Srbija i Balkan
Slovenački politički triler: Odlazeća vlast spremila svilen gajtan za Zorana Stevanovića
Ono što je za mnoge bilo totalno iznenađenje, pa i šok, jeste da političar srpskih korena, druga generacija doseljenika iz Bosne, rođen u Kranju, ne samo da suvereno parira i nikome ne ostaje dužan u svakoj debati, nego se ispostavilo da nije smetnja za desni, već levi pol slovenačke politike.
Ovogodišnja predizborna kampanja bila je najprljavija otkako je pre nešto više od 3,5 decenije uveden višepartijski sistem u državi na sunčanoj strani Alpa, slažu se lokalni komentatori.
I baš kad su birači odahnuli od svakodnevnih, "k'o mider napetih predizbornih pljuvačina" i ponadali se povratku u uobičajenu kolotečinu, ispostavilo se da spletke i igre dostojne gladijatorskih tek počinju.
Izgledalo je da je finiš izborne trke u poslednjoj sedmici dobio sve elemente političkog trilera – vršljanje izraelskih špijuna po slovenačkoj prestonici i skandalozne tajne snimke u kojima su protagonisti, predstavnici slovenačke političke i privredne vrhuške, bez zazora ćaskali o korupciji koja prožima sve slojeve društva… Da sva prljavština još nije isplivala na površinu pokazali su pregovori o novoj vladinoj koaliciji.
Činilo se da je kulminacija dostigla vrhunac izborom predsednika stranke Resnica (u prevodu: Istina) Zorana Stevanovića za predsednika Državnog zbora (DZ – parlament). Ali – nije.
Početak centralnih vesti na državnoj RTV Slovenija u četvrtak najbolje opisuje usijanu atmosferu: "Ni sedam dana od izbora, još se ne sleže prašina zbog izbora Stevanovića za predsednika" (DZ). U međuvremenu se na njega obrušila lavina optužbi i uvreda.
Ono što je za mnoge bilo totalno iznenađenje, pa i šok, jeste da političar srpskih korena, druga generacija doseljenika iz Bosne, rođen u Kranju, ne samo da suvereno parira i nikome ne ostaje dužan u svakoj debati sa idejnim neistomišljenicima, nego i što se ispostavilo da nije smetnja za desni, već levi pol slovenačke politike.
Tako su stranke koje sebe reklamiraju kao "leva sredina" (Svoboda uz socijalne demokrate, SD) i "levo od sredine" (Levica), a koje su činile dosadašnju vladu, iako uvek ističu svoju tolerantnost, poslednjih nedelju dana udarale po Stevanovića iz svih topova, ne birajući sredstva, u pravilu ad hominem, kako bi pripremile teren da za poništenje njegovog izbora za "prvog među jednakima u Državnom zboru".
Imale su, naime, svoju postizbornu kombinatoriku za to mesto kako bi privukle u svoju, buduću vladajuću koaliciju Logarove Demokrate, što im je Stevanovićev izbor pokvario. Bestijalan napad na Stevanovića je bio utoliko čudniji, jer su ga sve tri "leve" stranke prethodnih dana javno vrbovale da sa svojih pet poslanika podrži novu vladu (sada sasvim izvesno odlazećeg) dosadašnjeg premijera Roberta Goloba.
Stevanović, sa druge strane, tvrdi da ga etiketiranje i "topli zec" kome je bio izložen proteklih osam dana nisu obeshrabrili jer nije "prznica". Odlučan je, kaže, da ekstremnu polarizaciju društva, koja se odražava i u poslaničkim klupama, preokrene kako bi se prevazišla mrzilačka politika u povezujuću, za dobrobit građana, jer se treba suočiti sa teškim političkim a pre svega privrednim izazovima.
Njegov umiren ton i spremnost da razgovara sa svim političkim akterima nisu odvratili kolumniste sklone levom političkom taboru da ponavljaju optužbe da je "moralno prljav" jer je pre dvadeset godina novčano kažnjen zbog spora sa osiguravajućom kompanijom posle saobraćajne nesreće. Na stranu što u Sloveniji zakonodavstvo građanima dopušta "pravo na zaborav", te se manji prekršaji brišu iz evidencije posle određenog vremena; ispostavilo se da samo za Stevanovića to ne važi jer su upravo predstavnici vlasti iz arhiva nekako iščupali izbrisane datoteke da bi ih zloupotrebili protiv njega, odlučni da ga uklone sa funkcije predsednika parlamenta.
