"Zemlja" bezakonja: Ima li sile koja od albanskog terora može spasiti Srbe na Kosmetu

Slučaj Miroslava Gudžića, Srbina iz Dobrotina koji je prekjuče prebijen u Domu zdravlja u Donjoj Gušterici - a batine je dobila i medicinska sestra koja je pokušala da zaštiti Miroslava – savršen je pokazatelj, ogledalo u kojim uslovima žive Srbi na Kosovu i Metohiji.

Naš izbor

Da li će Rezolucija o osudi zločina nad Srbima na KiM na dnevni red Skupštine ili u fioku

Posle bezazlenog problema u saobraćaju, grupa Albanaca pratila je Miroslava do Doma zdravlja u Donjoj Gušterici, gde je nesrećni čovek pokušao da se skloni, da se spasi od batina.

U Domu zdravlja bez ikakvih skrupula napali su čoveka, teško ga isprebijali, napali su i prebili i medicinsku sestru, i najgore od svega, nema informacija da je neko od njih uhapšen, da će biti pod istragom, da će trpeti sankcije.

"Ničim ih nisam izazvao, napali su me i prebili samo zato što sam Srbin", izjavio je posle batina, iz bolničkog kreveta, prebijeni čovek.

Napad na Miroslava dogodio se samo mesec i po pošto je na prelazu Bela Zemlja napadnut i prebijen Bojan Zdravković, Srbin iz srpske enklave Paralovo na Kosovu i Metohiji.

Bojan je napadnut i pretučen, kasnije vezan lisicama, kada je sa teško bolesnim, dementnim ocem krenuo u centralnu Srbiju po lekove. Problem je bio što je bez ovlašćenja upravljao vozilom svoga strica, a kada je tzv. kosovskim policajcima pokušao da objasni da ide po lekove, da je vozilo stričevo, da ih zamoli za pomoć, usledili su šamari, vezivanje lisicama, psovanje "srpske majke" i "svega srpskog".

U istom incidentu Bojan je poprskan biber-sprejom, njegov bolesni otac oboren je na zemlju i takođe vezan, a od tada do danas nije stigla vest da je protiv vinovnika incidenta, tzv. kosovskih policajaca pokrenut nekakav postupak, da je neko od njih kažnjen.

Incident na Beloj Zemlji samo je jedan u nizu čije žrtve su Srbi. Tokom prošle 2025. godine, na Kosovu i Metohiji zabeleženo je 137 etnički motivisanih incidenata u kojima su Srbi prebijani, psovani, maltretirani, hapšeni. Za poslednje četiri godine, takvih napada na srpsku zajednicu na KiM bilo je 700, po jedan svaki drugi dan.

Podsećanja radi, na Badnji dan, 6. januara 2023. u Gotovuši kraj Štrpca, pripadnik tzv. KBS Azem Kurtaj pucao je iz pištolja na grupu Srba koji su iz šume nosili badnjake, i to im je tog prazničnog jutra bila jedina krivica, te ranio dvojicu dečaka.

Naš izbor

Godišnjica napada na autobus "Niš-ekspresa": Od zločinaca i ubica ni kajanja ni žaljenja

Do dan-danas, a od tada su prošle tri godine i četiri meseca, nema sa Kosova i Metohije vesti o kazni za Kurtaja. On je posle napada na decu uhapšen, prvobitno je osumnjičen za "ubistvo u pokušaju", ali je ubrzo njegovo delo kvalifikovano kao "izazivanje opšte opasnosti", a napadač koji je u delu albanske javnosti odmah dobio status heroja, ubrzo je pušten da se brani sa slobode.

Na slobodi je i danas.

Desetog februara ove godine muškarac albanske nacionalnosti upao je u dvorište ambulante u Dobrotinu kod Lipljana, ispisao grafite "UČK", a zatim u dvorištu vrtića psovao i vređao zaposlene Srbe i, valjda i decu u vrtiću.

Mesec ranije, takođe Albanac, pucao je u Dečanima na Dejana S. i Radovana M. Početkom marta, tzv. kosovski policajci presreli su u Leposaviću Vojina Milojevića (18) ubacili ga u vozilo i pola sata tukli i maltretirali.

Vojinova krivica bila je što se usudio da na ulicu izađe u majici sa natpisom "S verom u Boga, Kosovo je Srbija".

