Hrvatska nije uputila novi zahtev Crnoj Gori za povraćaj vojne imovine vredne 2,7 milijardi dolara, već je hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman tim iznosom govorio o ukupnoj procenjenoj vrednosti vojne imovine koja je iz vremena SFRJ završila u Crnoj Gori, saznaje Hina iz diplomatskih izvora, prenosi RTCG.
Grlić Radman je, gostujući na HRT-u, poručio da bi crnogorski zvaničnici pre iznošenja ocena trebalo da se upoznaju sa činjenicama i arhivskom građom, piše "Pobjeda".
Ova izjava hrvatskog ministra je usledila nakon što su predsednik Crne Gore Jakov Milatović i ministar odbrane Dragan Krapović reagovali na njegove navode o vojnoj imovini.
Milatović je odbacio kao nerealan zahtev Hrvatske za povraćaj vojne imovine vredne više od 2,7 milijardi dolara i upozorio da otvorena bilateralna pitanja ne bi trebalo da usporavaju ulazak Crne Gore u EU. Krapović je izjavio da ga je Grlić Radmanova izjava o imovini šokirala i da takav zahtev nikada nije zvanično stigao u Podgoricu.
Grlić Radman, međutim tvrdi, da nije govorio o zahtevu za isplatu 2,7 milijardi dolara, već o vojnoj imovini o kojoj se govori već godinama.
"Zapravo sam ilustrovao činjenicu o postojanju te imovine, koju su stručnjaci procenili. Postoji dokumentacija, interaktivne mape. Ali nisam govorio o toj temi na način da je to negde bilo na stolu ili traženo. To je definisano ugovorom o sukcesiji iz 2001. godine, koji je stupio na snagu 2004. godine. Ali govorio sam samo u odnosu na simboličan primer broda 'Jadran' koji je samo jedan mali primer imovine", rekao je Grlić Radman, prenosi ETV.
On je naveo da treba razlikovati vojnu imovinu obuhvaćenu sporazumom o sukcesiji od imovine koja je kasnije dobila civilnu namenu.
"Mislim da je to bio i nesporazum, odnosno očigledno se pogrešno prati među crnogorskim političarima. Trebalo bi zaviriti u arhive. Nismo mi opterećivali nekim novim temama, to su teme koje su poznate. Zadnji susret sa crnogorskom delegacijom imali smo 2018. godine, gde se isto tako govorilo i o sukcesiji vojne imovine", rekao je on.
Grlić Radman je podsetio da će Hrvatska i Crna Gora uskoro formirati zajedničku komisiju posvećenu školskom brodu "Jadran" i pitanju sukcesije vojne imovine.
"Tu bi se pre trebalo postaviti pitanje gde su završila sva ta plovila, gde je potrošen sav novac. Ta plovila su završila u Crnoj Gori, ona su prodata, bačena u staro gvožđe ili nekome poklonjena. Imamo i o tome informacije i saznanja. Ali ovde pre svega govorimo o vrednosnim pitanjima koja se moraju rešiti", rekao je Grlić Radman za HRT."
"Vladavini prava" i "evropske vrednosti"
Grlić Radman je odbacio tvrdnje da su pitanja koja Zagreb postavlja Podgorici klasična bilateralna pitanja kojima Hrvatska pokušava da blokira evropski put Crne Gore, nego, kako kaže, "reč je o vladavini prava" i "evropskim vrednostima".
Ponovio je da je reč o pitanjima povraćaja imovine hrvatskim državljanima u Crnoj Gori, obeštećenja bivših zatočenika logora Morinj i rasvetljavanja sudbine nestalih tokom rata u Hrvatskoj.
"Kako ćemo gledati na budućnost EU ako Crna Gora, koja je kandidatkinja, ignoriše prvog suseda, Hrvatsku, i zapravo ne želi da reši ta pitanja?", naveo je Grlić Radman, ukazavši da crnogorski političari "pre iznošenja procena i ocena najpre treba da se upoznaju sa svim činjenicama i zavire u arhive".
Iako je upravo Zagreb stavio rampu na otvaranje poglavlja 14 i 31, Gordan Grlić Radman ističe da Zagreb ne blokira Crnu Goru na putu ka EU.
"O ovim temama se govorilo puno ranije, pa tek onda izaći sa procenama i ocenama. Hrvatska ne blokira, mi smo do sada dali saglasnost za 18 poglavlja, ali na ovaj način ignorisati Hrvatsku - ne može se ostvariti neko zadovoljstvo Hrvatske i podsticaj da budemo snažno za zatvaranje svih tih poglavlja", rekao je on.
