Bez mnogo drame i buke: Kako je Crna Gora na putu u EU za jedan dan prihvatila dva uslova Hrvatske

Bez mnogo drame, bez velike buke u javnosti, sasvim tiho, crnogorske vlasti počele su da stvaraju preduslove za ispunjavanje zahteva koje je Crnoj Gori na evropskom putu ispostavila Hrvatska.

Teško je, naime, na drugi način "pročitati" izmene i dopune Zakona o spomen-obeležjima i Predlog zakona o dopunama Zakona o sportu koje su pre dva dana, glasovima parlamentarne većine, a bez prisustva poslanika opozicije, usvojene u Skupštini Crne Gore.

Naš izbor

I obraz i čast za briselsku maglu: Papreno skup evropski put Crne Gore

Tako je usvojenim Predlogom zakona o dopunama Zakona o sportu predviđeno da se nazivi sportskih objekata u Crnoj Gori mogu vezati za grad u kom se taj objekat nalazi, za datum od posebnog značaja za neku od opština ili za ličnost od čije je smrti proteklo najmanje – 40 godina. Zašto 40, a ne recimo 20 ili 30, ili 150 godina, nije posebno obrazloženo. Stvari, međutim, postanu jasnije kada se primene na konkretan slučaj.

Naime, tom izmenom ostvarena je mogućnost da se promeni ime bazena u Kotoru koji nosi ime proslavljenog vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, što je jedan od zahteva Hrvatske na evropskom putu Crne Gore.

Gopčević za koga Hrvati tvrde da je bio čuvar u vojnom logoru Morinj u kome, usput budi rečeno, ni jedan Hrvat nije ubijen, preminuo je 2000. godine, dakle pre 26 godina, pa se njegovo ime ne uklapa u postavljeni zakonski okvir.

Da ne bude bilo kakve zabune, izmenama zakona koje su usvojene prekjuče, određeno je da nazivi sportskih objekata koji nisu saglasni sa ovim izmenama prestaju da važe danom objavljivanja novog akta u Službenom glasniku Crne Gore, odnosno, posle sprovođenja potrebnih procedura.

Prošle sedmice podgorički mediji preneli su da bi se promena imena bazena u Kotoru mogla naći pred lokalnom skupštinom, ali je to ubrzo demantovano. Predsednik Opštine Kotor Vladimir Jokić izjavio je da nema potrebne većina za stavljanje tog pitanja na dnevni red, te da je ono stavljeno – ad akta.

Sada su vlasti Kotora, kada je ime bazena u tom gradu koji ime Gopčevića nosi od 2021. godine, stavljene pred svršen čin. Zakon kaže da je korisnik ili vlasnik sportskog objekta u većinskom vlasništvu države ili lokalne samouprave dužan da Ministarstvu sporta dostavi zahtev za saglasnost na predlog naziva sportskog objekta, te da je ministarstvo u obavezi da na taj zahtev odgovori u roku od 30 dana.

Ako naziv sportskog objekta, kaže dalje novousvojena zakonska norma, nije u saglasnosti sa sada usvojenim izmenama zakona, a vlasnik ili korisnik ne zatraži naknadnu saglasnost od ministarstva ili ono ne da saglasnost, ministarstvo može da predloži naziv objekta koji zatim odobrava vlada.

Pokret Evropa sad koji je inicirao ovu izmenu zakona, našao je sasvim prihvatljivo, evropsko obrazloženje, ne pominjući Hrvate i njihov uslov.

"Njihov naziv treba da izražava pripadnost gradu, naselju ili sportskoj organizaciji koja ih koristi. Vezivanjem naziva za žive ili nedavno preminule osobe javni objekat se personalizuje, a pitanje njegovog naziva postaje predmet sporova i političkih podela koje nemaju veze sa sportom", piše u dokumentu PES-a i dodaje da se predloženim rešenjem uvodi "jedinstveno i objektivno pravilo za cijelu Crnu Goru".

