Srbija i Balkan
Hod po pravosudnim zakonima: Da li je srpski suverenitet na putu ka EU ograničen (VIDEO)
Predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov kaže da će radna grupa odlučiti o preporukama Venecijanske komisije koje je dala na zakone iz oblasti pravosuđa, a za čije donošenje nije bilo konsenzusa stručne javnosti. Prema njegovim rečima, naša zemlja se nalazi na evropskom putu, ali konačnu odluku o tome koje zahteve prihvatamo, a koje ne, donosi narod na referendumu
U Srbiji se mesecima polemiše o setu pravosudnih zakona koji su usvojeni, iako je Brisel imao zamerke. Zatim su zakoni o javnom tužilaštvu, o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, te Zakon o sudijama i akt o Visokom savetu tužilaštva poslati Venecijanskoj komisiji, koja je dala mišljenje da se nova rešenja u određenoj meri, ponovo moraju menjati.
Venecijanska komisija priznala je relevantnost ciljeva kojima teži vlast – poboljšanje efikasnosti sudstva i javnog tužilaštva, ali je i dala preporuke šta treba menjati, a koje se najviše odnose na imenovanje sudija i tužilaca odnosno koliko mogu biti na funkciji.
Pravosudni zakoni donose osnivanje Četvrtog osnovnog suda, utvrđuje se da je Odeljenje za visokotehnološki kriminal deo Višeg tužilaštva u Beogradu, a ne posebno tužilaštvo, predviđa se da se za međunarodnu saradnju mora tražiti odobrenje Ministarstva pravde, da o prigovorima na predmete odlučuju tužioci, a ne komisija, kako je sada, kao i da predsednici određenih sudova mogu biti birani ponovo, takođe se smanjuju nadležnosti vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac.
Komisija, u izveštaju koji je objavljen na sajtu i koji ima 23 stranice, navodi da promene zakona utiču na raspodelu nadležnosti i obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširuju okolnosti u kojima se privremena imenovanja i ponovna imenovanja mogu koristiti i u sudstvu i u tužilaštvu, menjaju režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca i imaju za cilj uvođenje preraspodele određenih osnovnih sudova i tužilaštava u Beogradu. Smatra da je prihvatljivo novo zakonsko rešenje kojim je nadležnost za odlučivanje o privremenim raspoređivanjima, odnosno premeštajima javnih tužilaca, preneta na Visoki savet tužilaštva. Navela je i nedostatke koji "pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme samostalnosti javnog tužilaštva i dala preporuke – vraćanje na nehijerarhijski sistem za odlučivanje o prigovorima na obavezna uputstva".
"Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva trebalo bi da ostane u Visokom tužilačkom savetu. Umesto zahtevanja prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira uslove pod kojima Vrhovno javno tužilaštvo ima dužnost da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca trebalo bi da budu ograničena na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja. Mogućnost ponovnog imenovanja glavnih javnih tužilaca na istu funkciju nakon isteka početnog mandata trebalo bi isključiti", navodi se u izveštaju i dodaje da bi "posebnom odeljenju za sajber kriminal trebalo dati veću strukturnu i operativnu autonomiju", kao i da mandati predsednika sudova ne bi trebalo da budu "obnovljivi" osim u "ograničenim i izuzetnim okolnostima".
O zavrzlami oko pravosudnih zakona za "Jutro na RT" govorio je predsednik Ustavnog suda i profesor ustavnog prava Vladan Petrov. On je i član Venecijanske komisije, ali nije učestvovao u donošenju mišljenja, jer je iz države na koju se odluka donosi. U proceduri pred Ustavnim sudom je i ocena ustavnosti ovih zakona.
Kako je rekao, uz opasku da će se izraziti cinično, iz Evropske unije stižu "dobronamerne sugestije" da će sredstva biti "zamrznuta", ako ne usvojimo preporuke.
Naveo je da je formirana Radna grupa za sprovođenje preporuka Venecijanske komisije i da se organizuju javna slušanja o zakonima.
"Očekujem da će vrlo brzo biti i finalni dokument koji će biti poslat Venecijanskoj komisiji", istakao je i dodao da je dobro da svi koji su zainteresovani učestvuju i daju sugestije.
Kako je rekao, "stav Evropske unije je politički".
