Kolateralna šteta i epidemija kancera: Kome se obraća Džejmi Šej i šta poručuje

Potparol NATO-a za vreme agresije na SR JugoslavijuDžejmi Šej koji je srpske civilne žrtve NATO agresije nazivao "kolateralnom štetom" oglasio se i povodom 27 godina od početka agresije i zavrteo staru ploču: naveo je da je upotreba sile bila neophodna da bi se sprečila "humanitarna katastrofa", spasili "životi Kosovara", a nije propustio ni priliku da optuži srpsku stranu za navodne zločine i vođenje "hibridnog rata". 

Naš izbor

Povratak "krvavog portparola": Otkud Džejmi Šej ponovo na KiM, da li je pod starost proradila savest

Odluka nije bila teška, naveo je bivši zvaničnik Alijanse, jer su Miloševićev tvrd stav i srpske akcije, poput "masakra u Račku", uverile sve saveznike NATO da je intervencija neophodna kako bi se sprečila "humanitarna katastrofa". 

U izjavi za RTK na albanskom jeziku, Šej je rekao da srpska strana ni posle 27 godina nije uputila izvinjenje za "zločine počinjene na Kosovu", a dodao je i da srpske vlasti imaju moralnu odgovornost da priznaju da su počinjeni 'zločini u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu' ", a osvrnuo se i na oružani sukob u Banjskoj, rekavši da je "Srbija imala taktiku da oslabi Kosovo" i da je "incident u Banjskoj dobar primer za to".

Naveo je i da će fantomska država postati članica NATO, kao i da deli vrednosti Alijanse i "doprinosi bezbednosti". 

Ovo prepoznatljivo lice Alijanse ume sa rečima: u razgovoru sa novinarima citira Frenka Sinatru i Harija Trumana. 

"Američki predsednik Hari Truman je rekao - ako želite prijatelja u Vašingtonu, kupite psa. Možda to važi za mene i Beograd - možda je jedini način da imam prijatelja u Beogradu, da nabavim psa", kazao je Šej, pre sedam godina, u intervjuu za Bi-Bi-Si na srpskom jeziku, a pomenuo je i da pre 1999. godine dolazio u Beograd. 

Međutim, kada su u pitanju činjenice koje ne idu agresoru u prilog, Šej nije naročito glagoljiv, a navodnu neophodnost agresije na SRJ nikada nije doveo u pitanje. Štaviše, opet je ponovio da je ona bila nužna i opravdana. 

Mora se priznati da je Džejmi Šej verovatno bio u pravu kada je pretpostavio da bi u slučaju da poseti Beograd ka njemu poletelo mnogo cigli. 

Međutim, kada je reč o Prištini, bivši portparol Alijanse je tamo rado viđen gost i ne mora ni da razmišlja da kupi psa. Šej tamo ima mnogo vernih i odanih prijatelja: svojevremeno mu je jedan od albanskih univerziteta dodelio nagradu za "odlično vođstvo". Bivši komandanti zločinačke OVK, a kasnije politički predstavnici lažne države utrkivali su se da ga dočekaju. 

Hašim Tači, Kadri Veselji i Ramuš Haradinaj upućivali su mu zahvalnost i nazivali ga "njihovim glasom u svetu".

Zahvaljivali mu i na kontinuiranoj podršci transformaciji tzv. kosovsko-bezbednosnih snaga u "vojsku". 

Danas, 27 godina kasnije, možda je i više nego jasno da onome kome su Šej i slični prijatelji, neprijatelji nisu ni potrebni.

Zašto je NATO uklonio sa sajta snimak brifinga iz 1999. na kom se "opravdavaju" napadi na Srbiju

Jer, žrtve i posledice NATO agresije na SR Jugoslaviju su tabu tema u lažnoj državi. Čak i kada su u pitanju Albanci.

NATO avioni su se obrušavali i na kolone albanskih civila, pa je tako u selu Koriša kod Prizrena, 14. maja 1999. godine, poginulo 87 Albanaca, a 70 je ranjeno. 

Dogodio se i napad na kolonu na putu Đakovica-Prizren u kome je stradalo između 61 i 75 Albanaca, a više od 100 je povređeno.

NATO je naknadno saopštio da je bila u pitanju "greška". 

Predstavnici Alijanse nikada nisu precizirali kakva je "greška" u pitanju, tj. da li su umesto traktora usred dana videli tenkove ili su možda mislili da su to bili Srbi. 

Albanska strana nije tražila izvinjenje: umesto vlastitim žrtvama, bavila se time kako da optuže srpske snage za njihovu smrt.

Slično je i danas. Između SAD i bivših albanskih vođa i komandanta tzv. OVK na snazi veoma jak zavet ćutanja. 

Tako se u albanskom delu javnosti na KiM o posledicama bombardovanja i uticaju osiromašenog uranijuma se ne govori, iako su one očigledne: mnogi strani vojnici su oboleli od raka, neki su dobili i odštetu

Tokom prošle godine, samo do avgusta, zabeleženo je oko 1.100 novih slučajeva raka na KiM.

Albanski lekari govore o faktorima rizika kao što su genetika i zanemarivanje ranih simptoma bolesti, dok se o povezanosti upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom i porastu broja obolelih od raka ćuti.