Doskorašnja predsednica parlamenta (iz stranke Svoboda) Urška Klakočar-Zupančič optužila je Stevanovića čak i za "političku prostituciju" jer se uoči izbora obavezao da neće sarađivati sa Janezom Janšom. Levica je to prevela kao njegovu automatsku podršku njenim prohtevima, pa se sa Stevanovićevim političkim ambicijama više nije ni bavila. A baš tu je načinila kobnu grešku, zato sada njegov izbor za šefa slovenačkog parlamenta proglašava za "dno dna" slovenačke politike.
Na društvenim mrežama je etiketiran kao "srpski mafijaš", blizak političarima poput Viktora Orbana i Milorada Dodika. Javili su se i premijer i bivši predsednik Estonije; obojica su novog predsednika slovenačkog parlamenta na Iksu zbog njegove najave posete Moskvi isposovali da je "koristan idiot koji radi za Putina". Usledili su orkestrirani napadi bivših predsednika slovenačkih vlada, nekadašnjih predsednika parlamenta i ustavnih pravnika.
"Dan uoči petka (10. aprila, kada je izabran za predsednika DZ – prim.aut.) bio sam strankama iz Golobove vlade najveći kralj. Već sledećeg dana su se obrušili na mene. Svim silama su hteli da nas uguraju u vladu sa Golobom", prokomentarisao je Stevanović poteze levosredinskih stranaka.
Ujedno je jedan od ljubljanskih portala obelodanio da je Golob svojim emisarima još početkom meseca naručio da "iščeprkaju nešto (prljavo) o Stevanoviću, pa da ga prisilimo u našu koaliciju". Prema tvrdnjama rečenog portala, "prljavština" je pronađena zahvaljujući Francu Pavlinu, bivšem više pozicioniranom policajcu, nepoznatom široj javnosti, koga je sam Golob iznenada zaposlio u svom kabinetu.
Ukratko, Golob se bacio u potragu za nekom kompromitujućom pikanterijom koju mediji još nisu pronašli, a koja bi naterala Stevanovića u koaliciju sa Svobodom, SD i Levicom. Golob bi tako skupio 45 poslaničkih mesta, a za nasušni 46. glas, planirao je da k sebi privuče bar nekog od devet poslanike desničarske NSi (nutkao im je tri ministarska mesta) ili Logarovih Demokrata (6 poslanika). Pavlin je potegao stare veze u "unutrašnjoj kontroli" slovenačke Policije kako bi svom novom šefu dostavio "kompromat" o Stevanoviću.
Pokušaj diskreditacije, međutim, nije urodio plodom. Stevanović je sve kritike odbijao argumentovano, ponekad i šeretski: "Ja sam kao bubamara: imam poneku crnu tačku, ali donosim sreću!".
Tada na scenu stupa državna novinska agencija STA za koju je Golobova vlada baš potkraj svog mandata bogato odrešila kesu i uredila buduće finansiranje iz državne blagajne, inače bi propala. Otkriće STA odjeknulo je kao bomba – na nekoliko glasačkih listića koji su potvrdili Stevanovića za predsednika parlamenta, našli su tri vrste oznaka: na nekima zvezdicu, na drugima kružić, na trećim tačkicu.
Ukupno 19 od 48 glasova na tajnom glasanju koji su Stevanovića vinuli na mesto predsednika DZ bilo je obeleženo, tvrdi STA.
Te manipulacije za miniranje Stevanovićevog izbora ubrzo je pokvario privremeni predsednik DZ (najstariji poslanik koji je vodio prvu sednicu novog saziva uoči glasanja o novom predsedniku parlamenta), inače iz stranke Logarovih Demokrata.
On je na RTV Slovenija demantovao "otkriće" STA naglasivši da je bio lično prisutan tokom prebrojavanja glasova, te da ni sam, ali ni drugi članovi komisije koja je prebrojavala glasove (među njima je bila i predstavnica Golobove Svobode) tada nisu primetili nikakve oznake.
Da su na listićima uz »za« za Stevanovića crtali zvezdice, tačkice i kružiće negirali su i ostali poslanici iz tri pomenute stranke, optuženi da su prekršili ustav koji im zapoveda da glasaju prema svom nahođenju a ne kao vojnici partije.
