Srbija i Balkan
Šta su govorili svedoci: Krv na ispovestima srpskih porodica, odbrana "prala" komandanta Zmiju
U procesu protiv komandanata terorističke OVK, koji se tereta za ubistvo najmanje 102 čoveka, učestvovalo 298 svedoka. Srbi su govorili o mučenjima kroz koje su prošli, dok neke porodice i dalje traže kosti najmilijih. Svedoci odbrane i kreatori agresije na Jugoslaviju, poput Kristofera Hila i Veslija Klarka, pričali su o Tačiju kao čoveku sa profesorskim manirima. Kome će sudije poverovati saznaćemo 16. septembra kada je zakazano izricanje prvostepene presude
Srbi su, u stolici za svedoke tokom suđenja liderima tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju u Hagu, oživljavali svoje, kao i slike stradanja najmilijih. Neki od njih i dalje čekaju kosti kako bi ih sahranili u večnu kuću. Albanci su mahom pričali da se ne sećaju događaja iz rata, govoreći da su priče o akcijama tzv. OVK, kojima su se hvalili, služile za "dizanje morala" i bile su preuveličane. Pred sudijama su se pojavili i svedoci odbrane, dobro poznata lica poput Kristofera Hila, Veslija Klarka i Džejmsa Rubina, koji su o Tačiju, govorili da se ni za šta nije pitao, te da je komandant Zmija (ratno ime Tačija), zapravo fini, uglađeni gospodin.
U šta će sudije poverovati saznaćemo 16. septembra kada će biti izrečena prvostepena presuda "četvorki". Tokom procesa koji je počeo 2023. godine, u sudnici su govorila 134 svedoka od kojih je 125 pozvalo tužilaštvo, dva su zastupala žrtve, a sedam je pozvala odbrana. Takođe, 164 izjave svedoka usvojene su u pisanom obliku, pa je u procesu učestvovalo 298 svedoka ukupno.
Optužnica u 10 tačaka tereti "četvorku" za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenja i ubistva u 42 nelegalna pritvora tzv. OVK na KiM i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 Srba, nealbanaca i nelojalnih Albanaca ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine. Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv. OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Tokom suđenja uvršteno je 5.000 dokaznih predmeta i prihvaćeno oko 28.000 stranica materijala, svedoci su svedočili tokom 227 sudskih dana. U optužnici se pominju zločini u Prizrenu, Orahovcu, Lapušniku, Likovcu, Klečki, Mališevu, ubistvo 14 članova porodice Krstić...
Božanić: Kosti muža i sina pronađene u pećini Volujak
Dosta svedoka imalo je zaštićen status, te su govorili na zatvorenim ili poluzatvorenim sednicama, ali se mnogo toga o zverstvima Tačija i ostalih, čulo i javno.
Dragici Božanić iz sela Opteruša ubijeni su maloletni sin Nemanja (16) i suprug Mladen (49) u julu 1998. kod Orahovca. Tela je dobila tek 2006. godine kada su pronađeni njihovi ostaci u masovnoj pećini Volujak, među ostalim Srbima.
Božanićeva (64) je svedočila da su pripadnici terorističke OVK u noći između 17. i 18. jula 1998. pucali na kuću njene porodice i napali druge Srbe u selu Opteruša i da su se ujutro svi predali.
"Tražili su nešto po kući, ne znam šta, a nama su naredili da sednemo u dvorište. Moj sin je bio povređen, izgreban po licu od cigle dok su bacali granate na kuću. Potom su žene odvojili od muškaraca koje su pritvorili u podrumu jedne kuće. Čula sam kako muža tuku i ispituju o starijem sinu koji je bio u vojsci tada kao redovan vojnik i kada su nas napali nije bio u selu", rekla je Božanićeva.
Jeftić: Nismo dobili ništa osim batina
Dejan Jeftić, zarobljenik u Budakovu je ispričao da je imao 19 godina kada je otet zajedno sa Stankom Stankovićem i Krstom Jeftićem.