Za samo desetak dana februara ove godine, u Skulanovu kod Lipljana dva puta je oskrnavljen grob nedavno preminulog Ivice Talića. Na grobu je porušena ograda, odneta je srpska zastava.

Ovakvi incidenti na Kosovu i Metohiji, godinama unazad, od 1999. su gotovo svakodnevica. Napad na Srbina na Kosmetu više skoro i da nije vest.

"To je naš život na Kosmetu. Stalni strah šta će se desiti, da li će nas neko presresti, da li će neko presresti i napasti našu decu kad idu u školu ili se vraćaju, da li će nas zaustaviti patrola na Bistričkom mostu, pretresati, maltretirati... Kad se ujutru obučemo, zagledamo na sebi, na deci majice, da nemaju slučajno neki znak na ćirilici, crvenu ili plavu boju, neki natpis koji bi mogao biti povod da nas policija zaustavi, prebije. Pazimo da po gradovima, na ulici, ne progovorimo glasno, da ne izustimo neku reč na srpskom, jer bi i to mogao biti povod za napad, za batine", kaže za RT Balkan Srbin iz jednog od geta južno od Ibra, anonimno naravno, zbog straha kako bi njegove reči mogle biti protumačene.

Kaže, teror nad Srbima ovde je konstantan, samo se načini sprovođenja menjaju. Nekad su to batine, maltretiranja, hapšenja, drugi put pritisci da se proda kuća ili zemlja, rušenje grobalja, skrnavljenje grobova tek preminulih.

Stalna hapšenja, optužnice, presude kao način da se Srbi drže u strahu.

"Nema ovde od toga predaha, ni dana ni sata, ni minuta. Sa tim se ovde živi, sa tim leže, sa tim ustaje. Prepušteni smo sami sebi, nema presuda za napade na nas. Albanci su se, rekao bih, proteklih godina posebno osilili, sada ne prezaju više ni od čega. Jedino što nama preostaje jeste da trpimo, a kada dara pređe meru da se selimo. Nekome u Srbiji može se učiniti da su to sporadični incidenti, ali nije tako – oni su samo deo jedne opšte atmosfere. Beograd na sve to reaguje saopštenjima, od saopštenja nikakve vajde, kažu da će obavestiti međunarodnu zajednicu, obaveste je, ali ni od toga nema koristi. Imam osećaj da međunarodna zajednica brine za prava Srba na KiM kao za lanjski sneg. Nama jedino ostaje da se pitamo – ima li sile koja nas može zaštititi od terora, od ove atmosfere straha, od života bez života, ali odgovora na to pitanje nema, niti ga ima na vidiku", kaže naš sagovornik.

I dok Albanci na Kosovu i Metohiji, da li u uniformi, da li obični civili – napadaju, prebijaju, maltretiraju, pljačkaju Srbe, skrnave crkve i groblja, u zatvorima raste broj – uhapšenih Srba.

Pre 27 godina NATO bombe zasule Surdulicu: U jednom danu stradalo šestoro članova porodice Milić

Tako je Fond za humanitarno pravo iz Prištine nedavno objavio da su prošle godine na Kosovu i Metohiji vođeni krivični postupci u 50 predmeta protiv 154 lica, Srba naravno, optuženih za navodne ratne zločine. Samo tokom 2025. Specijalno tužilaštvo tzv. Kosova podiglo je 15 novih optužnica, a doneto je i deset presuda protiv uglavnom Srba za "ratne zločine".

Od početka 2026. osuđeni su Srđan Lazović, Mahmud Alidemaj, Duško Arsić, Zoran Kostić i Dragan Milović.

"Prosto rečeno, osećaj je takav, da danas na Kosovu i Metohiji nema Srbina koji ne strepi od hapšenja. Neko je bio na barikadama, neko na protestima ispred zgrada SO na Severu, neko se zamerio sa komšijom Albancem, neko nije pozitivno odgovorio na zahtev Albanaca da proda kuću, njivu, neko se popreko pogledao sa Albancem na ulici... Bukvalno, svaki dan kada izađemo iz kuće, pitamo se hoćemo li se i vratiti ili će nas neko uhapsiti, optužiti za nešto. To što je čoveku savest mirna, što zna da ništa loše nije uradio ovde ne vredi ništa. Ovde su dovoljna dva svedoka, dve izmišljene izjave da završite na višegodišnjoj robiji. Da dobijete doživotne kazne zatvora kao oni nesrećnici iz Banjske", kaže naš sagovornik.