Ali ni tu nije bio kraj borbi za svrgavanje Stevanovića sa "predsedničkog trona" - novinari TV Slovenija tada iz penzije izvlače sina jednog od najlojalnijih Brozovih partijskih aparatčika iz Slovenije, Mitje Ribičiča.
Cirilu Ribičiču je posle otcepljenja Slovenije uspelo da se pozicionira u sam vrh i novog slovenačkog establišmenta. Sa mesta bivšeg ustavnog sudije iskoristio je svu raspoloživu municiju da "oplete" po Stevanoviću. Pridružio mu se i bivši predsednik slovenačkog parlamenta Milan Brglez (inače član stranke SD). I on je pronašao da je izbor Stevanovića strašno gaženje tajnosti glasanja, zbog čega bi ga "iz istih stopa poništio".
Ribičič, Brglez i slični osuli su na Stevanovića drvlje i kamenje zbog "označavanja listića" iako je ostalo nejasno – da li su bili uistinu označeni i kako je državna STA uopšte došla u njihov posed. U žaru borbe prevideli su "balvan u oku" - nesumnjivu i dokazanu, čak javnu povredu poslovnika parlamenta i Ustava Slovenije, jer su poslanici dve stranke (SD i Levice) uoči tajnog glasanja o Stevanoviću kolektivno odbili da preuzmu glasačke listiće.
Nema sumnje da odbijanje preuzimanja glasačkih listića osporava jedan od ustavnih temelja, obaška što javno demonstrira nadzor levičarskog partijskog aparata nad "sopstvenim" poslanicima; takvu kontrolu slovenački ustav ne dozvoljava.
Brglez, suočen sa tim pitanjem, priznao je da je to bila "greška koja ima isti efekat kao i označavanje listića", dok je Ribičič reterirao rečima da, ukoliko bi danas nosio haljinu ustavnog sudije, ne bi mogao da poništi Stevanovićev izbor. Što je potopilo strategiju Golobove Svobode da Stevanovićev izbor pokopa uz pomoć Ustavnog suda Slovenije.
Sve to svedoči o dubokom raskolu unutar slovenačkog društva.
"Izbor Zorana Stevanovića za predsednika Državnog zbora nije samo politički događaj — to je znak tektonskih političkih pomaka u Sloveniji koji otkrivaju delovanje kumova iz pozadine. Svedoci smo koordinisanom informacionom ratu najmoćnijeg klana koji je u vreme 'osamostaljenja' (1991) samo naizgled sišao sa vlasti, a sada 'preventivnim napadima' brani svoje budžetske tokove i uticajne pozicije..." upozorio je jedan od analitičara na Pabliš volu.
Da paradoks bude potpun, upravo je Svoboda, uz podršku prirepaka iz dosadašnje vladajuće koalicije, gurnula Stevanovića i njegovu Resnicu u zagrljaj desnog pola slovenačke politike, iako Golob ni trenutka nije krio žudnju da kao "relativni pobednik" proteklih izbora sastavi novu vladu.
U to ime se prošle godine čak i ponovo oženio kako bi smanjio političku štetu nastalu posle prethodnih izbora kada se saznalo da je lagao o svom bračnom statusu, s obzirom na to da katolički deo birača ne bi dobro primio vest da se netom razveo od žene. Njegova nova izabranica, "influenserka" Tina Gaber, karijeru je izgradila kao pratilja brojnih poznatih Slovenaca, poželjnih neženja, ali su se sve veze završile brodolomom.
Obavljena je glamurozna svadba, obred je vodio ljubljanski gradonačelnik Zoran Janković, sve podređeno opstanku na vlasti. Sve se savršeno uklapalo, izuzev jednog – birači su kaznili Goloba i njegovu koaliciju zbog pogaženih obećanja datih pre četiri godine. Na primer: umesto da smanje redove za lekarske preglede i broj onih koji su godinama bez zdravstvene brige, situacija postaje sve gora.
I zato je dosadašnja koalicija na izborima održanim 22. marta izgubila čak 14 poslaničkih mandata. Uvređen i besan jer je samo "relativni" a ne apsolutni pobednik ovogodišnjih izbora, Golob se pokazao kao političar koji nije vešt u sklapanju političkih saveza.
Platforma na kojoj je ubedljivo pobedio pre četiri godine, a to je antijanšizam i obećanje da ni za živu glavu neće sarađivati sa tadašnjim premijerom Janezom Janšom, omraženim zbog mera koje je diktirao tokom pandemije koronavirusa, više ne mobiliše birače.
