Srbija i Balkan
Preti nam potpuni nestanak Srba sa KiM: Svakog dana se ugasi bar jedno svetlo u srpskoj kući
Ugrožena imovinska prava, stotine nevinih ljudi po zatvorima i odsustvo pomisli na život u gradovima, sve se to događa danas i sve će se događati i sutra i sve to Srbi sa KiM trpe, kaže književnik i novinar Živojin Rakočević
Tri jučerašnja napada na srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji, krađa zvona sa crkve Cvete Nedelje u Brnjači kraj Orahovca, zabrana oslikavanja murala posvećenog patrijarhu Pavlu u Severnoj Mitrovici, najava Nikole Džufke da će otimati srpske crkve i manastire i vratiti ih "vlasnicima", Albancima, samo su potvrdili koliko je konstantan, neprekinut niz pritisaka na Srbe i koliko su u Eparhiji raško-prizrenskoj u pravu sa zaključkom od pre par dana da "preti potpuni nestanak srpskog naroda sa Kosova i Metohije".
Saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova tzv. Kosova, kao odgovor Eparhiji, da su stavovi Eparhije "neosnovani", da je "zaštita slobode veroispovesti jedan od osnovih zadataka kosovske policije", da "predano štite objekte kulturnog i verskog nasleđa", pre se može shvatiti kao izrugivanje, podsmevanje i omalovažavanje čitavog jednog naroda nego kao ozbiljan stav.
"Iako redovno izbegavamo oštrije ocene, naše je duboko uverenje da ako se ovakva situacija nastavi bez međunarodne reakcije može doći do potpunog nestanka srpskog naroda sa ovog prostora. I međunarodni izveštaji u poslednje vreme ukazuju na pogoršanje odnosa sa srpskom zajednicom, nizak nivo poverenja u institucije, krajnje provokativne i agresivne postupke policije i mere koje otežavaju pristup osnovnim javnim uslugama i primenu zaštitnih mehanizama koji štite prava srpske zajednice i Crkve", saopšteno je iz Eparhije raško-prizrenske.
Književnik iz Gračanice Živojin Rakočević ocenjuje da saopštenje Eparhije raško-prizrenske o sve težem položaju srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na KiM nije iznenađenje, i da "postoje hiljade slučajeva diskriminacije Srba na dnevnom nivou koji se ne vide".
"Špalir mržnje na Vidovdan, kroz koji su prošle stotine i hiljade ljudi, najbolji je pokazatelj šta se desilo posle 27 godina i pokušaja da se uspostavi minimum demokratskih i normalnih institucionalnih vrednosti na KiM. Jedna priča o institucijama je postojala do Gazimestana, od Gazimestana postoji drugi narativ koji jasno govori da je svaki policajac koji je gurao ljude kroz špalir, koji su napravili i koji je potpuno logorski, izvor institucionalne mržnje koja se projektuje kroz uniformu i instituciju, kroz nameru da se drugom i drugačijem pokaže da mu tu nije mesto", izjavio je Rakočević za "Kosovo onlajn".
Za njega, osnova problema je upravo u hiljadama incidenata na dnevnom nivou koji nisu vidljivi.
"Ta mržnja proizvodi mrke poglede, zatvaranje šaltera, okretanje leđa, zatvaranje vrata, jasne poruke o tome ko tu ne pripada. Hiljade slučajeva jezičke diskriminacije, ugroženih imovinskih prava, stotine nevinih ljudi po zatvorima i odsustvo pomisli na život u gradovima. Sve se to događa danas i sve će se događati i sutra i sve to Srbi sa KiM trpe", kaže Rakočević.
Srpska pravoslavna crkva, odnosno Eparhija raško-prizrenska sa svoje strane, podsetila je nedavno da se "bezbednost ne može meriti samo odsustvom teških zločina, otmica ili otvorenih masovnih napada".
"Jedna zajednica nije istinski bezbedna ako njeni pripadnici žive u stalnom strahu od privođenja, pretresa, administrativnih kazni, zabrana ulaska, raznih oblika maltretiranja i ponižavanja ili nemogućnosti da koriste svoje škole, zdravstvene ustanove i verske objekte. Postepeno otežavanje svakodnevnog života može biti manje vidljivo od otvorenog nasilja, ali njegova krajnja posledica je jednako teška i vodi iseljavanju ljudi i nepovratnom nestajanju čitave zajednice pod kontinuiranim i sistematskim pritiscima", saopštila je ova Eparhija SPC.
Postepeno otežavanje svakodnevnog života i u srpskom getu u koji je pretvoren sever KiM i u getima južno od Ibra u ogromnom procentu ostaje bez šireg odjeka, kao muka Srba izloženih pritiscima, omalovažavanju, tihom nasilju, mržnji. Veoma mali broj tih slučajeva dođe do javnosti, jedino su rezultati vidljivi.
"Malo koji dan prođe da u ulici, u gradu, u naselju u kome živimo, stambenoj zgradi, ujutru ne vidimo da je tokom noći još neko otišao, da je još prozor uveče ne svetli, da je još jedna kuća zaključana, dvorište zamandaljeno", uzalud ponavljaju već godinama Srbi sa severa.
