Stranke koje učestvuju na parlamentarnim izborima imaju pravo na novac iz državne kase, a u pitanju je iznos od oko 1,47 milijardi dinara, odnosno oko 12,5 miliona evra.
Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, učesnici izbora – političke stranke i koalicije koje podnesu izborne liste dobijaju novac iz budžeta Srbije, a ukupan iznos izdvajanja iznosi 0,07 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta (2.108,3 milijarde dinara).
Oko 12,7 miliona evra deli se tako što 40 odsto – oko pet miliona evra, dobijaju svi učesnici na ravne časti, dok se 60 procenata (oko 7,5 miliona evra) deli nakon glasanja i to partijama koje izbore mesta u Skupštini Srbije. One će novac dobiti srazmerno broju osvojenih mandata.
S obzirom na to da ima 18 lista, to znači da svakoj, u prvom krugu podele, sleduje oko 278.000 evra. Uslov da stranke mogu da koriste novac je da daju izjavu da žele da koriste državni novac i da polože jemstvo u vrednosti sredstava koja im sleduju. Ukoliko osvoje preko jedan odsto na izborima, ili 0,2 odsto za stranke manjine, depozit im se vraća.
"Izborno jemstvo se polaže kod Ministarstva finansija i može se sastojati u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretnoj imovini lica koje daje jemstvo. Međutim, novina je da, ako neki učesnik na izborima koji je dao izjavu da želi da koristi sredstva iz javnih izvora ne položi izborno jemstvo, on ne gubi automatski mogućnost da dobije sredstva koja bi mu pripala po tom osnovu. Naime, ta sredstva će dobiti nakon izbora, ukoliko na izborima osvoji najmanje jedan odsto važećih glasova odnosno najmanje 0,2 procenta važećih glasova za izborne liste nacionalnih manjina", objasnili su u Republičkoj izbornoj komisiji.
Dodaju da u svrhu prikupljanja i trošenja sredstava za finansiranje izborne kampanje, učesnik na izborima mora da poseduje poseban račun, koji se ne može koristiti u druge svrhe.
"Ovaj račun, ako ga već ne poseduje, politički subjekt mora da otvori nakon raspisivanja izbora, a pre proglašenja njegove izborne liste. Sva plaćanja troškova izborne kampanje mogu se vršiti isključivo sa tog posebnog računa. Što se tiče prikupljanja sredstava iz privatnih izvora, mora se voditi računa o tome da maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou koje jedno fizičko lice može dati učesniku na izborima za finansiranje izborne kampanje iznosi najviše deset prosečnih mesečnih zarada, dok je u slučaju pravnih lica taj iznos najviše 30 prosečnih mesečnih zarada", precizirano je.
Prosečna mesečna zarada je oko 121.000 dinara neto.
Do sedam dana pre dana glasanja na izborima, učesnik u izbornoj trci je dužan da Agenciji za sprečavanje korupcije podnese preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje, koji se odnosi na period od dana raspisivanja izbora do 15 dana pre dana određenog za glasanje. Nakon održanih izbora, stranke i koalicije su u obavezu da sva neutrošena sredstva dobijena iz budžeta vrate u državnu kasu, da sredstva dobijena iz privatnih izvora koja nisu potrošena prenesu na račune koje koriste za redovan rad. Takođe, da sva sredstva dobijena iz budžeta vrate, ako na izborima stranka ne osvoji najmanje jedan odsto važećih glasova, odnosno najmanje 0,2 procenta važećih glasova u slučaju izbornih lista nacionalnih manjina. Ukoliko to ne urade, država će se naplatiti iz jemstva.
Svi učesnici na izborima moraju Agenciji za sprečavanje korupcije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, da podnesu konačan izveštaj o troškovima izborne kampanje, koji se odnosi na period od dana raspisivanja izbora do dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora, a sadrži podatke o poreklu, visini i strukturi prikupljenih i utrošenih sredstava iz javnih i privatnih izvora, kredita i zajmova.
Za raspodelu novca zaduženo je Ministarstvo finansija.