Pravilo je da nema pravila: Kako izgleda izbor "predsednika" po "demokratiji" uz blagoslov EU

Prosto je neverovatno kako je evropskim "ustavobraniteljima", zaštitnicima "standarda EU" koji regulišu čak i punjače za električne četkice za zube, pokroviteljima i starateljima razvoja demokratije po zabačenim evropskim državicama, promakao neverovatan niz, najjednostavnije rečeno – pravnih marifetluka kojima je u poslednjih tek 15-ak dana na tzv. Kosovu pribegao Aljbin Kurti.

Pribegao, a da na to iz visokocivilizovane Evrope, u kojoj sve funkcioniše po standardima EU kojima svi "teže", u kojoj je "život Švicarska", niko nije reagovao.

Čak i činjenica da je ustavni sud lažne države odredio da predsednik mora biti izabran do 6. oktobra do ponoći, a ne ni 7. ni 8. ni 9, a predsednik je izabran upravo 7. oktobra, nije u Briselu upalila ni jedan alarm, nema saopštenja, reakcije, poziva na poštovanje demokratskih standarda, procedura.

Pljušte čestitke novoj predsednici lažne države: Iz Brisela i Tirane s ljubavlju

No, to je samo kraj, finale jedne serije. Pre toga, 23. septembra tzv. ustavni sud ove tvorevine zaključio je da je "skupština konstituisana nakon isteka roka od 30 dana", ali da "istek ovog roka ima za posledicu početak računanja ustavnih rokova za izbor predsednika, u slučaju kada je funkcija upražnjena, kao i za formiranje vlade".

Takođe, sud je naložio da poslanici "treba što pre da izaberu i potpredsednika skupštine Kosova iz redova druge najveće parlamentarne grupe, a to je Demokratska partija Kosova".

Samo desetak meseci ranije, taj isti sud izričito je ocenio da skupština nije konstituisana ako nije izabran jedan od ustavom predviđenih potpredsednika.

Dakle, prošle godine, skupština bez jednog potpredsednika nije bila konstituisana, ove godine bez jednog potpredsednika je – konstituisana. A zatim je, tako "konstituisana" izabrala i vladu i predsednika! No, evropskim ustavobraniteljima taj pravni nonsens je promakao.

Još zanimljiviji je slučaj usvajanja izmena zakona o Specijalizovanim većima u skupštini tzv. Kosova u noći između 6. i 7. oktobra kada Kurti, ispostavilo se kasnije i nije bio u vremenskoj iznudici za izbor predsednika. Jer, ako je prošao izbor predsednika 7. oktobra i time probijen rok koji je ostavio ustavni sud, onda je predsednika mogao da izabere i 8. i 9. ili 10. oktobra, ili novembra, princip je isti.

Naime, članom 85 poslovnika tzv. skupštine nazovi države predviđeno je da između dva čitanja zakona mora proći najmanje 72 sata, osim ako je u pitanju slučaj kada su ugroženi nacionalna bezbednost, javno zdravlje ili kada se radi o budžetsko finansijskim pitanjima.

Između dva čitanja pomenutog zakona od ponedeljka popodne do utorka uveče, prošlo je međutim samo 30-tak sati. Formalno, probijanje tog roka pokriveno je članom 123 istog poslovnika koji omogućava da se na predlog najmanje šest poslanika i glasovima dve trećine može zaobići taj rok. Ali, samo ako su ugroženi nacionalna bezbednost ili javno zdravlje.

Izmena zakona o tzv. OVK usvojena u drugom čitanju: Da li se teroristima krči put do slobode

Međutim, i ovde postoji problem. U odlukama iz 2023. godine ustavni sud upozorio je da se "zakonodavna funkcija ne može stalno svoditi na upotrebu člana 123 kojim bi se dvotrećinska većina koristila za preskakanje procesnih rokova".

Ovaj sud, koji je pre deset meseci rešio da skupština bez jednog potpredsednika nije konstituisana, a zatim u tom slučaju doneo dijametralnu odluku, tada je "posebno naglasio da su ubrzana i hitna procedura predviđene za izuzetne situacije, kao što su nacionalna bezbednost, javno zdravlje ili vanredno stanje".

Da sve bude još zanimljivije, isti sud je 9. januara ove godine, u predmetima KO246/24–KO260/24, koji su se odnosili na događaje od 5. decembra 2024. kada je skupština koristila član 123 kako bi skratila rokove i veliki broj zakona usvojila u prvom i drugom čitanju istog dana,  presudio da je takva procedura bila – protivna ustavu.

