Ković za "Danas na RT": Džufka nije usamljen slučaj, već deo šireg pritiska na SPC i Srbe na KiM

Pritisci na Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) na Kosovu i Metohiji, koji traju godinama, poslednjih dana ponovo su u žiži javnosti nakon što je samoproglašeni poglavar takozvane autokefalne pravoslavne crkve Kosova Nikola Džufka zatražio od privremenih institucija u Prištini da patrijarha srpskog Porfirija proglase nepoželjnom osobom na KiM.

Naš izbor

Postaje li Džufka "državni projekat": Prevarant već "registruje vernike", koliko je opasan po Srbe?

Istoričar Miloš Ković u emisiji "Danas na RT" ocenio je da Džufka nije izolovana pojava, već deo šire kampanje usmerene protiv SPC i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Džufka, državljanin Albanije koji se predstavlja kao arhiepiskop Prištine, Peći i celog Kosova, nije priznat ni od jedne kanonske pravoslavne crkve. U prošlosti je bez saglasnosti SPC organizovao verske obrede u srpskim hramovima, a pre tri godine srednjovekovnu srpsku crkvu kod Podujeva proglasio je albanskom.

Eparhija raško-prizrenska saopštila je da je njegovo delovanje deo šire kampanje protiv SPC i zatražila hitnu reakciju nadležnih institucija.

Ković je podsetio da Džufka u javnosti iznosi brojne neistine, od tvrdnji da je dobio sudski spor protiv SPC do predstavljanja kao poglavara crkve koju ne priznaje ni Pravoslavna crkva Albanije.

"Čovek koji se pojavljuje ni iz čega i provaljuje u srpske hramove. Problem je što se to dešava u isto vreme kada imate čitav niz napada na SPC, njenu imovinu i njen narod na Kosovu i Metohiji. Mi smo skloni da takve pojave potcenjujemo, a to se nije pokazalo kao mudra politika. Ključno je da znamo ko stoji iza njega", rekao je Ković.

A izostanak reakcije Prištine pokazuje, dodaje, da je reč o delu šireg političkog projekta.

"Iza toga se krije nastojanje privremenih prištinskih institucija da život Srbima učine nepodnošljivim, da SPC učine bezopasnom, proteraju sveštenstvo i prisvoje njenu imovinu. To je deo priče po kojoj su srpske svetinje navodno ilirske, što je potpuna izmišljotina, a potom se, kroz zakon o državljanstvu, nastoji da se sveštenstvo, naročito monaštvo, primora da napusti KiM jer navodno nisu državljani takozvanog Kosova", naveo je on.

Lažni albanski sveštenik opet u akciji: U Prištini dobio prostorije

Ković je ukazao na to da se pritisci ne ogledaju samo u delovanju pojedinaca poput Džufke, već i u nizu konkretnih postupaka – od onemogućavanja bogosluženja i oštećenja srpskih svetinja do ugrožavanja isposnice Svetog Petra Koriškog i obijanja pravoslavnih hramova.

"Reč je o smišljenom uništavanju jednog naroda i kulturnih tragova tog naroda. S jedne strane, imate uništavanje, a sa druge aproprijaciju, odnosno preotimanje. U međunarodnom pravu za to postoji jedna reč – genocid. Mi to živimo", ocenio je Ković.

Dodao je da se takva politika vidi i u drugim potezima Prištine, poput zakona o državljanstvu, rušenja objekata srpskih porodica na Gazivodama, pritisaka na Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i odbijanja da se srpski tužioci, sudije i policajci vrate u institucije.

"Hiljade i hiljade poniženja kroz koje Srbi na Kosovu i Metohiji svakodnevno prolaze ostaju gotovo nevidljivi u medijima", rekao je Ković.

Govoreći o samom Džufki, istoričar je ocenio da on ima malu, ali agresivnu grupu sledbenika i da njegovo delovanje treba posmatrati u širem kontekstu.

"Nema sumnje da je ovo deo sistema koji vidimo na celom pravoslavnom prostoru, od Hrvatske i Dalmacije do Ukrajine. Reč je o cepanju tela pravoslavne crkve i identitetskom inženjeringu koji ima spoljnu podršku. Sve ono što nam je delovalo nemoguće i smešno vremenom postaje stvarnost ako dobije političku podršku", upozorio je Ković.

On je podsetio da su Srbi na Kosovu i Metohiji, usled takvih okolnosti, prinuđeni da za zaštitu svojih svetinja apeluju na Kfor i Euleks.

"I ovo što je SPC zadržala dobrim delom je rezultat pritiska okupatora na KiM na Albance koji samo njih slušaju. SPC se našla oči u oči sa brutalnim nasiljem", kazao je Ković.

Prvo rušili crkve, danas ih prisvajaju: Priština preotima još jedan hram SPC

Osvrćući se na političke prilike u pokrajini, ocenio je da na Kosovu i Metohiji vlada institucionalna nestabilnost.

"Imate stanje bezvlašća, konstantne izbore, privremene organe vlasti i neprekidnu borbu političkih stranaka. Kao istoričaru, to me podseća na anarhiju i bezvlašće karakteristično za 18. i 19. vek, uz sistematski zulum nad Srbima", rekao je on.

Ković je dodao da u albanskom političkom korpusu postoji širok konsenzus kada je reč o odnosu prema Srbima.

"Srpska lista nije da nije pokušavala da uspostavi saradnju sa albanskim strankama, ali svaka od njih zna da bi je bilo kakva saradnja sa Srbima koštala na izborima. Postoji konsenzus da Srbima na Kosovu i Metohiji više nema mesta", naveo je.

Govoreći o širem regionalnom kontekstu, Ković je podsetio da je Džufka nedavno boravio kod predstavnika takozvane crnogorske pravoslavne crkve i ocenio da postoji koordinacija između više nekanonskih verskih organizacija.

"Između crnogorske i hrvatske pravoslavne crkve postoji određeni stepen koordinacije i one su sredstvo pritiska na Srbe i SPC. Naši protivnici razmišljaju regionalno i bilo bi naivno ignorisati povezanost tih pojava", rekao je on.

Ković je zaključio da je Srpska pravoslavna crkva ključna institucija srpskog nacionalnog identiteta.

"Srbe, gde god da žive, najviše povezuje crkva. Postoji konstantan pritisak da SPC bude rasparčana. Ona je srce identiteta srpskog naroda, deo vaseljenske pravoslavne crkve i naša nacionalna institucija koja vekovima čuva predanje, svetinje i ono što nas čini onim što jesmo", poručio je Ković.