Kurti: Srbija da plati odštetu zbog rata 1999.

Premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti rekao je da formiranje Zajednice srpskih opština nije moguće, jer je, kako kaže, protivno ustavu tzv. Kosova.

Kurti je naveo da je Srbija ta koja treba da plati odštetu zbog rata 1999. godine, dodavši da je "Kosovo" multietničko, "iako od proglašenja nezavisnosti 93 odsto stanovništva čine Albanci", prenosi "Ekonomija onlajn".

"Izneli smo stav o ZSO. Kada smo proglasili nezavisnost, rekli smo da, iako 'Kosovo' ima 93 odsto Albanaca, ono se ne može nazvati albanskim, već multietničkim. Sada se ne može formirati jednonacionalna Zajednica, jer već imamo Asocijaciju 'kosovskih' opština", rekao je premijer privremenih prištinskih vlasti.

On je naveo da je građanin "Kosova", koji se, prema njegovim rečima, i kao politički aktivista i kao poslanik opozicije, a i kao premijer, obavezao i afirmisao sva prava manjina bez razlike.

Dodao je "da Kosovo ne može da plati odštetu Srbiji za izgubljeni rat 1999. godine, već da Srbija mora da nadoknadi štetu koju je nanela 'Kosovu' u pogledu ljudi i materijalnih dobara."

Izgubio podršku Zapada, ostavka nakon "Dana nezavisnosti"?!

Nakon izjave političkog analitičara Drizana Šalje, koji je krajem januara rekao da bi Aljbin Kurti nakon 17. februara mogao da podnese ostavku, zbog velikog nezadovoljstva koje vlada među građanima tzv. Kosova, postavlja se pitanje da li je ovo, ipak, samo pretpostavka ili realnost koja je neminovna u slučaju premijera tzv. Kosova? 

Šalja je tada objasnio da smatra da Sjedinjene Američke Države imaju jasnu viziju u vezi sa ZSO, ali da Aljbina Kurtija zvaničnici komentarišu u mnogim grupama i u svim sferama. 

Nešto kasnije, 27. januara, Kurti je naveo da je dobio upozorenja o mogućem smanjenju podrške Zapada, ukoliko Priština ne bude konstruktivna tokom dijaloga sa Beogradom.

Tada je istakao da nije pozvan na sastanak koji je 31. januara organizovala američka ambasada u Prištini, a na kojem se razgovaralo o formiranju Zajednice srpskih opština.

Da li iza najave albanskog analitičara i brojnih "slučajnosti" zbog kojih se čini da su Kurtijevoj tzv. vladi dani odbrojani, stoji plan njegovih zapadnih prijatelja i glavnih protagonista "projekta Kosovo", bez čijeg odobrenja ili podsticaja ne reaguje nijedan političar u Prištini još od 1999. godine, pokazaće se sredinom ovog meseca.

Zanimljivo je i to da su politički protivnici Aljbina Kurtija lider ABK Ramuš Haradinaj i lider DPK Memlji Krasnići u radnoj poseti SAD ove nedelje. Oni će se, pored prisustva Molitvenom doručku, sastati sa brojnim američkim zvaničnicima, među kojima je i Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji nije krio nezadovoljstvo Kurtijevim nepopustljivim stavovima kada je u pitanju formiranje ZSO.