Sud je zaključio da to nije bila samo povreda poslovnika, već povreda članova 4, 7, 74, 76 i 77 "ustava".

Biće naročito zanimljivo videti šta će ustavni sud reći sada, kada su implikacije mnogo važnije. Naime, DPK je pristala da glasa o predsedniku države tek kada skupština usvoji izmene zakona o Specijalizovanim većima. Šta ako procedura izmena zakona padne na ustavnom sudu?

Da li će to značiti da je Aljbin Kurti još jednom, svesno i namerno, preveo prištinsku opoziciju, posebno lidera DPK Hamzu, žednog preko vode?

Izbor predsednika lažne države 7. oktobra, iako je poslednji rok bio 6. oktobra u ponoć, slučaj je za sebe. Umesto poziva na poštovanje procedura, a procedure su po standardima EU, u demokratiji sve, predsednici izabranoj posle svih rokova juče i danas stižu čestitke sa svih strana, pa i iz Brisela.

Za to vreme, advokat Arijanit Koci, poput kosovskog Don Kihota, juče je ustavnom sudu podneo obaveštenje u vezi sa izborom predsednika, "imajući u vidu presude po kojima je izbor predsednika morao da bude završen do 6. oktobra, ali je glasanje nastavljeno i posle ponoći".

Koci je podsetio da je ustavni sud u presudi kojom je odredio 6. oktobar kao krajnji rok, naglasio i pravnu posledicu u slučaju da se ne ispoštuje rok, a ona je – raspuštanje skupštine. Prevedeno na albanski – predsednicu tzv. Kosova tri minuta po ponoći, 7. oktobra izglasala je raspuštena skupština tzv. Kosova.

Naš izbor

Novi Kurtijev veleobrt: Tzv. Kosovo noćas dobilo predsednika, ali pola sata posle isteka svih rokova

"Odluka ustavnog suda su obavezujuće. Bez njihove primene nema države ni društva", zaključio je Koci.

Međutim, profesor prava Fljamur Hiceni je na drugom stanovištu. Po njemu, izbor Justine Široke Pulje ne predstavlja kršenje "ustava" jer, "u parlamentarizmu politički dogovori mogu se postići u bilo kom trenutku čak i na samom kraju određenog roka".

"Nije od velike važnosti u kom minutu, na početku, sredini ili kraju, već je važno da je dogovor postignut i da je postojala potpuna saglasnost stavova kako bi se potom sprovela procedura koja je garantovana i obezbedila potrebna visoka većina koju zahteva ustav", navodi u skoro pa tragikomičnom obrazloženju ovaj profesor prava.

Istog je mišljenja i profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju koji je ocenio da je način na koji je predsednik tzv. Kosova izabran bio u skladu sa ustavom, a da je "kompromis koji su Pokret Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova postigli oko izbora Pulje bio vođen njihovim političkim interesima".

U pokušaju da opravda izbor predsednika posle svih rokova, Bljerim Velja, koji je obavljao funkciju šefa kabineta bivše predsednice tzv. Kosova Vjose Osmani, ide i korak dalje. On naime smatra da ustavni sud tzv. Kosova može da se pozove na odredbe zakona o opštim izborima, u slučaju da se pokrene postupak zbog činjenice da je nova predsednica izabrana nekoliko minuta posle ponoći 7. oktobra.

Prema odredbama Zakona o opštim izborima, biračima koji čekaju u redu za glasanje dozvoljeno je da završe proces i posle 19 časova kada se biračka mesta zvanično zatvaraju, pa se, po ovom stručnjaku, ista analogija može primeniti i na ovaj slučaj.

Lider Socijaldemokratske partije Dardan Molićaj posle najnovijih događaja izjavio je da je ideologija Aljbina Kurtija autoritarna i teži totalitarizmu.

"Suština vladavine Aljbina Kurtija je opasna. A kada je opasna, ništa drugo nije važno u vezi sa njegovim idejama, ni krv, ni mučenici, ni budućnost, ništa. Ovde se ne radi o Aljbinu Kurtiju kao nečijem sinu ili kao nekome ko je odrastao u Prištini; radi se o idejama Aljbina Kurtija, koje su dalekosežne. Njegova ličnost to otelotvoruje. Stoga, svako ko misli da se Aljbin Kurti može razumeti kroz gestove ili istoriju greši", kazao je Molićaj.

Ipak, s obzirom na to da je poslednjih dana i meseci već viđen neverovatno široki dijapazon "čitanja" ustava, poslovnika i zakona, može se dogoditi sve, pa i da izbor predsednika "države" po isteku svih rokova bude – ustavan. Kakva "država" takav i "ustav".