Srbija i Balkan
Otkud su se "stekli uslovi" za most na Ibru: Da li je i kako Brisel još jednom izigrao Srbe
Koliko vredi obećanje Zapada, kada se dojučerašnji stav o jednostranom otvaranju mosta na Ibru promenio preko noći i da li će isti princip u skoroj budućnosti biti primenjen i za rešavanje drugih otvorenih pitanja, obrazovanja i zdravstva na Kosovu i Metohiji, prisustva tzv. KBS na severu?
Do juče stav EU, NATO, Kfora bio je da je "jednostrano otvaranje mosta na Ibru neprihvatljivo", da problem treba "rešavati dijalogom", "pristankom svih strana", sada, odjednom, EU i NATO uz protivljenje Srba, daju zeleno svetlo Prištini uz zaključak da su se "stekli uslovi za otvaranje mosta". Da li će isti princip u skoroj budućnosti biti primenjen i za rešavanje drugih otvorenih pitanja, obrazovanja i zdravstva na Kosovu, prisustva KBS-a na severu, recimo?
"Srbi strahuju zbog najave da će most na Ibru, koji deli Severnu i Južnu Mitrovicu biti otvoren, bude se sećanja iz marta 2004, izjavio je za RTS gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević. On je podsetio da iz Zubinog Potoka "stižu užasavajuće slike", "Srbima se otima imovina", "prebijaju ih tokom pretresa".
Pre nedelju dana Kfor je najavio postepeno povlačenje snaga ove misije sa glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici kao i iz obezbeđenja manastira Visoki Dečani u Metohiji uz istovremene najave i iz Prištine i iz Brisela da su "ispunjeni uslovi za otvaranje glavnog mosta na Ibru".
"Kada se završe radovi na mostu, kao i dodatne procene i konsultacije, most treba da bude otvoren. Možemo da potvrdimo da je to sada slučaj", saopšteno je u odgovoru portparola EU na pitanje prištinskog portala "Gazeta ekspres".
Najave Kfora da počinje "postepenu tranziciju stalnog prisustva" svojih pripadnika sa glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, te EU da su "ispunjeni uslovi za otvaranje glavnog mosta", donele su novi strah srpskoj zajednici posebno na severu Kosova i Metohije i otvoreno protivljenje Srba sa KiM i zvaničnog Beograda.
"Prava namera premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija nije otvaranje mosta, već izazivanje tenzija i ugnjetavanje srpskog naroda do nivoa da svaki naš građanin odustane i napusti prostor Kosova i Metohije", rekao je Zlatan Elek, predsednik Srpske liste u intervjuu za "Novosti".
Portparol EU je u odgovoru za "Gazetu ekspres" pojasnio i da je "raspoređivanje NATO misije na Kosovu pitanje o kojem odlučuje NATO".
"Možemo da potvrdimo da je EU o tome obaveštena od strane NATO-a", kazao je portparol EU.
U proces se istog dana sa promenama na terenu, odmah posle povlačenja patrola Kfora sa glavnog mosta, uključila i Priština. V.d. ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja par sati po povlačenju Italijana pojavio se na južnoj strani mosta i pozdravio "proces u kojem će odgovornost za bezbednost na glavnom mostu preći na kosovsku policiju" i najavio da bi njegov ishod trebalo da bude "otvaranje mosta za saobraćaj".
I dok je do pre samo koji mesec, kao i godinama unazad iz međunarodne zajednice, posebno od strane Brisela, EU i Kfora ponavljano kako je "jednostrano otvaranje mosta neprihvatljivo", kako ceo proces treba da bude deo dijaloga i Beograda i Prištine ali i dijaloga sa srpskom zajednicom, Srbi su to čitali da bez njihovog pristanka most neće biti otvoren, u poslednjim izjavama EU i Kfora to je odjednom nestalo.
Umesto toga, EU navodi da su se "stekli uslovi za otvaranje glavnog mosta na Ibru". O protivljenju srpske zajednice, ocenama Srba da bezbednosni uslovi na KiM nisu poboljšani, naprotiv, da su sve teži i teži, da sve više Srba odlazi sa Kosmeta, ni reči. Otvara se pitanje da li su Srbi na Kosovu i Metohiji još jednom debelo prevareni od strane međunarodne zajednice. Ovoga puta na glavnom mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.
Tek podsećanja radi, EU je pre dve godine, krajem maja 2024. govoru odgovoru portalu Kossev pojasnila da je "otvaranje mosta u Mitrovici predmet dva sporazuma koje su strane postigle u okviru dijaloga uz posredovanje EU 2015. i 2016. godine".
"Uprkos naporima EU da posreduje tokom svih ovih godina, most je i dalje zatvoren za saobraćaj. Pošto je ovo pitanje deo dijaloga uz posredovanje EU, pregovori i sve odluke koje se odnose na most moraju se odvijati u okviru dijaloga, uz učešće zvaničnih delegacija i Kosova i Srbije", odgovoreno je tada iz EU.
Tri meseca kasnije, polovinom avgusta 2024. na istom tragu bilo je i saopštenje američkog Stejt Departmenta.
"Stejt department je vladi Kosova saopštio da je svaka jednostrana i nekoordinisana akcija u cilju otvaranja mosta u Mitrovici za drumski saobraćaj neprihvatljiva", saopštila je tada američka administracija na najave iz Prištine o otvaranju glavnog mosta na Ibru.
Krajem avgusta 2024. pomoćnik generalnog sekretara NATO za politička pitanja i bezbednosnu politiku Boris Ruge sastao se u Prištini sa Vjosom Osmani, predstavnicima EU, OEBS-a, Kvinte i KFOR-a.
