Poruka Marte Kos za tzv. Zapadni Balkan: Šta će Srbija u trećerazrednom klubu (VIDEO)

Iako je na sastanku ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana u Briselu, komesarka za proširenje Marta Kos po ko zna koji put poručila da je regionu mesto u Uniji i da je proširenje prioritet, karijerni diplomata Milisav Paić je, gostujući u emisiji "Jutro na RT", ocenio da je Evropska unija u dubokom haosu i da u Briselu ne postoji ni stvarna volja ni želja da zemlje takozvanog Zapadnog Balkana vide u svojim redovima.

"EU je poslednjih godina marginalizovana, izgubila je deo uticaja koji je ranije imala. Tehnološki zaostaje za SAD i Kinom. Pritisnuta je velikim brojem migranata, koji nisu samo socijalni, već sve više postaju bezbednosni problem za zemlje EU", ukazuje Paić i naglašava da u ovom momentu teško može da se govori o proširenju.

O drugorazrednom članstvu u EU i Srbiji: Od delimičnog do potpunog gubitka suvereniteta (VIDEO)

Inače, o tome koliko je proširenje zaista "visoko na agendi" najbolje govori podatak da je Hrvatska, kao najmlađa članica, pristupila Uniji pre čak 13 godina. Od tada EU, ne samo da se nije proširila, već je ostala bez Velike Britanije.

Paić je posebno naglasio da je odnos Brisela prema Srbiji specifičan, ocenjujući da u njemu preovlađuju istorijski revanšizam i jasna namera da se naša zemlja marginalizuje.

Prema njegovim rečima, kod većine država članica, a naročito kod onih "starih", postoji izuzetno malo stvarne volje da Srbija ikada postane punopravna članica.

Objašnjava da je Srbija u očima značajnog broja evropskih država i dalje talac stereotipa izgrađenih tokom devedesetih godina. S druge strane, politički vrh EU zazire od ulaska Srbije zbog mogućih promena unutrašnje ravnoteže snaga.

"Politiku Srbije vide kao nešto što bi, u slučaju ulaska u EU, stvorilo probleme kroz formiranje novih blokova, pre svega srednjoevropskih zemlja, koje već imaju rezerve prema tretmanu Brisela prema njima", ocenjuje Paić.

Zagrebački "Jutarnji list" imao je uvid u nacrt izveštaja Evropske komisije o uticaju proširenja, čije se objavljivanje već mesecima odlaže. Na samom početku ovog dokumenta se navodi da proširenje nikada nije bilo toliko važno kao u sadašnjem geopolitičkom okruženju.

Komentarišući ove navode, Paić ističe da su kriterijumi za prijem novih članova u EU, naročito posle 2009. godine, postali pre svega geopolitički, pa tek onda socijalni i ekonomski.

Gost RT Balkan napominje da bi Srbija ipak sama trebalo da napravi jasnu računicu o tome šta zapravo dobija ulaskom u Evropsku uniju.

"Mislim da mi mnogo više gubimo, nego što dobijamo", ističe Paić.

Cena "povlađivanja" Briselu

Paić upozorava da bi cena ulaska u EU bila odricanje od suverene spoljne politike, dok istovremeno Brisel neprestano ispostavlja zahteve za unutrašnjim reformama. Taj pritisak se, prema njegovim rečima, direktno odražava na unutrašnju stabilnost i dovodi do duboke polarizacije društva – od pitanja pravosuđa i obrazovanja, pa sve do odnosa sa Rusijom i Kinom.

"Politikom povlađivanja Briselu i pokušajima da im se dopadnemo, gubimo sopstveni kredibilitet i postajemo sve manje relevantni kao ozbiljna država", naglašava on.

Ko su pravi, a ko samoproklamovani prijatelji Zapadnog Balkana i Srbije

Paić ističe da postoji međusobna odbojnost, napomenuvši da mladi u Srbiji imaju veoma malo želje i interesa za ulazak zemlje u EU.

"Verovatno im se već smučilo to svakodnevno ponavljanje istih zahteva, kojim Srbiju dovodi u polu kolonijalni položaj u odnosu na Brisel", ističe sagovornik RT Balkan.

Takođe naglašava da je za njega neshvatljivo insistiranje Beograda na evropskom putu, jer kako kaže, "što mi više insistiramo, oni postavljaju sve više uslova".

Upozorava da bi Srbija ulaskom u EU izgubila ključne prednosti svog geopolitičkog položaja.

"Srbija se nalazi na takvom mestu da praktično sve velike sile imaju interes da budu prisutne ovde. Mislim da bi naš ulazak u EU najviše odgovarao zemljama koje imaju revanšističke težnje prema nama, iako i one same imaju odbojan stav prema našoj integraciji", objašnjava diplomata, dodajući da govori o Nemačkoj, koja je, prema njegovim rečima, sada sa svojim ekonomskim pristupom jedan ozbiljan faktor uticaja na našu politiku.

Paić zaključuje da bi Srbija trebalo, pre svega, da se presabere, okrene sebi i razvija odnose sa najširim krugom zemalja.

"Rusija i Kina su zemlje koje, u odnosu na pitanje Kosova i Metohije, kao i Republike Srpske, imaju težinu koju ne smemo da ignorišemo. Ne treba da pristanemo na to da budemo trećerazredna zemlja Evropske unije u kojoj će nam Brisel diktirati i unutrašnju i spoljnu politiku, razgrađivati nas na unutrašnjem planu, a na spoljnopolitičkom nas svađati sa tradicionalnim prijateljima i partnerima, poručio je Paić.