Grenelovo "ne" Kurtijevom kandidatu: Kako je pukla iluzija "suvereniteta" lažne države

Specijalni izaslanik predsednika SAD za posebne misije Ričard Grenel podržao je šest poslanika Demokratskog saveze Kosova (DSK) koji su se izjasnili da neće glasati za Bekima Sejdiua, predloženog kandidata za "predsednika" lažne države.

Grenel je šest poslanika opisao kao "velike prijatelje" SAD, a među njima je posebno izdvojio bivšeg premijera privremenih institucija u Prištini Avdulaha Hotija. 

On je ocenio da je probijen ustavni rok za konstituisanje skupštine "Kosova" i zapitao da li neko ne brani "Ustav".

"Ko na Kosovu brani Ustav? Ustav je jasan: Skupština mora biti konstituisana u roku od 30 dana od potvrđivanja rezultata izbora. Dan je 50", naveo je Grenel.

Podsetimo, pokret "Samoopredeljenje" i DSK u ponedeljak su postigli dogovor da Sejdiju bude kandidat za predsednika privremenih institucija u Prištini. 

Njegovoj kandidaturi se protive poslanici Hikmete Bajrami, Avdulah Hoti, Arben Gaši, Armen Zemaj, Kujtim Šalja i Janina Imeri. 

Lider DSK Ljumir Abdidžiku je izjavio da bi se neuspehom izbora Sejdiua izgubila izvanredna prilika i da se "zemlja" time šalje na vanredne izbore. 

Da li SAD (opet) šalju Kurtija u opozicione redove i ko (sve) odlučuje o  predsedniku privremenih institucija u Prištini

Vredi se podsetiti da je Hoti, ekonomista po struci, preuzeo funkciju premijera lažne države 4. juna 2020. godine od Aljbina Kurtija, aktuelnog "premijera" u tehničkom mandatu. Hotija je za mandatara predložio tadašnji predsednik privremenih institucija u Prištini i aktuelni haški zatvorenik Hašim Tači.

Kurtijevoj "vladi" je 26. marta 2020. godine izglasano nepoverenje, i to samo mesec i po dana nakon što je izabrana. Kurti se tako upisao u "istoriju" lažne države kao "premijer" koji je bio na čelu vlade koja je najkraće trajala. 

Kurti je tada tvrdio da je upravo Grenel, zajedno sa DSK, inicirao izglasavanje nepoverenja njegovoj "vladi". 

Tokom mandata Avdulaha Hotija, podsetimo, Beograd i Priština su potpisali Vašingtonski sporazum. Dokument je potpisan u Beloj kući, u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa.

Grenel je u više navrata kritikovao Aljbina Kurtija, a poslednji put pre desetak dana, kada je poručio da Zapad više neće sarađivati sa njim, jer ne zna da upravlja, već samo da se žali i stvara blokade. U narednim danima će se videti da li je ova Grenelova izjava otvorila vrata Kurtijem povratku u redove albanske opozicije na KiM. 

Između Ankare i Vašingtona: Ko (stvarno) predlaže kandidate za predsednika lažne države

Podsetimo, u lažnoj državi se predsednik bira u skupštini, a da bi bio izabran, kandidatu je potrebno najmanje 80 glasova poslanika, od ukupno 120, u prvom krugu. Ako ih ne obezbedi ni u prvom ni u drugom krugu, u trećem krugu mu je dovoljan najmanje 61 glas, što će reći prosta većina. Ukoliko ne bude izabran ni u trećem krugu, skupština se raspušta i raspisuju se vanredni izbori. 

Funkciju vršioca dužnosti predsednika tzv. Kosova trenutno vrši Aljbuljena Hadžiju, a prema "ustavu", ona tu funkciju može da obavlja do 4. oktobra. 

Očekivano, (i) ovaj politički Gordijev čvor u Prištini jednom mora biti presečen, a mač kojim će to biti urađeno ne drže Albanci, nego (zapadni) centri moći. 

O imenima potencijalnih kandidata za "predsednika" lažne države naročito se spekulisalo u poslednje vreme: nekadašnji šef verifikacione Misije OEBS i "režiser" masakra u Račku Vilijam Voker predložio je da to bude istaknuti albanski lobista u SAD Faton Bisljimi iz Albansko-američkog građanskog saveza.

Nakon toga su DSK i Samoopredeljenje postigli dogovor o tome da Bekim Sejdiju bude kandidat za "predsednika". Tada su se u delu albanske javnosti na KiM čule ocene kako je neophodan američko-albanski kandidat, umesto onoga koji je "dresiran" u Ankari.

Sejdiju je, naime, bio prvi ambasador lažne države u Turskoj, a potom i generalni konzul u SAD. Zato i nije nelogično zapitati se da li njegovo srce kuca u ritmu Bosfora ili Menhetna.

Grenel je, možda, na to pitanje sada odgovorio između redova. 

Albanski lobista i zagovornik sankcija Vulinu: Ko je Vokerov kandidat za predsednika lažne države

Oglasio se i poslanik Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i bivši komandant tzv. OVK, Ramuš Haradinaj, koji je predložio da se "produži mandat" Hašimu Tačiju.

Svojevremeno se i Haradinajevo ime nezvanično pominjalo u kontekstu "predsedničkog" kandidata, a nakon njegovog predloga, nagađa se čiji je on megafon. 

Specijalizovana veća u Hagu će 16. septembra izreći presudu u postupku protiv četvorice bivših čelnika tzv. OVK: Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija.

Albanci na Kosovu i Metohiji očekuju oslobađajuću presudu, a na ulicama i trgovima u Prištini su istaknute zastave tzv. OVK u čast povratka "haške četvorke". Postavljen je i veliki sat koji odbrojava vreme do 16. septembra, uz poruku "Kosovo čeka".

Šta će dočekati, saznaćemo uskoro.