"Povodom ponovnog otvaranja Austerlicovog mosta preko reke Ibar u Mitrovici, pomoćnik generalnog sekretara naglasio je stav NATO-a da se 'odluke moraju donositi kroz dijalog i na koordinisan način'", saopštio je tada NATO.
Posle najava Prištine da će graditi dva nova mosta u Kosovskoj Mitrovici, polovinom prošle godine, reagovao je Kfor stavom da to pitanje "nije u njihovoj nadležnosti, ali da će "KFOR nastaviti da izvršava svoj mandat, zasnovan na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, da doprinosi bezbednom i sigurnom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, kao i slobodi kretanja."
Na istu temu 29. jula prošle godine govorio je tadašnji komandant Kfora general Enriko Barduani koji je na pitanje - da li je došlo vreme za otvaranje mosta, bio izričit:
"Stav KFOR-a o mostu na Ibru u Mitrovici je jasan i dosledan. Svaka odluka o ponovnom otvaranju mosta mora biti doneta na političkom nivou, uz učešće obe strane i pravovremenu i efikasnu koordinaciju sa međunarodnom zajednicom."
Dva meseca kasnije, krajem septembra 2025. Barduani je bio još jasniji:
"Otvaranje mosta na Ibru je političko pitanje, rešenje je u dijalogu. Odluka o tome treba da bude doneta kroz dijalog u Briselu. Dok se ne pronađe političko rešenje, KFOR će nastaviti da održava stalno prisustvo na mostu i da sprovodi redovne patrole u okolnom području."
Politikolog Ognjen Gogić u izjavi za RT Balkan podseća da je komandant Kfora, turski general Oztan Ulutaš pre ovih dešavanja imao sastanak sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem, saopštio mu šta su namere, pa se sve nije dešavalo van znanja Beograda.
"Kfor i EU rekli su da su protiv jednostranog otvaranja mosta, ali ovo nije jednostrano otvaranje. Oni su bili protiv toga da Priština jednostrano otvori most, na svoju ruku, ali to nije ni moglo jer su na mostu bili italijanski karabinjeri. Sada je situacija drugačija, sada je sam Kfor doneo odluku da se to obavi. Ne znam čime su se rukovodili, ali Kfor je odlučio, EU se samo oslanja na odluku Kfora" kaže Gogić.
Podseća da je iz NATO još u junu rečeno da su se stekli bezbednosni uslovi za "optimizaciju broja pripadnika Kfora" a da Kfor to sprovodi tako što će most na Ibru, manastir Visoki Dečani, predati kosovskoj policiji.
"Mislim da se oni rukovode i svojim troškovima, potrebama i rashodima. Oni se ne bave time da li su bezbednosni uslovi na Kosovu bolji ili nisu, u poslednje dve godine ništa na bolje nije krenulo, oni se bave svojim razlozima. Imaju druge prioritete. SB UN je ustanovio tu misiju, ovlastio, ali nije nikoga obavezao da šalje vojsku na Kosovo. Prosto, mogu da se povuku u bilo kom trenutku", kaže Gogić.
Da li se, ako nije bilo dogovora sa Srbima na KiM, lokalnom zajednicom, ako se oni protive tome, ipak radi o jednostranom otvaranju mosta na Ibru, pitanje je takođe koje se nameće.
"Prosto, u ovom trenutku ja ne znam da nema dogovora, nisam siguran. Ulutaš se sreo sa Mojsilovićem. Beograd nije saopštio šta je dogovoreno, veliko je pitanje šta je iz Beograda njima saopšteno. Postoje i Vulinove izjave iz jula da će se Kfor povući iz Dečana, sa mosta, ako je to bilo u medijima, znale su i vlasti u Beogradu. Sad mi ne znamo da li je bilo pristanka ili ne", kaže Gogić.
Po njegovom mišljenju ovde nije stvar u tome ima li dogovora oko mosta ili nema, već u tome da se Kfor, odnosno NATO rukovodi svojim prioritetima i svojim interesima.
"Oni to upakuju tako, kažu, popravile su se bezbednosne prilike i to ćemo uraditi. Podsetiću da nije realizovan deo rezolucije 1244 o povratku srpske vojske i policije na Kosovo, NATO se povlači i prepušta bezbednost kosovskoj policiji jer je njima tako najjednostavnije. O tome se radi, o njihovim interesima", zaključuje Gogić.
U svemu, Srbe koji su ostali na Kosovu i Metohiji, posebno brine da li će međunarodna zajednica u skoroj ili nešto daljoj budućnosti, svejedno, isti princip primeniti i u rešavanju nekih drugih otvorenih pitanja na Kosovu i Metohiji. Pitanja zdravstva i obrazovanja, recimo. I tu je, do danas, stav EU da ta pitanja treba rešavati u dijalogu i dogovorom, hoće li taj stav preko noći pasti u vodu?
Ili, hoće li brzih dana po istom principu uslediti razmeštanje kosovske vojske odnosno tzv. kosovskih bezbednosnih snaga na sever?
Podsećanja radi, postoji dokument iz 2013. godine, obaveza koju je prihvatio tadašnji premijer Kosova Hašim Tači i prema kome "kosovske bezbednosne snage neće preduzimati nikakve akcije u severnim opštinama bez prethodne saglasnosti KFOR-a i rukovodilaca lokalnih vlasti." Taj dokument u međuvremenu je često pominjan i citiran i od strane međunarodnih predstavnika na KiM.
Koliko taj papir danas vredi i šta još čeka Srbe na Kosovu i Metohiji, odnosno, ono Srba što je na Kosmetu još ostalo? Koji će udar biti sledeći posle otvaranja mosta na Ibru?
Live