U strahu da će ga Janša sada preteći u dogovaranju nove koalicije, Golob je u startu i Stevanovića loše procenio kao političkog žutokljunca kojeg će lako obrlatiti. Odluka da Stevanovića i Resnicu odbaci kao političke partnere koštaće Goloba opstanka na vlasti a možda i u politici.
Istina je da je Stevanović mnogima kost u grlu. Em se preziva na -ić i prvi je takav na čelu DZ, em je taj 44-godišnjak u poređenju sa nekadašnjim predsednicima slovenačkog parlamenta jedan od najmlađih; uz to po obrazovanju nije klasičan političar, već se okušao u raznim oblastima, uključujući privatno preduzetništvo. U politiku je ušao kao gradski odbornik u Kranju gde je zastupao lokalne interese i postepeno se politički kalio i sticao poštovanje. U trenutku kada je njegova stranka Resnica uspela da pređe prag parlamenta, bio je zagonetka za vladajuću stranku.
Tu "zagonetku"« je dosadašnja vladajuća nomenklatura pokušala da gurne na političku marginu stalnim porugama i podmetačinama, ali se pokazalo da je sve to bilo jalovo.
U Sloveniji u borbi za moć trenutno ratuju tri zakrvljena klana: grupa oko tajkuna Otmara Zorna u sprezi sa NSi i Logarovim Demokratama, zatim "Šetinčev klan" (izdanci Brozovog partijskog funkcionera Franca Šetinca) kojim upravljaju snage okupljene oko nekadašnjeg slovenačkog predsednika Milana Kučana, i "klan pod vođstvom SDS" sa Janezom Janšom na čelu.
Zanimljivo je da je upravo Janša sa svojih 28 poslanika potpomogao Stevanovićev izbor jer su za njega na čelu DZ glasali svi iz SDS, bez izuzetka.
Janšina podrška Stevanoviću nije plod srodnih ideologija, već taktička – u njemu vidi polugu za obračun sa Kučanovim jezgrom. Činjenica je da je Slovenija proteklih decenija budzašto rasprodala državna preduzeća iz doba socijalizma, mahom novim vlasnicima iz Nemačke, i onima sa Zapada.
Zato slovenačkoj eliti, iako su mnogi iz njenih redova u međuvremenu odležali višegodišnje zatvorske kazne zbog malverzacija prilikom otkupa i preprodaje nekada prosperitetnih preduzeća, praktično nije ostalo više ništa što bi mogla da proda ili opljačka iz nekada zajedničke, društvene imovine, a svest o egzistencijalnoj ugroženosti nacije se sve više širi.
Sve to osvetljava i zašto se rigidni državni medijski aparat koji kontroliše klan blizak Kučanu sa takvom gorčinom obrušio na Stevanovića, primenom oprobane taktike: "Prvo diskreditacija, potom likvidacija."
U tom cilju su Stevanovića proteklih dana udarnički tukli bezmalo svi. Faza blaćenja eskalirala je iz minuta u minut, pri čemu su mete bile Stevanovićeva ličnost, obrazovanje i prošlost. Medijska histerija je doživela vrhunac u momentu kada je najavio da će na jedno od prvih službenih putovanja otići u Moskvu, pri čemu nije zaboravio da naglasi da će sprovesti i neispunjenu Golobovu najavu o raspisivanju referenduma o izlasku iz NATO pakta.
Rašomonijadu oko Stevanovića upotpunjuje činjenica da ga danas javno brane poslanici demohrišćanske Nove Slovenije (NSi) — partije koja je među najvatrenijim zagovornicima Ukrajine u ratu protiv Rusije i ljuti protivnik poboljšanju uslova za pripadnike manjina iz republika nekadašnje SFRJ. Kako god, Stevanović je izdržao nedelju dana žestokih verbalnih napada i uspeo da odbrani svoju tek stečenu poziciju u slovenačkoj politici. I parlamentu.
Sada i oni, koji nisu glasali za njega, priznaju da im je prirastao za srce zahvaljujući istupanjima u kojima je stalno pozivao na povezivanje posvađanih političara i rivalskih politika, te smirivanje strasti. Tako i Stevanoviću prethodno nenaklonjeni glasači postepeno uviđaju da je u pravu kada ističe potrebu "gradnje mostova" kako kod kuće, tako i u inostranstvu. A pre svega sa Rusijom.
Live