Zvaničan podatak vlasti u Beogradu jeste da se za poslednjih par godina sa Kosova i Metohije, najviše sa severa, iselilo više od 20 posto Srba od oko 90.000 koliko je tamo ostalo posle proterivanja 1999. godine i pogroma 2004.
"Ta teška mržnja kojoj smo izloženi bila je vidljiva, ogoljena do srži na Vidovdan na Gazimestnu. Ali, ona je svakodnevna, mi, naša deca svakodnevno se srećemo sa tim istim policajcima na ulici, sa njihovom mržnjom, dugim cevima, nepoštovanjem, omalovažavanjem... Ona se ogleda kroz desetine slučajeva ponižavanja naših majki, supruga, ćerki, kojima Albanci koji prelaze sa juga dobacuju, koji ih vređaju, izazivaju, presreću na ulici, pokušavaju da uvuku u vozila... Naši životi na Kosovu su svakodnevni strah da će neko od nas biti uhapšen zbog nekog izmišljenog ratnog zločina, zbog barikada, zbog ugrožavanja njihovog ustavnog poretka", priča za RT Balkan jedan od Srba iz Severne Mitrovice.
Nabraja desetine lokala i stanova samo u centru njegovog grada koji su u međuvremenu oteti Srbima i u kojima su biznis počeli Albanci iako Srbi u te lokale na zalaze. Priča o pretresima na Bistričkom mostu, o uklanjanju murala patrijarhu Pavlu i mitropolitu Amfilohiju, onog posvećenog borcima sa Košara, o porušenom pravoslavnom groblju u Južnoj Mitrovici, o strahu da će uskoro biti zatvorene škole i bolnice na KiM koje još rade u srpskom sistemu.
Pokušaj dela Srba koji nisu imali prištinske lične karte da reše probleme u roku od tri meseca koji je istekao krajem juna, po, navodno, olakšanim uslovima, posebna je priča.
"Kosovski organi u tom periodu sve su činili da se taj proces oteža, odugovlači, da Srbi budu što više maltretirani i da na kraju odustanu, suočeni sa nemogućnošću da taj proces dovedu do kraja", kaže sagovornik.
Jedna od anketa sprovedena nedavno pokazala je da je samo 11 posto ispitanika u tom periodu uspelo da reši svoj status, a da je samo pet posto dobilo lične karte.
"I ovaj proces pokazao je da cilj Kurtijeve vlade nije da Srbi reše svoj statut i da dobiju kosovska dokumenta kako ne bi bili izloženi sankcijama, cilj je da se Srbi što više maltretiraju, da na kraju odustanu, da pokupe stvari, ostave svoje kuće i stanove, imovinu, i odu", kaže naš sagovornik.
"Istovremeno, brojni napadi, provale, krađe i skrnavljenja srpskih pravoslavnih hramova gotovo po pravilu nisu dobili delotvoran sudski i policijski epilog. Ukazujemo na opasnu praksu policije, koja se našla i u međunarodnim izveštajima, da napade protiv Crkve tretira kao oštećenja imovine ili vandalizme, kako bi sakrila razmere međuverskog i međuetničkog nasilja koje je na Kosovu i Metohiji i dalje prisutno i tolerisano", saopšteno je nedavno iz Eparhije raško-prizrenske.
Od 2021. do pre koji dan na Kosovu i Metohiji zabeleženo je više od 700 etnički motivisanih incidenata čije su žrtve bili Srbi. Od premlaćivanja srpske dece po Severnoj Mitrovici, hapšenja i optužbi za navodne ratne zločine do batinanja Srba u oklopnim vozilima specijalne policije.
"Hapšenja, pljačke, napadi, zastrašivanja, pucnjave, skrnavljenje pravoslavnih svetinja i nacionalnih simbola Srba, kamenovanja, prebijanja, suđenja, presude, patnje u zatvorima, nove optužbe za navodne ratne zločine, stalni pritisci, strah... Prazne apoteke, zabrana dinara, zabrana srpske robe u prodavnicama, zatvaranje pošta, upadi u zgrade srpskih institucija, otimanje stanova, otimanje zemlje, njiva i livada za vojne i policijske baze... Jednom rečju – teror", opisuju Srbi svoj život i tihi teror na Kosovu i Metohiji.
Surovo prebijanje četvorice srpskih mladića u Severnoj Mitrovici, davljenje srpskog maturanta u tom gradu od strane policije, prebijanje Dejana Radića u Starom Gracku, kamenovanje stana Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovici, pucanje na dečake koji su nosili badnjake, privođenje Srba zbog majice sa likom kneza Lazara, slučajevi su za koje se čulo. Broj onih za koje se ne zna, o kojima Srbi zbog sramote ili straha od osvete ćute, daleko je veći.
Ti slučajevi suptilna su poruka prištinskog režima Srbima da im na Kosovu i Metohiji nema života, da im je najbolje da odu. Poruka koja, nažalost, uveliko daje rezultate.
Live
