Dok EU posreduje: Priština traži od Beograda nova iskopavanja u Batajnici i poverljiva dokumenta

Pristup poverljivim dokumentima 37. motorizovane brigade Vojske Srbije i nastavak iskopavanja u Batajnici, neki su od glavnih zahteva koje je Priština podnele Zajedničkoj komisiji za nestala lica Kosova i Srbije, preneo je portal "Kosovo onlajn" pozivajući se na prištinske medije. 

Odalović o nestalima na KiM: Priština ne želi da proverava sumnjive lokacije

Očekuje se da se Komisija ponovo sastane ovog meseca, uz posredovanje Evropske unije, na trećem sastanku od njenog osnivanja, a kosovska strana "insistira da su ova dva zahteva test da li će Srbija početi da primenjuje deklaraciju potpisanu pre tri godine, koja uključuje i pristup arhivama".

Srpska strana je, prema navodima medija, u okviru Komisije zatražila dodatne informacije i istrage o slučajevima nestalih, posebno nakon zvaničnog završetka rata.

Šef Jedinice za nestale osobe u kancelariji premijera tzv. Kosova u tehničkom mandatu Kuštrim Gara izjavio je da bi pristup poverljivim arhivama pomogao u potrazi za nestalima u oblasti Drenice.

"Mnoge žrtve masakara u Rezali, Starom Čikatovu i Donjem Zabelju, koje je počinila ova brigada, pronađene su u Raški. Kompletna arhiva ove brigade ponovo je klasifikovana 2014. godine, kada smo vršili iskopavanja u Raški, gde je ova brigada imala bazu", rekao je Gara.

Gara je naveo da traže nastavak iskopavanja u Batajnici jer su, kako je naveo, "obezbeđeni novi podaci koji ukazuju da bi na toj lokaciji mogao da se nalazi određeni broj nestalih žrtava rata".

"Na osnovu novih podataka koje smo obezbedili i analize informacija zaključili smo da se u Batajnici, u blizini poligona za obuku, nalazi još jedno mesto sa posmrtnim ostacima 58 nestalih osoba", rekao je.

Kancelarija posrednika Evropske unije za dijalog Petera Sorensena saopštila je da EU "snažno poziva strane na saradnju i angažovanje" u sprovođenju Deklaracije o nestalim osobama iz 2023. godine. Takođe je naglašeno da Zajednička komisija "pruža okvir za podršku ovom procesu i rešavanje praktičnih pitanja u vezi sa sprovođenjem".

Laži i video-trake: Priština objavila šta je pronašla kod Srba uhapšenih zbog "masakra" u Račku

Prema Deklaraciji o nestalim osobama, obaveze Prištine uključuju istrage slučajeva nestalih osoba, posebno onih koji se odnose na period nakon zvaničnog završetka rata.

Lažna država je nedavno ponovo otvorila slučaj "Račak 2", pa je petoro Srba uhapšeno i određen im je pritvor, a kao ključni dokaz za ove tvrdnje navode se snimci agencije Asošijejted pres od pre 27 godina, a prištinsko tužilaštvo je kao svoj dokazni materijal pomenulo i dokumentarni film RTS-a o ovom lažiranom događaju.

Montirani slučaj "Račak" poslužio je kao povod za NATO agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine.