Srbija i Balkan
Ministar pravde Vujić: Očekujemo brz odgovor Venecijanske komisije o zakonima
Srbija je poslala Venecijanskoj komisiji izmene pravosudnih zakona na koje je zamerke imao Brisel
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da su radni tekstovi izmena i dopuna seta pravosudnih zakona sa više ponuđenih alternativnih rešenja, koja su u skladu sa mišljenjem eksperata Venecijanske komisije, poslati u petak, zajedno sa obrazloženjima, dodajući da od njihovih eksperata sada očekuje hitan odgovor.
On je ponovio da mišljenje Komisije nije presuda već da je reč o savetodavnom telu Saveta Evrope koje daje preporuke, kao i da Venecijanska komisija (VK) daje okvir u kojem bi jedna država trebalo da se kreće prilikom izmena zakona. Objasnio je da je ubrzan proces usklađivanja mišljenja sa izmenama, jer je od VK traženo hitno mišljenje zbog čega, kako je naglasio, sada po njegovom dobijanju i Srbija treba da radi brže, prenosi RTS.
Na pitanje kada očekuje odgovor VK, Vujić je rekao da ga očekuje ubrzo, dodajući da su "izvestioci radne grupe raspoloženi da budu u onlajn komunikaciji sa Venecijanskom komisijom".
On je ponovio da nije tačno da je izmenama ovih zakona napravljen korak unazad, već da je napravljen veliki posao i korak unapred kada je reč o vladavini prava.
Venecijanska komisija je kao dobro rešenje ocenila da umesto Vrhovnog javnog tužioca o upućivanju javnih tužilaca odlučuje Visoki savet tužilaštva (VST), a kao alternativno rešenje, kako je naveo ministar, ukoliko ne bude osam glasova, odnosno dve trećine glasova za upućivanje, ponuđeno je da se odlučuje sa šest glasova.
U tom slučaju bi se iz odlučivanja izuzeli članovi VST po položaju, tj. ministar pravde i vrhovni javni tužilac, pa bi šest glasova opet bilo dve trećine ukupnog broja glasova od devet članova Saveta. Pored toga, kada je reč o upućivanju tužilaca u tužilaštva, kako je rekao Vujić, dato je rešenje da upućivanje može da traje godinu dana, a u izuzetnim situacijama tri godine, odnosno kada je tužilaštvo preopterećeno.
Naveo je da će VST jednom godišnje proveravati da li postoji potreba da ti tužioci ostanu u tužilaštvima u koja su upućeni.
Pravosudni zakoni donose osnivanje Četvrtog osnovnog suda, utvrđuje se da je Odeljenje za visokotehnološki kriminal deo Višeg tužilaštva u Beogradu, a ne posebno tužilaštvo, predviđa se da se za međunarodnu saradnju mora tražiti odobrenje Ministarstva pravde, da o prigovorima na predmete odlučuju tužioci, a ne komisija, kako je sada, kao i da predsednici određenih sudova mogu biti birani ponovo, takođe se smanjuju nadležnosti vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac. Evropska unija je saopštila da su oni korak unazad, te je Beograd tražio mišljenje Evropske komisije, kako bi izmenio tek donete akte.
Live