"Nismo dobili ništa osim batina! Oteli su nas Albanci koje sam poznavao od malena. Tukli su nas, udarali lancima i puškama, vezivali nam oči, bili smo goli do pojasa. Bili smo izmučeni, imali smo samo jednu želju - pitali smo se da li ćemo preživeti", rekao je Jeftić.
Svedok Dragan Stanković ispričao je da su njega i brata Igora pripadnici OVK pritvorili u Gnjilanu juna 1999. godine. Svedočio je da su im vezali ruke i oči, tukli drvenim palicama i lancima po celom telu, da su mu polomili tri rebra i da je od batina bio sav modar. Spasio ih je porodični prijatelj Albanac koji je nekada radio sa njihovim ocem. Stankovići su, pošto su Dragan i Igor oslobođeni, napustili Kosmet i on se nikada nije vratio u rodni grad.
Dedić: I dalje tražimo telo sina Bobana
Predrag Dedić čiji je sin Boban otet i ubijen jula 1999. godine u Orahovcu je ispričao da ni danas ne zna gde je telo njegovog sina.
"Moj sin je imao je 37 godina. Saznao sam da je odveden u zatvor tzv. OVK u zgradi bivšeg vatrogasnog doma i otišao sam da pokušam da ga oslobodim. Zatvorili su i mene. Kasnije su me oslobodili, a Bobanovo telo tražim i danas. Albanci su terali Srbe da im prodaju stanove. Morao sam da prodam stan koji su prvo opljačkali. Preko jednog posrednika Šiptara sam prodao. Rekao mi je - danas mi ga prodaj za 8.000 maraka, a ako nećeš, sutra će vredeti 5.000 maraka. Dao sam ga za osam", svedočio je Dedić.
Amnezija Albanaca i vrdanje međunarodnih svedoka
Tužioci su tokom procesa dokazivali da je tzv. OVK bila poput organizovane vojske, te da je imala komandu i jasno uspostavljenu hijerarhiju. Upravo to je u knjizi napisao Hajruš Kurtaj, nekadašnji komandant brigade u Kačaniku "Agim Bajrami". No, kada su mu tužioci čitali šta je pisao i šta im je ranije rekao u iskazu, pričao je da se ne seća, jer je rat "bio davno". Govorio je kako je sve pogrešno pisao, da nije imao komandu ni telefon da nekome javi šta se dešava, te da se ne seća da je Tači uopšte dolazio da obiđe brigadu koju je vodio.
Tokom suđenja prikazivana su i dokumenta o hijerarhiji i naredbama koje su, između ostalog, pronađene u kući Jakupa Krasnićija.
Na listi svedoka tužilaštva bili su i pripadnici međunarodnih organizacija. Oni su pokušavali da donekle opravdaju tzv. OVK, ali su pričali i da se Tačijeva paravojska pitala za sve i da su Srbi praktično bili u njihovim rukama.
Član misije OEBS-a Sandra Mičel svedočila je da je posle ulaska međunarodne misije na Kosovo i Metohiju juna 1999. godine bilo dosta ubistava iz osvete, a žrtve su bili Srbi i Romi.
"Mnogo lokalnog stanovništva je počelo da odlazi. Albanci su se vraćali kućama iz izbeglištva u Albaniji, videli zapaljene kuće, bili su ljuti i onda su to iskalili na nekom. Počeli smo da primećujemo razne obrasce i trendove. Muškarci obučeni u crnu odeću sa znakom OVK obavljali su funkcije policije, delili imovinu ili stanove. Bilo je izveštaja da OVK kidnapuju ljude, hapse, vode ih na informativne razgovore. Čitav niz aktivnosti je bio u pitanju - od paljenja kuća do pretnji Srbima i Romima da napuste pokrajinu", navela je Mičel.
Ona je navela da su sa svih krajeva pokrajine dolazile ovakve informacije, a da su pripadnici tzv. OVK tvrdili da napade ne vrše njihovi pripadnici već banditi koji nose njihove uniforme.
"To je govorio i Tači. Tražili smo da istraže krivična dela, ali nikada nismo dobili odgovor. Ljudi iz tzv. OVK su preuzeli sve - komunalne službe, bolnice, policiju, a gradonačelnici su ponosno govorili - nas je postavio Tači", govorila je.
