Mitropolit Joanikije: Koliko god smo čuvali ćirilicu, ona je, junačna kao Srbi, više čuvala nas

Ćirilično pismo obeležilo je duhovnost, kulturu i poslednjih više od 11 vekova istorije većine slovenskih naroda, kazao je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije povodom otvaranja desetog festivala "Ćirilicom", na trgu između crkava u starom gradu u Budvi. 

Naš izbor

Loš položaj ćirilice u digitalnom prostoru: Nacionalno pismo proterano iz onlajn prodavnica

"Ovim sveštenim pismom pisane su najlepše slovenske svete knjige, među njima i Miroslavljevo Jevanđelje koje je upisano u Uneskov registar Pamćenje sveta kao kulturno dobro od izuzetnog značaja za celo čovečanstvo. Ćirilica kod Srba nije samo pismo prebogate srpske književnosti u njenom blistavom kontinuitetu. Ona otkriva i dugu neprekidnu putanju pravne nauke kod Srba, od Zakona sudnog  iz 9. veka, preko Zakonopravila Svetog Save i Dušanovog Zakonika, od Stege Svetog Petra Cetinjskog do Opšteg imovinskog zakonika Valtazara Bogišića. Prema tome ona nepogrešivo obeležava i istoriju srpske državnosti", kazao je Joanikije.

On je rekao da ćirilica nije samo pismo prebogate srpske književnosti, već otkriva i dugu neprekidnu putanju pravne nauke.

"Posebno smo ponosni što je srpski živopis, koji se jasno prepoznaje u vrhovima svetske sakralne umetnosti, obeležen ćirilicom, što su ćirilični i naši prelepi hramovi od kojih su najpoznatiji na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Ćirilica je na zalasku Carstva Nemanjića ostala srpskom rodu kao jedina zastava slave i slobode, koju na Cetinju pod Orlovim Kršem hrabro podiže gospodar Đurđe Crnojević osnivanjem prve srpske ćirilične štamparije. Njena pismena zablistaše u gizdavoj Veneciji otkuda svojom duhovnom svetlošću obasjaše sve srpske zemlje trudom i iždiveniem znamenitog srpskog štampara Božidara Vukovića Podgoričanina. U vreme zloglasnog turskog ropstva, ovim pismom se hrabriše i tešiše sveštenoslužitelji i monasi, po srpskim manastirima, učeći ćirilici svoja duhovna čeda, da bi se naučila hraniti se i krepiti slovom istine i svakom rečju koja izlazi iz usta Božijih", kazao je mitropolit, a saopštila Mitropolija crnogorsko primorska.

Isti koreni, različita značenja: Glavne razlike između ruskog i srpskog jezika

Istakao je da je "ćirilica za nepunih 12. vekova svog postojanja imala svoj razvoj, svoja povremena stradanja i stagniranja, zabranjivana i gonjena, bombardovana i spaljivana, ali je doživljavala nove procvate, obnove i prosvetljenja žrtvena ko Mali Radojica, svagda junačna ko njeni Srbi pod vođstvom Svetog Petra Cetinjskog i Karađorđa."

Kako je istakao, tragovi srpske ćirilice kroz našu istoriju otkrivaju nam kako smo vekovima sabirali znanja iz teologije i filozofije, istorije i zemljopisa, matematike, muzike i medicine, astronomije i fizike, pa nije čudo što je srpski narod stekao svetsku slavu i na polju prirodnih nauka kroz Teslu, Pupina i Milankovića.

"Uza sve nauke i veštine, znanja i vrline, kojima nas je ćirilica vekovima učila, naučila nas je da nikada ne budemo isključivi prema drugim azbukama, naročito ne prema latinici. Otkriva se da negovati ćirilicu, kod Srba, između ostalog, znači, osposobljavati se za poštovanje i prihvatanje istinskih duhovnih i kulturnih vrednosti koje su iznedrili drugi narodi. Ovde se potvrđuje narodna mudrost: ko ne voli i ne čuva svoje neće umeti ni tuđe čuvati ni poštovati. Kroz vreme potvrdila nam se još jedna istina: koliko god smo čuvali srpsku ćirilicu još više je ona čuvala nas", kazao je on.

Festival u Budvi će trajati tri nedelje.