje potrebe za međunarodnim danom sećanja koji se obeležava u celom svetu na isti datum.
"Tako se jedan dan može posvetiti prvenstveno žalosti, dok drugi dan može biti rezervisan za rešavanje vrlo važnih političkih pitanja koja se odnose na uzroke koji su doveli do Šoe, a posebno antisemitizma", zaključio je on.