"Mi smo gospodari rešenja. Ne možemo biti sigurni da li će se EU svideti rešenje. To je politika. Moja intencija nije da govorim u prilog vlasti ili opozicije, moje je da kažem kako jeste. Venecijanska komisija će, kada joj se dostavi nacrt izmena, dati neku vrstu dodatnog mišljenja. Ako te izmene zakona budu suštinske i odnose se na preporuke koje je Venecijanska komisija dala, očekujem i da će finalno mišljenje Venecijanske komisije biti promenjeno. Ali, da li će to biti dovoljno da Evropska komisija kaže - da, to je to? To nije pitanje ispunjavanja pravnih pitanja, već pitanje politike", rekao je.
Kako je rekao, dobro je što je Venecijanska komisija rekla da je odluka o upućivanju tužilaca na Visokom savetu tužilaštva, a ne da to odlučuje vrhovni tužilac – ispravno rešenje.
"To je jedan ozbiljan kvalitet i korak napred. Ali, za nekoliko rešenja nije dovoljno konsultovana stručna javnost. Da jeste, možda bi i mišljenje Venecijanske komisije bilo bolje i pozitivnije. Ona neće previše da se meša ako je postignut konsenzus. Ovde nije bilo tako. Ne pravdam nikoga, ne kritikujem i ne branim, takve su bile prilike. Mogao je da se postigne širi konsenzus", naveo je.
Rekao je da set pravosudnih zakona, ne "pogađa previše sudstvo, možda samo onaj deo gde se predviđa da sudije mogu biti ponovo izabrane, a to će se sada promeniti".
"Ove izmene se odnose više na tužilaštvo. Tu su rešenja različita. Mi smo se kao država opredelili za rešenja koja redukuju autonomiju tužilaštva, što je nekakav standard Venecijanske komisije. Da nismo na evropskom putu, sumnjam da bi se na rešenja koja su izneta do te mere vodilo računa. Naš politički, pa donekle i pravni suverenitet je ograničen na evropskom putu. Nije pitanje da li treba i da li možemo da dozvolimo ograničavanje, mi smo država na evropskom putu i to je zvanična politika. Reč je o određenim međunarodnim dokumentima koje smo mi na tom putu potpisali", dodao je.
Kako je naveo, "nismo potpisali oduzimanje suvereniteta".
"Politički zahtevi Evropske unije su za državu članicu jedno, u odnosu na onu koja je kandidat. Mi smo nažalost na tom putu jako dugo. I ovi zahtevi se ne mogu posmatrati odvojeno u odnosu na glavni zahtev koji se ne vezuje za pravosuđe, nego za potpuno usklađivanje naše spoljne politike sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, što ranije nije bi slučaj. To se nije tražilo od države koja je na evropskom putu, nego nakon što postane članica", istakao je Petrov.
Kako je rekao, nakon sukoba Rusije i Ukrajina taj zahtev je pooštren i sada se od nas to očekuje.
"Pravosudni zakoni i reforme pravosuđa koje su sada izmenjene, ne diraju u ustavne promene 2022. godine", napomenuo je.
Govoreći o zahtevu EU da Srbija prizna lažnu državu, rekao je da "jednog lepog dana, kada se taj proces dovede do kraja, poslednje što država Srbija treba da odluči je da li želi da normalizuje odnose, to je ta formulacija, sa tzv. Kosovom".
"To je nesumnjivo 'via fakti' priznanje, a najverovatnije bi podrazumevalo i 'de jure' priznanje. Onog momenta kada mi dođemo do faze prijema, a poslednji uslov je Poglavlje 35, kad god se to bude desilo, mi u jednom trenutku moramo da raspišemo referendum da li želimo ulazak u Evropsku uniju. Na tom referendumu bi većina od izašlih birača trebalo da kaže da smo spremni da krajnje osetljive, a možda za neke od nas i neprihvatljive zahteve, da ih prihvatimo. Ali, to neće biti odluka jednog čoveka, državnog organa, već građana kao nosilaca suverenosti", podvukao je Petrov.
On je rekao i da "ne bi, da je ministar pravde, evrointegracija ili premijer, davao izjave da ćemo ispuniti sve preporuke Evropske komisije", kao što je rekao ministar Nemanja Starović, već bi svaki dan bio sa radnom grupom koja se bavi preporukama, kako bi se videlo šta je najbolje da se uradi.
"Ima u radnoj grupi različitih mišljenja", istakao je.
Kako je naveo, "ne vrede nama evropska rešenja, ako ona istovremeno nisu i naša".
"Evropska unija nam najčešće zamera nedovoljnu implementaciju rešenja. Stoga je bolje ne usvojiti neka rešenja ako to rešenje ne odgovara našem mentalitetu. Pronaći neku drugu bolju soluciju", naveo je, komentarišući i najavljene izmene Porodičnog zakona.
Live
