Srbija i Balkan
O "štancovanju" optužnica protiv Srba na KiM: Priština neće stati dok ne ugasi sve srpsko
Namera Prištine je pregovaraju tek kad se sve "očerupa", skloni srpsko ime i prezime, srpske institucije. Mi imamo crvene linije kada je Ohridski sporazum u pitanju, neka se prvo završi sprovođenje Briselskog sporazuma koji smo potpisali, Ohridski nismo, naglašava predsednica skupštinskog Odbora za KiM Danijela Nikolić
Tokom ove godine zabeleženo je 75 etnički motivisanih incidenata. Reč je o ciljanom i sistematskom nasilju nad Srbima u cilju zastrašivanja i prinudnog iseljavanja.
Uoči proslave Srpske nove godine Albanac je pucao i ranio dvojicu Srba u Dečanima. Grafiti UČK osvanuli su i na nekoliko medicinskih ustanova. U martu su prištinski organi reda tukli srpskog mladića zbog natpisa na majici. U maju su obijene i opljačkane srpske kuće, na meti bile srpske zdravstvene ustanove. Sedmoro direktora obrazovnih institucija privedeno je, a optužnice za navodne ratne zločine se nižu. Srbi uz veru i trpljenje opstaju na KiM.
Predsednica skupštinskog Odbora za KiM Danijela Nikolić u emisiji "Danas na RT" ističe da prištinskom teroru nema kraja.
"Aljbin Kurti optužnicama protiv Srba želi da pokaže da Srbi koji su tu živeli od 1999. godine, sada su nekakvi zločinci. Setio se da uz neka dva svedoka kaže da su optuženi za ratne zločine. Mesta za pravo i pravdu nema. Od kako je Kurti došao na vlast, zabeleženo je 700 etnički motivisanih napada na Srbe", navodi Nikolić za RT Balkan.
Na pitanje čime je Kurti uspeo da ubedi Evropu i SAD da je to što radi po međunarodnom pravu, Nikolić navodi da ih nije ubedio već da je za zemlje koje su priznale KiM, to završena priča.
"Verbalne osude nisu kazna, a međunarodna zajednica ima mehanizme da kazni tzv. Kosovo kazni za svoje ponašanje. S obzirom na geopolitičke prilike i da u svetu postoje drugi problemi, KiM nije tema, nije prioritet. Da ih interesuje vlada u Prištini, međunarodna zajednica bi to rešila", ističe Nikolić.
Politika Kurtija se svela na to da je njegov rejting veći, što više Srba uhapsi. Oko 20 odsto od preostalih Srba napustilo je prostor KiM u poslednje dve i po godine.
"U periodu od kada je potpisan Briselski sporazum 2013. do dolaska Kurtija, imali smo kakav takav mir i sigurnost za naše ljude. Delovalo je da će se ići u pravcu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. S obzirom na to da do danas nema ZSO i da ne postoji mogućnost da Srbi ostvare svoja prava, već se želi postići cepanje zajednice iznutra. Žele nasilnu integraciju Srba u tzv. kosovski sistem", naglašava Nikolićeva.
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen je juče naglasio da je Ohridski sporazum pravno obavezujući i da primena nije stvar opcije.
"Sorensen zna da Briselski sporazum nije ispunjen, kao ni ZSO i da je to njihov mandat. Kada budu ispunili Briselski sporazum, možemo tek da govorimo o nekim daljim koracima. Ohridski sporazum čeka ZSO. Pet zemalja EU nisu priznale tzv. Kosovo. Namera je da kad se sve "očerupa", skloni srpsko ime i prezime, institucije, sve što je srpsko, onda će da pregovaraju. Mi imamo crvene linije kada je Ohridski sporazum u pitanju. Neka se prvo završi sprovođenje Briselskog sporazuma koji smo potpisali, Ohridski nismo", naglašava Nikolić.
Na pitanje kako je onda Ohridski sporazum, iz ugla EU, obavezujući za Srbiju, Nikolić kaže da je to pitanje za Sorensena.
"Oni sve krenu naopačke, a oni bi da reše status južne srpske pokrajine bez nas i pet članica EU", navodi Nikolić.
Live
