Marta Kos: EU obustavila finansijsku pomoć Srbiji, problem i geopolitička orjentacija

Evropska unija je obustavila sva finansiranja Srbije zbog politike u pravosudnom sistemu, izjavila je evropska komesarka za proširenje EU Marta Kos, javlja RIA Novosti.

Naš izbor

Srbija između iluzija EU i realnosti BRIKS-a: Više od 70 odsto Srba evroskeptično (VIDEO)

"U ovom trenutku smo obustavili sve isplate (Srbiji) u okviru plana razvoja, jer ponovo konstatujemo nazadovanje u pravosudnom sistemu. Dok to ne bude ispravljeno, zemlja neće moći da dobija finansijsku podršku EU", rekla je ona na konferenciji u Friburgu.

Evropska komisija razmatrala je prekidanje finansijske pomoći Srbiji kao zemlji-kandidatu zbog navodnog nazadovanja u demokratskim procesima, izjavila je ranije komesarka EU za proširenje.

Marta Kos je već najavila moguće zamrzavanje sredstava iz takozvanog "Plana rasta" zbog pravosudnih reformi, a najavljeno je da će konačna odluka biti doneta nakon što Venecijanska komisija saopšti svoje mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima".

Mediji: Marta Kos će tražiti da se zamrzne 1,5 milijardi evra namenjenih Srbiji

Kos je, navodno, ocenila da usvajanjem i sprovođenjem tih zakona Srbija nazaduje na EU putu i tražila je da se njihova primena zakonski obustavi.

Venecijanska komisija je odgovorila na zahtev Srbije da iznese stav o setu pravosudnih zakona i to na 23 stranice. Komisija, u izveštaju koji je objavljen na sajtu, navodi da promene zakona utiču na raspodelu nadležnosti i obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširuju okolnosti u kojima se privremena imenovanja i ponovna imenovanja mogu koristiti i u sudstvu i u tužilaštvu, menjaju režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca i imaju za cilj uvođenje preraspodele određenih osnovnih sudova i tužilaštava u Beogradu.

"Venecijanska komisija smatra da su takve promene, koje su od velikog značaja za društvo, zahtevale smislenu javnu debatu, konsultacije sa zainteresovanim stranama i temeljnu procenu. Komisija sa žaljenjem primećuje da nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u ovom slučaju. Stoga preporučuje da se u budućnosti principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate dosledno i rigorozno primenjuju tokom celog zakonodavnog procesa", navodi se.