Eparhija raško-prizrenska najoštrije osuđuje sinoćni čin skrnavljenja i otvorene nacionalističke provokacije u Lipljanu, gde su dva lica albanske nacionalnosti na ogradu crkvene porte, u kojoj se nalaze srednjovekovni hram Vavedenja Presvete Bogorodice iz 14. veka i hram Svetih mučenika Flora i Lavra, postavila zastave terorističke OVK i Republike Albanije, saopštili su iz Eparhije.
Prema informacijama kojima raspolažemo, uveče 10. avgusta 2026. godine, pripadnici prištinske policije su, patrolirajući ovim delom Lipljana, u centru grada, zatekli dvojicu počinilaca prilikom postavljanja zastava, priveli ih i potom uklonili zastave sa crkvene ograde.
"I pored reakcije policije, stvarni odnos institucija prema ovom delu pokazaće se u daljem postupku, njegovoj pravnoj kvalifikaciji i spremnosti tužilaštva i suda da utvrde motive i odgovornost počinilaca", naglasili su u saopštenju.
Oni naglašavaju da ovaj događaj ne sme biti sveden na običan prekršaj javnog reda, neprimereno ponašanje ili beznačajan čin vandalizma. Eparhija raspolaže snimkom sa nadzornih kamera i, kako navode, čim joj policija zvanično dostavi podatke o identitetu privedenih lica, protiv obojice će podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu.
"Zahtevaćemo da se objektivno ispita da li ovo delo sadrži elemente podsticanja etničke i verske mržnje, zastrašivanja preostalih pravoslavnih Srba i namernog skrnavljenja zaštićenog srednjovekovnog verskog i kulturnog dobra", poručili su iz SPC.
Postavljanje zastave tzv. OVK na ogradu srpskog pravoslavnog hrama, naglasili su, nije neutralno isticanje političkog simbola. U živom iskustvu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a posebno preostalih Srba u Lipljanu, obeležja terorističke OVK "neraskidivo su povezana sa oružanim nasiljem, otmicama, ubistvima, progonom, uništavanjem domova i skrnavljenjem pravoslavnih svetinja za koja odgovorni nikada nisu privedeni licu pravde. Postavljanje takve zastave na ogradu crkve iz 14. veka, navode, predstavlja namerni čin zastrašivanja i simboličkog pokazivanja vlasti nad imovinom SPC.
"Istovremeno postavljanje zastave Republike Albanije i zastave OVK na srpsku svetinju ne može se tumačiti kao slučajnost ili nepromišljenost. Reč je o pokušaju da se drevni srpski pravoslavni prostor obeleži znamenjima albanskog nacionalizma i oružane formacije pod čijim su simbolima Srbi sa ovog područja stradali i bili proterivani, 150 srpskih crkava uništeno ili brutalno oskrnavljeno od 1999 godine", navodi se u saopštenju.
Posebnu težinu ovom delu daje, kako naglašavaju, položaj malobrojnih preostalih Srba u Lipljanu. Od nekadašnjih više hiljada Srba, danas ih u gradu živi svega nekoliko stotina. Ova dva hrama predstavljaju njihovo duhovno središte i jedno od poslednjih vidljivih svedočanstava vekovnog srpskog pravoslavnog prisustva. Zato napad na crkvenu portu, kako kažu, nije samo napad na ogradu ili imovinu, nego poruka preostalim Srbima da ni u svojim svetinjama nisu sigurni i da se i sam znak njihovog postojanja može izložiti poruzi.
"Sinoćni događaj nije izolovan. U decembru 2025. godine maskirano lice je sa istog crkvenog kompleksa nasilno uklonilo zastavu Srpske Pravoslavne Crkve, postavljenu povodom hramovne slave. Sličan slučaj dogodio se i u junu 2023. godine. Izostanak otkrivanja i odgovarajućeg kažnjavanja počinilaca u ranijim slučajevima produbio je osećaj nekažnjivosti i otvorio prostor za nove provokacije", upozoravaju iz Crkve.
Ipak, kako naglašavaju, ovaj incident treba posmatrati i u kontekstu drugih događaja koji su poslednjih sedmica ozbiljno uznemirili SPC i srpski narod. Posle mirno okončanog parastosa na Gazimestanu privedeno je 37 Srba, uključujući maloletno lice, a više privedenih iznelo je teške navode o fizičkom i psihičkom zlostavljanju, nacionalnim uvredama i ponižavanju od strane pripadnika policije. Prilikom hramovne slave manastira Svetih Arhangela kod Prizrena vernici, među njima žene, deca, stariji ljudi i sveštenstvo, bili su izloženi postupanju Kosovske policije koje su vernici doživeli kao ponižavajuće i zastrašujuće.
Istovremeno su pokloničke grupe dovedene u pravnu neizvesnost najavom primene propisa namenjenih komercijalnom turizmu, čime se otvara mogućnost administrativnog ograničavanja dolaska vernika u svetinje što je temelj slobode veroispovesti. U Specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Visoki Dečani ponovo su izvođeni obimni radovi na trasi tranzitnog puta, koji zakonom nije dozvoljen, na šta nije bilo nikakve reakcije organa nadležnih za sprovođenje zakona.
Iako je policijska patrola sinoć reagovala, kako navode, širi obrazac selektivnog postupanja ostaje razlog za duboku zabrinutost. Kada Srbi mirno pokazuju svoja nacionalna obeležja, pevaju svoje pesme ili dolaze u svoje svetinje, njihovo ponašanje se često tretira kao bezbednosni problem. Nasuprot tome, slučajevi isticanja zastava OVK radi zastrašivanja Srba, napadi na crkvenu imovinu i druge etnički i verski motivisane provokacije gotovo po pravilu ostaju bez odgovarajuće kvalifikacije i sudskog ishoda. Upravo je takva nejednakost, naglašavaju, dovela poverenje srpskog naroda u policiju tzv. Kosova na najniži nivo u poslednjih 20 godina.
Posebno je zabrinjavajuće što se sinoćni incident dogodio svega nekoliko časova nakon što je KFOR, pozivajući se na "poboljšanu bezbednosnu situaciju na Kosovu", saopštio da započinje postepeno uključivanje pripadnika prištinske policije u svoju bezbednosni sistem oko manastira Visoki Dečani, u okviru šireg "procesa optimizacije" svog prisustva. Istog dana najavljena je i promena dosadašnjeg angažovanja KFOR-a na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, što je izazvalo dodatnu zabrinutost srpskih žitelja ovog grada.
"Upravo zato što Eparhija visoko ceni dosadašnju ulogu KFOR-a u zaštiti naših svetinja i naroda, dužni smo da jasno kažemo da ocena o poboljšanoj bezbednosnoj situaciji ne odražava realno stvarnost u kojoj žive Srbi i Srpska Pravoslavna Crkva. Događaji poslednjih sedmica pokazuju da procena bezbednosti koja se prvenstveno zasniva na odsustvu velikih oružanih incidenata ostaje nepotpuna", poručuju iz ove Eparhije.
Jedna zajednica nije bezbedna ako njeni pripadnici žive u strahu od policijskih pretresa, privođenja, zabrana ulaska, administrativnih ograničenja, skrnavljenja svetinja i javnog isticanja simbola koji su za njih povezani sa progonom i stradanjem. Odsustvo masovnog nasilja nije dokaz normalizacije ukoliko se svakodnevnim pritiskom ljudi odvraćaju od dolaska u svoje hramove, podstiču na iseljavanje i postepeno uklanjaju iz javnog života. Istovremeno, poverenje naroda u policiju se zasniva na nepristrasnom poštovanju zakona.
Eparhija prima k znanju uveravanje KFOR-a da će zadržati ulogu prvog odgovornog bezbednosnog činioca za manastir Visoki Dečani. Međutim, sadašnje okolnosti ne daju objektivan osnov za smanjivanje neposredne međunarodne zaštite, niti za prenošenje prve i neposredne odgovornosti za bezbednost Visokih Dečana na policiju tzv. Kosova.
Svako dodatno uključivanje Kosovske policije oko manastira, kako dodaju, može biti zasnovano samo na vidljivom poboljšanju odnosa prištinskih institucija prema manastiru, poštovanju sporazumne odluke Saveta za implementaciju i nadgledanje (IMC) iz novembra 2020. godine o izgradnji obilaznog puta i mora biti povratno u slučaju pogoršanja stanja i sprovedeno uz punu koordinaciju sa KFOR-om, Eparhijom i manastirom. Zadržavanje neposredne odgovornosti KFOR-a, naglašavaju, nije traženje privilegije Crkve, nego neophodna preventivna mera na lokalitetu izuzetne verske, kulturne i bezbednosne osetljivosti.
Eparhija je takođe duboko zabrinuta zbog odsustva dovoljno jasnih i blagovremenih reakcija međunarodnih predstavnika na pogoršanje položaja Srba i Srpske Pravoslavne Crkve u poslednje vreme. U atmosferi u kojoj napadi često ostaju bez delotvornog sudskog ishoda, a javno veličanje OVK i uvrede na račun Srba prolaze bez odgovarajuće osude, uzdržane ili zakasnele reakcije stvaraju osećaj nekažnjivosti i rizikuju da ohrabre nove provokacije.
Brojne uvredljive, preteće i dehumanizujuće poruke u pojedinim medijima i na društvenim mrežama, sve otvorenije negiranje srpskog identiteta pravoslavnih svetinja i javno opravdavanje napada dodatno pogoršavaju atmosferu i stvaraju ambijent kolektivne krivice svih Srba, podstičući nove provokacije i akte nasilja. U uslovima kontinuirane političke i institucionalne krize, vlasti u Prištini imaju posebnu odgovornost da spreče da se antisrpska retorika i selektivno institucionalno postupanje koriste kao sredstvo političke mobilizacije i populizma.
"Eparhija raško-prizrenska će zahtevati od nadležnog tužilaštva da ovaj slučaj hitno preuzme, ispita motive počinilaca i pravno ga kvalifikuje u skladu sa njegovom stvarnom težinom. Od Kosovske policije zahtevamo da bez odlaganja dostavi službene informacije o privedenim licima i obezbedi očuvanje svih dokaza. Od KFOR-a, EULEKS-a, OEBS-a, Evropske unije i diplomatskih predstavništava očekujemo jasnu javnu osudu, pažljivo praćenje daljeg postupka i konkretno delovanje radi sprečavanja sličnih incidenata", poručili su.
Oni su pozvali verni narod, posebno preostale Srbe u Lipljanu i okolini, da ostanu "mirni, pribrani, dostojanstveni i odlučni".
"Ne smemo nasedati na provokacije ekstremista, niti dozvoliti da nas bilo čije pretnje navedu na nepromišljen postupak koji bi bio iskorišćen protiv našeg naroda", naglašavaju.
Svoje domove, svetinje i grobove, dodali su, branićemo mirnim i istrajnim prisustvom, zakonitim sredstvima, svedočenjem istine i nepokolebivom verom u Hrista. Nećemo na mržnju odgovarati mržnjom, naglašavaju, ali nećemo ni ćutati pred nepravdom. Hrišćansko trpljenje nije prihvatanje poniženja, a mirotvorstvo ne znači da ugroženi moraju da se odreknu istine i prava na opstanak.
"Srpska Pravoslavna Crkva ostaje sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji. Naše svetinje nisu napušteni spomenici na kojima se može negirati naša vekovna istorija i identitet. One su živi domovi Božji i mesta u kojima se naš narod vekovima moli. Ostaćemo uz njih, svedočićemo istinu i tražiti odgovornost, znajući da se istinski mir ne gradi prikrivanjem opasnosti, nego njenim priznavanjem i odlučnim suprotstavljanjem svakoj mržnji, diskriminaciji i nasilju", poručili su iz Eparhije raško- prizrenske.