Pred sudijama je ispričala da je u stanu, u kom je živela u Prištini, zatekla dvojicu pripadnika tzv. OVK kako pregledaju njen računar i to pre objavljivanja izveštaja OEBS o kršenju ljudskih prava na KiM. Istakla je da je taj stan u kome je boravila iznajmila od Srbina, kao i da je tzv. OVK imala nameru da ga zapleni, što je već radila sa imovinom drugih Srba. Kasnije je otišla iz tog stana, a kada je Tačiju ispričala šta se desilo negirao je odgovornost. Tako je bilo i kada mu je govorila o drugim problemima koje su Srbi imali.
U haškoj sudnici je svedočio i Šon Berns, bivši šef Kosovske diplomatske posmatračke misije (KDOM) i rekao je da je video "zarobljene Srbe na više lokacija pod kontrolom OVK i da su to poljoprivrednici i seljaci koji su tek 'pokupljeni'".
Sudija Kristof Bar je pitao svedoka da li je tzv. OVK ubila neke od kidnapovanih srpskih civila.
"Jeste", odgovorio je Berns.
On je potvrdio i da je tzv. OVK, pored Srba, kidnapovala i ubijala Albance za koje je sumnjala da su "sarađivali sa srpskim vlastima".
Laži Kristofera Hila i romansirana biografija Tačija
U delu suđenja za svedoke odbrane, u Hagu se pojavio nekadašnji ambasador u Srbiji Kristofer Hil koji je zaslužan za prelazak terorista OVK u političare, prvi saradnik bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt i portparol Stejt departmenta Džejms Rubin, komandant NATO za vreme bombardovanja Vesli Klark... Svi oni su kreatori agresije na Jugoslaviju i pokušaja otimanja KiM.
Rubin je prvi svedočio rekavši da mu je jasno da Tači nije bio zadužen ni za šta.
"Bilo mi je jasno da on nije bio zadužen. Nije imao znanje, veštine, niti ovlašćenja da donosi odluke na bilo koji način. To je radila skrivena albanska kancelarija", naveo je.
Hil je o Tačiju pričao kao o čoveku koji je govorio tiho i promišljeno, više kao neko sa univerziteta, a ne iz vojske...
"Nije bilo osnove da se zaključi da je Tači kontrolisao OVK", izjavio je Hil.
Rekao je da mu nikada niko nije rekao da je Tači "umešan u mučenje i kršenje ljudskih prava", osim što mu je nekadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević u jednom razgovoru Tačija opisao kao "žestokog ratnika, koji je navodno lično ubio mnogo ljudi". Po Hilovom svedočenju, Tači "nije bio takva osoba, on nije bio žestoki ratnik, već politička ličnost".
Klark je govorio da Tači nije bio vojni komandant, već fino vaspitani student koji je govorio nemački.
"Havijer Solana je rekao - želimo odmah udare na Beograd i da ugasimo svetla kao što smo uradili s Bagdadom", naveo je Klark.
Tužilac je pitao Klarka odakle je stizalo oružje za tzv. OVK, da li iz neke države NATO-a, ali je svedok rekao da ne zna.
"Moj utisak je da su oni odnekud dobili oružje", kazao je Klark.
Nekadašnji savetnik NATO-a britanski diplomata Džonatan Stjuart Dankan govorio je da "ne zna ko je palio kuće Srba".
"Nisam video naoružane grupe. To se dešavalo iz osvete. To je nešto što izlazi iz okvira časti. To je bila osveta zbog zverstava koje su Srbi izvršili nad kosovskim Albancima. Nasilje su vršili Albanci iz osvete, nisu delovali organizovano. Nisam video da su pripadnici OVK organizovano vršili to nasilje. Nisam video ko je pljačkao kuće. Srbi su ranije palili kuće albanske, prodavnice, ubijali su životinje. To je prethodno krivično ponašanje. Treba praviti razliku između toga", govorio je Dankan po zakletvom da će govoriti istinu i samo istinu.
Tužilaštvo je u završnoj reči tražilo po 45 godina za svakog od četvorice optuženih.
Live
