Poslednji pokušaj Šmita i NATO-a: Udar na vojnu imovinu Srpske

Pokušaj NATO-a da prebaci svu vojnu imovinu u vlasništvo Bosne i Hercegovine pokušaj je da se, kao gumicom, obriše postojanje Vojske RS i Republike Srpske kao države, što je namera bošnjačkih političara od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

Da li je Dejton ugrožen? Ruska ocena stanja na Zapadnom Balkanu

Saglasni u toj oceni su Andrej Mlakar, urednik na televiziji RT Balkan i profesor dr Miloš Šolaja, koji su u "Jutru na RT" analizirali nove pritiske pod kojima se nalazi Srpska.

NATO i navodna Kancelarija visokog predstavnika u BiH upozorili su da opstrukcija u knjiženju perspektivne vojne imovine predstavljaju kršenje ustava i prepreku na evroatlanskom putu zemlje.

Ova turobna upozorenja došla su uz obrazloženje da vojna imovina pripada Bosni i Hercegovini, iako vojne formacije Republike Srpske polažu zagarantovano pravo kao naslednik Jugoslavije, čiji su objekti i bili do raspada države.

"Prva i osnovna stvar, kada je potpisan Dejtonski sporazum, sva vojna imovina glasila je na dva entiteta. Znači, nisu postojale jedinstvene oružane snage, nego su postojala dva entiteta i njihove oružane snage", kazao je Mlakar i istakao:

"Onim čuvenim Bonskim dekretima 2006. godine, kada je Pedi Ešdaun počeo viziju stvaranja unitarne BiH i stvaranja oružanih snaga, u okviru toga je trebalo prebaciti vojnu imovinu. Prvi pokušaj je bio 2011. godine i to nije uspelo, pa je kasnije to nekako odlagano."

Urednik RT Balkan naglašava da je veoma zanimljivo kako se Radio slobodna Evropa bavi istraživanjem i prenosi saopštenja kancelarije Kristijana Šmita i kancelarije NATO-a, na temu da je vreme da se vojna imovina prebaci sa entiteta.

Zajedno u odbrani Srba: Beograd i Banjaluka u borbi protiv pakta Tirane, Zagreba i Prištine (VIDEO)

"Prvo je spominjano da je u pitanju 67 lokacija, a onda je taj broj smanjen na 57. Većina njih se nalazi u Republici Srpskoj. To je vojna imovina koja je pripadala nekadašnjoj Vojsci Republike Srpske i time bi bili zapečaćeni bilo kakvi elementi da je vojska RS uopšte postojala", ističe Mlakar.

Profesor dr Miloš Šolaja priznao je da ne zna nijednu državu u NATO-u da je imala postavljen uslov da registruje imovinu na sebe, osim Bosne i Hercegovine.

"Iza ove ideje se krije ono što je faktički pokušaj bošnjačkih političara od samog potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a to je težnja ka centralizaciji i unitarizaciji Bosne i Hercegovine", jasan je profesor Šolaja.

Navodi da se prvi put takva ideja pojavila 2011. godine na jednom neformalnom mitingu ministara zemalja Alijanse, koja je vrlo brzo transformisana u zahtev kroz međunarodne mehanizme koji deluju u BiH.

"Suština je da BiH nema mehanizam za registraciju zemljišnih lokacija i svega ostalog što bi trebalo da bude deo zemljišnih knjiga i svih tih propisa. Sve to je u entitetima, ovo bi bio zaobilazni način da se nešto što ne postoji Ustavom BiH formira, da se registruje taj katastar", kaže Šolaja.

Mlakar je podsetio na probleme koje je Srpska imala prethodnih godina – proces protiv predsednika SNSD-a Milorada Dodika i osudu zbog nepoštovanja odluka kancelarije Kristijana Šmita.

Vi time pobijate postojanje Republike Srpske kao države, pobijate postojanje Dejtonskog sporazuma i time negirate postojanje Vojske Republike Srpske i zacementirate postojanje nekih Oružanih snaga BiH, ističe Mlakar.

Džordž Samueli: Nikakav sporazum nije postignut u Rambujeu

"Oružane snage BiH nisu velike. Interesantno je da je sva oprema koja je pripadala Vojsci Republike Srpske, morala biti eliminisana po svaku cenu. Sve što je pripadalo vojsci takozvane Armije BiH je čuvano", otkrio je Mlakar i dodao da su svi tenkovi Republike Srpske uništeni, dok su američki, koji su stari po 40 i 50 godina, odjednom postali perspektivni.

Zaključio je da je pokušaj da se kao gumicom obriše postojanje Vojske RS i same Republike Srpske kao države.

Profesor Šolaja prokomentarisao je i sve glasnije spekulacije da će Šmit napustiti mesto navodnog visokog predstavnika posle oktobarskih izbora, kao i njegov pokušaj da u završnoj fazi svog mandata dodatno destabilizuje Republiku Srpsku.

"Ovo je jedan od poslednjih pokušaja da sprovede nesprovodivo", zaključio je Šolaja.