Blago iz Hilandara u Beogradu uz važnu poruku: Svetosavlje nas uči ko smo, kome pripadamo i gde idemo

Povodom izložbe posvećene 850. godišnjici od rođenja Svetog Save, u Beograd su stigle najznačajnije srpske svetinje manastira Hilandar na Svetoj Gori koje su vezane za život prvog srpskog arhiepiskopa.

Istorijska izložba nazvana "Sveti Sava", koju Muzej Srpske pravoslavne crkve organizuje u galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, trajaće do 19. jula.

Sedam neprocenjivih relikvija iz carske lavre manastira Hilandar, među kojima su mozaička ikona Bogorodice Odigitrije i rukopisni pergamentni svitak Karejskog tipika iz 12. veka, dopremljene su u Srbiju uz najviše državne i crkvene počasti. Dragocenosti hilandarske riznice deo su izložbe "Sveti Sava". Među eksponatima su i ikona Hrista Pantokratora, ikona Svetih Save i Simeona iz 17. veka, replika žezla cara Aleksija Trećeg Anđela, kao i čuvene Paterice Svetog Save.

Sveto predanje kaže da je pre svoje smrti, Sava odredio da se njegov štap, Paterica postavi uz ikonostas glavne crkve njegovog manastira i prorekao da će sa Zapada doći njegov imenjak, monah carskog roda, koji će uzeti njegovu Patericu.

Iznošenja relikvija iz manastira Hilandar, što se veoma retko odobrava, realizovano je zahvaljujući angažovanju patrijarha srpskog Porfirija, kao i ugledu koju Srpska pravoslavna crkva uživa u Grčkoj.

Postavka kroz pet tematskih celina prikazuje život, delo i nasleđe Svetog Save od njegovog vremena, preko Osmanskog perioda i Velike seobe Srba, pa do moderne epohe i savremenog doba.

Predsednik SANU Zoran Knežević je na otvaranju rekao da Sveti Sava i danas predstavlja jedan od najvećih simbola srpskog identiteta i duhovnosti.

Otvarajući izložbu patrijarh Porfirije rekao je da nije slučajno što izložba nosi jednostavan naziv – "Sveti Sava", jer ime Svetog Save već vekovima u sebi sabira najdublje slojeve duhovnog, kulturnog i istorijskog iskustva srpskog naroda.

Kako je napomenuo, u tom imenu susreću se Hilandar i Studenica, Žiča sedmovrata, Kareja i Gornja isposnica, Krmčija i Tipici, ikone i hramovi, bogosluženje i umetnost, a iznad svega živa vera naroda.

"Ova izložba zato ima mnogo širi značaj od jednog jubilarnog podsećanja. Ona pokazuje koliko je svetosavsko nasleđe proželo različite vekove i različite oblike srpske kulture: od srednjovekovnih svetinja, rukopisa i ikona, preko umetnosti potonjih stoleća, do savremenog stvaralaštva. Pred nama nije samo istorijski pregled, nego svedočanstvo jednog dugog i neprekinutog trajanja, stalnog prisustva Svetog Save među Srbima", rekao je patrijarh.

Poseban blagoslov ove izložbe jeste prisustvo svetinja koje su iz carske lavre manastira Hilandara stigle u Beograd kao živo svedočanstvo veze Svete Gore, Srpske Crkve i našeg naroda.

"Ova izložba zato ne govori samo o istoriji srpske kulture i umetnosti. Ona govori i o Crkvi kao prostoru u kome su ta dela nastajala, za koji su stvarana i iz koga su dobijala svoj puni smisao. Crkva ih je vekovima čuvala, tumačila i predavala novim pokolenjima. To čini i danas, a činiće svetim Savinim molitvama, do svršetka sveta", poručio je patrijarh Porfirije.

SPC: Najveće srpske svetinje sa Svete Gore u Beogradu

Kako je dodao, neka bi i ova izložba u vremenima nemira, podela, buke i mnogih obmana bila poziv na izmirenje, na trezvenost, na razlikovanje istine od laži i svetlosti od tame.

"Svetosavsko nasleđe nije građeno na sili, nego na istini, pravdi, prosvećenju i duhovnoj odgovornosti. Upravo zato ono i danas ima snagu da nas ohrabri da stojimo na strani istine. Ove svetinje i ova dela nisu nastajali da budu tek nemi ukrasi na zidovima muzeja, niti samo tema učenih analiza i tumačenja. One su nastale iz života Crkve i za život Crkve", rekao je patrijarh.