Grlić Radman je dodao da Crna Gora, kao kandidat za članstvo, mora da pokaže napredak i u rešavanju pitanja dobrosusedskih odnosa.
Hrvatski ministar je kao jedno od pitanja koje Zagreb smatra važnim naveo i promenu naziva bazena u Kotoru koji nosi ime Zorana "Džimija" Gopčevića. Grlić Radman tvrdi da je Zoran "Džimi" Gopčević bio čuvar objekta u Morinju u kojem su bili zatvoreni Hrvati i da su zatočenici bili izloženi maltretiranju i mučenju, dok je činjenica da je u Morinju bio prihvatni centar JNA u kojem niko od hrvatskih zatočenika nije ubijen.
O temama koje opterećuju odnose Crne Gore i Hrvatske, Grlić Radman je, kako kaže, razgovarao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.
"Mi nismo adresa, tu smo apsolutno i čekamo da se nešto isporuči Hrvatskoj. Ne možete sada ući u EU, a ignorisati zemlju članicu koja ti je prvi sused i članica EU. Pa recite mi, kako ćemo gledati na budućnost EU ako zemlja kandidatkinja ignoriše prvog suseda i zapravo ne želi da reši ta pitanja? A na stolu postoje i druga pregovaračka poglavlja koja je dužna da ispuni", ocenio je Grlić Radman.
Iako tvrdi da Zagreb ne blokira i ne ucenjuje Crnu Goru, Grlić Radman poručuje da Podgorica, ukoliko ispunjava uslove za zatvaranje pregovaračkih poglavlja, mora da reši i pitanja "dobrosusedskih odnosa".
"To je načelo EU i tu moraju pokazati neki napredak. Mi za ovih 20 godina crnogorske nezavisnosti, i 34 godine koliko je bila u sastavu SRJ i Srbije i Crne Gore, nismo videli nikakav pomak", rekao je on.
Hrvatski ministar je pritom istakao ulogu Zagreba u podršci Crnoj Gori, navodeći da je Hrvatska podržala njeno osamostaljenje i članstvo u NATO-u, kao i da je Podgorici i Beogradu pružala stručnu pomoć u procesu usvajanja evropskih pravila.
"Našim znanjem i ekspertizom dali smo hiljade stranica pravne tekovine i Crnoj Gori i Srbiji", istakao je Grlić Radman.
Prema njegovim rečima, crnogorske delegacije i danas na mesečnom nivou dolaze u Hrvatsku tražeći stručnu pomoć za različita pitanja
"Nas niko nije zavadio, već smo odavno u fazi odličnih odnosa, ali se neke stvari moraju rešiti prema Hrvatskoj", poručio je Grlić Radman.
"Jadran" na pregovaračkom stolu
Prvi sastanak crnogorske i hrvatske komisije za rešavanje pitanja školskog broda "Jadran" biće sutra u Zagrebu.
Crnogorsku delegaciju predvodi upravo ministar Krapović, koji je uoči sastanka poručio da je njegovo "uverenje da Crna Gora u svom posedu drži "Jadran" legalno i legitimno i da se potpuno legalno i legitimno crnogorska zastava vijori na njegovom jarbolu. Za takav stav postoji uporište i postoje argumenti".
Inače, "Jadran" je brod koji je pre 93 godine postao deo Kraljevske mornarice Jugoslavije. Školski brod "Jadran" izgrađen je 1933. godine u Hamburgu za potrebe Kraljevske mornarice Jugoslavije, a u Flotnu listu upisan je 19. avgusta iste godine. Taj datum se od tada obeležava kao njegov rođendan, odnosno Dan školskog broda "Jadran". U Tivat je stigao 16. jula 1933. godine, gde mu je priređen svečani doček.
Hrvatska traži povratak "Jadrana", pozivajući se na vojnu sukcesiju i činjenicu da mu je matična luka pre raspada Jugoslavije bila Split. Zagreb tvrdi da je brod 1991. godine otišao u Tivat na remont, ali da je tamo ostao nakon raspada SFRJ, zbog čega ga smatra hrvatskom imovinom.
Crna Gora, s druge strane, smatra da je "Jadran" legalno i legitimno u njenom posedu, uz obrazloženje da se u trenutku raspada Jugoslavije nalazio u Tivtu i da je od tada u sastavu crnogorske mornarice.
Uoči susreta hrvatska diplomatija poručuje da je "ovaj susret prilika da vidi misle li Crnogorci ozbiljno u rešavanju otvorenih pitanja ili se samo pretvaraju", rekao je izvor, dodavši da "izjave ministra Krapovića tome zasad ne pomažu".
Nakon prvog sastanka u Zagrebu, očekuje se da će se razgovori nastaviti u Crnoj Gori.