Početak suđenja u krivičnom postupku koji prištinska vlast vodi protiv 21 pripadnika Vojske i MUP-a Srbije koji su optuženi za izmišljeni "masakr u Račku", 15. januara 1999, nije održan u Osnovnom sudu u Prištini, jer sud nije uspeo da obezbedi uslove za početak glavnog pretresa, prenose albanski mediji.
Predsednica sudskog veća navela je da nisu ispunjeni zakonski uslovi za održavanje ročišta, zbog čega je ono odloženo za drugi termin.
Inače, u Osnovnom sudu u Prištini za danas je bilo zakazano prvo ročište u krivičnom postupku protiv 21 Srbina kojima će prištinska vlast suditi u odsustvu jer su nedostupni organima gonjenja tzv. Kosova.
Putem saopštenja tzv. specijalnog tužilaštva, okrivljeni su u međuvremenu više puta pozivani da se jave "organima gonjenja Kosova", a nekima od njih pozivi su stigli i na kućne adrese u centralnoj Srbiji.
Prema optužnici kojom se tereti 21 Srbin, čija puna imena i prezimena objavljuju mediji u Prištini, koja je podignuta krajem decembra prošle godine, "okrivljeni su, u saučesništvu, kao pripadnici Vojske bivše Jugoslavije, odnosno Prištinskog korpusa Treće armija i kao pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, počinili zločine koji podrazumevaju nečovečno postupanje, uništavanje imovine, masovne deportacije i etničko čišćenje civilnog stanovništva".
Okrivljeni O.S, R. M, K.J, G. R, Ž.T, B. J, M. L, R. M, D.Đ, B.M, D. J, M. Š, D. A, S. V, B. M, Z. S, M. J, G. P, D. N, Č. A. i Z. J, optuženi su za navodno ubistvo 42 civila tokom operacije srpskih policijskih snaga 15. januara 1999. godine u selu Račak u opštini Štimlje.
"Okrivljeni su prvobitno opkolili selo Račak... Zatim su, iz daljine, granatirali selo iz vojnih vozila, pretraživali kuću po kuću i odvajali muškarce od žena i dece, primoravajući ih da napuste selo, dok su pritvoreni muškarci pogubljeni", navodi se u saopštenju prištinskog tužilaštva.
Istraga tužilaštva je, kako se navodi, utvrdila da su optuženi "vršili fizičko nasilje nad civilima, tukući ih kundacima, udarcima nogama, drvetom, lancima i drugim tvrdim predmetima".
Kako se iz optužnice dalje može zaključiti, u momentu sukoba sa srpskim bezbednosnim snagama niko od Albanaca u Račku nije bio naoružan, niko nije pružio otpor srpskoj vojsci i policiji, već su srpski vojnici i policajci upali među nevine civile i počinili masakr, odnosno, genocid na čemu se sve više insistira u Prištini.
Na spisku optuženih su, pored ostalih komandanti više brigada Vojske SRJ, te specijalnih i posebnih jedinica MUP-a Srbije koje su 1999. godine bile angažovane na suzbijanju terorističke pobune na teritoriji Kosova i Metohije.
Nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini Danica Marinković nedavno je povodom podizanja optužnica u Prištini protiv bivših komandanata jedinica VJ i MUP-a Srbije izjavila da se radi o "zloupotrebama već okončane istrage" i da su "činjenice utvrđene još tokom istrage koju je ona vodila".
"Na osnovu svih tih dokaza utvrđene su činjenice koje nisu sporne. Činjenice koje je prihvatilo i sudsko veće u Hagu, gde sam svedočila kao svedok odbrane u postupku protiv Slobodana Miloševića", rekla je ona.
Prema njenim rečima podizanje optužnice "politički je motivisano u cilju zastrašivanja srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji".
"To je predstava. Nemaju šta drugo, sada izmišljaju. Koga mogu oni da optuže za ratni zločin u Račku, kada se zna istina, koja njima ne odgovara i ne prihvataju je. Stvaraju razne verzije, razne predstave sa optužnicama. Imaju podršku Zapada, Amerike i Evrope", rekla je sudija Marinković za "Kosovo onlajn".
Ona je dovela u pitanje i legitimnost suđenja koje je pokrenuto u Prištini.
"Oni će da nađu lažne svedoke. Koje dokaze za Račak oni mogu da pruže? Nemaju nijedan dokaz. Dokaze za to šta se desilo imamo mi, srpska strana. Kao istražni sudija, bila sam na terenu i videla šta se desilo. Pronašli smo leševe, izvršena je obdukcija i utvrđeno je da su poginuli od povreda nanetih iz vatrenog oružja", rekla je ona.
Za sudiju Marinković nesporno je da je Račak za vreme rata bio najveće uporište albanskih terorista, odnosno boraca tzv. OVK, a da su informacije navedene u optužnici lažne.
"Laži, laži i laži. Prvo, što kažu da je vojska (Jugoslavije) opkolila selo i granatirala ga, što nije tačno. U toj akciji 15. januara su učestvovali pripadnici srpske policije, a vojska uopšte nije učestvovala, niti je selo granatirano. Ušla sam u selo, nijedna kuća nije bila srušena, niti je bilo tragova granatiranja",izjavila je ona.
Prema njenim rečima netačni su i navodi iz optužnice da su "žene i deca bili odvojeni i proterani, a muškarci pogubljeni".
"Žene, deca i civili su napustili selo, gde su ostali samo teroristi, koji su ga čuvali, kopali rovove, izvodili terorističke akcije na tom području, ubijali policajce, civile i Albance i Srbe. Sve što je navedeno je izmišljotina i ni sa jednim dokazom nije potkrepljeno", rekla je ona.
"Pronašli smo tonu oružja, pronašli smo njihov štab, njihove sveske, rasporede, spiskove. Sve što je pronađeno od dokaza na licu mesta kada sam vršila uviđaj ukazuje da su tu bili albanski teroristi iz oblasti sela Račak, Borovo, Petrovo i okolinu Račka", kazala je Marinković.
Nesporno je i da su se pripadnici bezbednosnih službi Republike Srbije sukobili u Račku sa "neprijateljskim udruženju koje je vršilo krivično delo terorizam".
"Sastavljeno je od Albanaca koji su bili obučeni, naoružani do zuba i koji su izvodili terorističke akcije. To je neprijateljsko udruženje, koje je ubijalo policajce, civile Albance i Srbe. Njihov cilj je bio da putem oružja i izvođenjem terorističkih akcija proteraju srpsko stanovništvo, odvoje deo teritorije Srbije i stvore posebnu državu, tzv. Republiku Kosovo, koju će posle da pripoje Albaniji. To su sve neprijateljski motivi", zaključila je Marinković.
Inače, zahvaljajući ulozi Vilijama Vokera, šefa posmatračke misije OEBS-a u Srbiji, događaji od 15. januara 1999. godine u Račku poslužili su kao neposredan povod za bombardovanje Srbije u proleće 1999. godine.
"Ovo je masakr. Stojim ovde. Mogu da vidim tela", čuje se na snimku napravljenom tog jutra na kome uzbuđeni Voker u jednoj jaruzi iznad Račka u slušalicu satelitskog telefona, pred kamerama albanskih i stranih novinara, šalje izveštaj tadašnjem komandantu NATO za Evropu generalu Vesliju Klarku.
U stvari, radilo je o jednoj od najvećih obaveštajnih prevara 20. veka čiji je cilj bio da se NATO centrali i zapadnim centrima moći isporuči neposredan povod za početak bombardovanja Srbije i kasnije za okupaciju Kosova i Metohije.