Prema rečima njegove svetosti, patrijarha Porfirija, ono što su ove svetinje i ova dela značili pokolenjima pre nas, to mogu značiti i onima koji dolaze posle nas.

"One su čuvale naše pretke u teškim vremenima, učeći ih ko su, kome pripadaju i kako da ostanu uspravni onda kada je bilo najteže. Zato verujemo da će i budućim pokolenjima biti izvor snage, utehe, hrabrosti i duhovnog orijentira", rekao je patrijarh Porfirije.

Poručio je da ova izložba nije samo pogled u prošlost, ona je svedočanstvo živog trajanja svetosavskog predanja i poziv da i u našem vremenu budemo dostojni svega onoga što smo nasledili u njemu.

"Jer dok god budemo umeli da čuvamo to nasleđe i da živimo iz njega, znaćemo ko smo, kome pripadamo i kuda treba da idemo. Neka nas ova izložba tome još više približi", poručio je patrijarh.

Naš izbor

Obrazovanje i svetosavlje danas: Koliko smo se udaljili od puta Svetog Save (VIDEO)

Istoričar i direktor Zadužbine Hilandar Milivoj Ranđić za "Jutro na RT" objašnjava da neke od ovih svetinja i delova hilandarske kolekcije nikada nisu napuštali Svetu Goru.

"Mozaičku ikonu smo imali priliku da vidimo krajem devedesetih godina na izložbi posvećenoj 800. godišnjici Hilandara, tad je došlo je nekoliko predmeta vezanih za istoriju Hilandara. Ovoga puta, fokus je bio na Svetom Savu, njegovom vremenu, ikona Pantokratora nikada nije napuštala Hilandar. U tom smislu, ovo je istorijski događaj i pitanje je da li će se ponoviti u nekom doglednom periodu. Ono što je bilo želja SPC-a i Njegove svetosti da se Sveti Sava dostojno proslavi i da se predstave predmeti vezani za ličnost njega i njegovog oca", ukazuje Ranđić.

Reč je, podseća Ranđić, o predmetima od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja, ne samo za srpski narod, nego su i predmeti od značaja za Grčku.

"S jedne strane ovo su svešteni predmeti, ikone, s druge strane, oni su ozbiljno kulturno nasleđe. U tom smislu, njegova umetnička i istorijska vrednost je velika. Ovde je došla ikona Bogorodice Odigitrije pred kojom se po predanju, upokojio Simeon Nemanja. On je tražio da mu prinesu ikonu Bogorodice koju je sa sobom doneo. Ova ikona svedoči o carigradskog školi, o vremenu kada je nekoliko decenija pre toga, Sveti Simeon bio zatočen u Carigradu nakon poraza i kada je uspostavio dobre, trajne odnose iz tog poraza. Rodila se trajna saradnja sa vizantijskim dvorom. Obilazio je carigradske svetinje, divio se umetnosti. Doneo je sa sobom ikonu uz Hilandar, Sveti Sava je posle toga, rešio da čuvenu Trojeručicu preda u Srbiju", navodi Ranđić za RT Balkan.

Na Karejskom tipiku, objašnjava Ranđić, "možemo da vidimo voštani pečat koji je sigurno, sadrži prsten pečatnjak Svetoga Save koji on utisnuo" 

"To je drugi dokument u kome je sačuvan ustav kako živi i funkcioniše karejska kelija, najstarija srpska isposnica u kojoj se podizavao i Sveti Sava. Žezlo Alekseja Romejskog je autentični znak apsolutne samostalnosti manastira Hilandar u odnosu na carsku i crkvenu vlast, preteča autokefalije Srpske pravoslavne crkve, to je element koji je omogućio održanje srpskog monaštva na Svetoj Gori. To je najveće muško bratstvo u srpskom narodu", ističe Ranđić.

Najveće srpske svetinje sa Svete Gore stigle u Beograd

Kako ističe, postoji i interesovanje međunarodne javnosti za ovu izložbu, i podseća da "ženski deo publike nema mogućnosti da vidi ova dela i svetinje".

On dodaje i da je manastir Hilandar krenuo u rekonstrukciju i dogradnju riznice koja će se odvijati u naredne tri ili četiri godine.