Srbija i Balkan
Advokat o rušenju srpskih kuća na obali jezera Gazivode: Dođu sa bagerom i daju dva sata za pakovanje
Predrag Arsić koji zastupa srpske porodice rekao je da se vodi nekoliko procesa povodom oduzimanja srpske imovine. Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju smatra da ne sme doći do otvaranja mosta na Ibru
Advokat Predrag Arsić, koji zastupa nekoliko porodica vlasnika objekata na obali jezera Gazivode, a čije iseljavanje traži Priština, rekao je da je na terenu trenutno mirno, rešenja za rušenje nisu dobili, bagera trenutno nema, ali to ne znači da ih neće biti.
Do sada je srušeno 17 srpskih objekata, a pretnja da će se to isto desiti postoji za još 11 kuća.
Prema rečima Arsića, vlasnici kuća imaju "tračak nade", ali ne i dovoljno razloga za miran san, jer dosadašnja praksa pokazuje da se rešenja o rušenju ne dostavljaju unapred, već dolaze u jutarnjim časovima sa teškom mehanizacijom i daju određeni kratak rok za iseljenje.
Kako je objasnio, taj rok je do sada iznosio svega dva sata.
Arsić je za RTS naveo da su dve porodice od suda u Prištini tražile privremenu meru kojom bi se zaustavilo rušenje, ali da je njihov zahtev odbijen. Glavni parnični postupak, međutim, nastavlja se.
"Mi smo kao pravni tim prilikom podnošenja tužbe naveli i zahtev za uspostavljanje privremene mere, da bismo sačuvali faktičko stanje na terenu, odnosno objekte. Međutim, iako do toga nije došlo, o glavnoj stvari će se tek raspravljati", naveo je on.
Pored parničnog postupka pravni tim je pokrenuo i druge postupke, podneta je i krivična prijava protiv Faruka Mujke, direktora 'Ibar Lepenca', kao i protiv lica koja su učestvovala u rušenju", rekao je Arsić.
Dodao je da vode i upravni postupak protiv rešenja tzv. ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja, kao i da su podnete prijave policijskom inspektoratu, generalnom inspektoratu i nezavisnom nadzornom odboru za civilnu službu.
Arsić kaže da su predstavnici "Ibar Lepenca" na ročištu 12. avgusta negirali da su učestvovali u rušenju objekata na Gazivodama ili da su ga zahtevali.
"Međutim, to ne menja činjenicu da je njihov direktor izašao u javnost i rekao da učestvuje u rušenju i da je pokrenuo postupak rušenja vikendica i kuća na obali Gazivoda. Ibar Lepenac je prilikom učestvovanja u celom ovom postupku preskočio nekoliko koraka i krenuo sa samim rušenjem i bez ikakvog rešenja krenuo u realizaciju svojih ciljeva samovoljom", rekao je Arsić.
Drecun: NATO može i mora da zaustavi otvaranje mosta na Ibru
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun kaže da slučaj Gazivoda, kao i pitanje mosta u Kosovskoj Mitrovici i drugi potezi Prištine, vidi kao deo šireg pritiska na srpsku zajednicu.
"Svi ti slučajevi, i most na Ibru i zaštita manastira Visoki Dečani, prebijanje Nenada Raškovića i ovo sada rušenje objekata, samo predstavljaju kontinuitet jednog institucionalnog i fizičkog terora koji privremene institucije samouprave sprovode nad srpskim narodom", rekao je Drecun.
Drecun smatra da su Srbi, kako kaže, svedeni na građane drugog reda i da se zakon prema njima primenjuje selektivno. Prema njegovim rečima, slučaj Gazivoda pokazuje razliku u postupanju prema srpskim i albanskim vlasnicima.
"Samo uporedite ovo rušenje na obalama Radonjičkog jezera i ovo na Gazivodama. Tamo na Radonjičkom jezeru su vlasnici Albanci. Tamo su ispoštovane sve zakonom predviđene procedure", rekao je Drecun.
Govoreći o širem položaju Srba na Kosovu i Metohiji, on je naveo da je u poslednjih pet godina značajan broj Srba napustio svoje domove. Istakao je da je važno da most u Kosovskoj Mitrovici, koji razdvaja severni i južni deo grada, ostane pod kontrolom Kfora i bez saobraćaja. Drecun je podsetio na ranije sukobe i pokušaje masovnih upada preko mosta, navodeći da strah među Srbima i dalje postoji.
"Tu može da dođe uvek do nekakvog pokušaja masovnog upada da bi se Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice oterali ili da bi se prinudili na ono što oni sada pokušavaju da isforsiraju, ujedinjenje te dve opštine", rekao je on.
Drecun smatra da za funkcionisanje saobraćaja već postoje drugi mostovi i da zato ne vidi potrebu za otvaranjem još jednog prelaza preko Ibra.
Na pitanje može li NATO da zaustavi proces otvaranja mosta, Drecun je odgovorio: "Može. Može i mora".
On je objasnio da smatra problematičnom odluku o postepenom prenošenju dela nadležnosti KFOR-a na takozvanu kosovsku policiju.
"Ta procena je zasnovana na dve navodne činjenice. Prvo, da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji stabilna. Kako je moguće da je stabilna ako imate svakodnevni teror nad Srbima, posebno na severu KiM, imate iseljavanje Srba", rekao je Drecun.
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja procena da su tzv. kosovske bezbednosne institucije sposobnije da preuzmu deo zadataka.
"Mislim da se radi o jednom dugoročnom planu koji je usaglašen i sa Prištinom, o tome da se izvrši rekonfiguracija mandata Kfora koji proizilazi iz Rezolucije 1244, i to bez odobrenja Saveta bezbednosti, da se deo nadležnosti Kfora postepeno prenosi na takozvane kosovske bezbednosne institucije", naveo je on i dodao da "bez aktivnog ponašanja Kfora Srbi praktično nemaju zaštitu".
Live