Crna Gora uvodi vize za Rusiju, Belorusiju i Tursku

Kako se javnost ne bi dosetila o čemu se ovde radi, o ispunjavanju još jednog uslova Hrvatske, parlamentu je dato i dodatno obrazloženje:

"Vremenska distanca od 40 godina omogućava odavanje počasti ličnostima čiji je značaj istorijski potvrđen, a istovremeno sprečava da se naziv objekta koristi za ostvarivanje aktuelnih političkih ili ličnih interesa. Radi obezbeđivanja jednakog postupanja prema svim javnim sportskim objektima, predviđa se prestanak važenja postojećih naziva, dok nove nazive, u skladu sa utvrđenim pravilima, određuje Vlada.

Ovim je sudbina imena bazena u Kotoru zapečaćena, a uslov Zagreba, odnosno ministra Grlić Radmana biće time ispunjen.

Što se izmena Zakona o spomen-obeležjima tiče, crnogorska skupština usvojila je prekjuče odredbu kojom je, rogobatnim jezikom zakona rečeno, predviđena mogućnost naknadnog odobravanja, odnosno uvođenja pod zakonske odredbe spomen-obeležja koja su već podignuta, a za koja prethodno nije sproveden zakonom propisani postupak.

Tom izmenom, otvorena je mogućnost da Vlada Crne Gore naknadno ozakoni spomen-ploču u Morinju, što je, zanimljivo, još jedan od uslova koje Crna Gora na zahtev Hrvatske mora ispuniti kako bi zatvorila još koje pregovaračko poglavlje na putu ka Briselu.

Ploča u Morinju postavljena je 10. oktobra 2022. godine na bivšem sabirnom centru JNA u tom mestu kraj Kotora, otkrili su je ministri vanjskih poslova i odbrane Ranko Krivokapić i Raško Konjević (obojica iz Socijaldemokratske partije) sa hrvatskim šefom diplomatije Gordanom Grlićem Radmanom i Tomom Medvedom, ministrom hrvatskih branitelja.

Još tada je bilo jasno da je ploča postavljena mimo procedure koju predviđa Zakon o spomen-obeležjima, odnosno bez odluke Vlade i saglasnosti Opštine Kotor. Ubrzo posle postavljanja ploče tadašnja Uprava za inspekcijske poslove donela je rešenje o uklanjanju table i obavezala Opštinu Kotor da ga sprovede.

Sprovođenje tog naloga i uklanjanje ploče u međuvremenu više puta sprečili su pripadnici VCG.

Osnovno državno tužilaštvo u Kotoru u avgustu 2023. odbacilo je krivičnu prijavu protiv Krivokapića i Konjevića podnetu od strane inspekcije zbog postavljanja ploče.

Između dodvoravanja EU i interesa Crne Gore: Kako će uvođenje viza Rusima uticati na turizam

"Tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku, ovde je bio logor, takozvani Centar Morinj (3. 10. 1991 - 18. 8. 1992) za zatočene hrvatske civile i branioce. Sećamo se zločina počinjenih da bi se osramotili ime i duh Crne Gore. Izražavamo žaljenje za sve patnje koje su proživjeli zatočeni. Da se nikada ne ponovi!", zapisano je na ploči u Morinju, a hrvatski ministar vanjskih poslova Gordan Grlić Radman svojevremeno je izjavio "Vijestima" da je za Zagreb ploča u Morinju "iskaz svijesti naroda Crne Gore" i tačka početka novih odnosa nakon promene vlasti 2020. u Crnoj Gori.

"... I ona upravo takva kakva jeste za nas predstavlja mjesto pijeteta i sjećanja. Bilo kakvo diranje u nju, bilo bi rušenje izgrađenih odnosa između naših zemalja", izjavio je tada Grlić Radman.

U međuvremenu, predstavnici Udruženja boraca ratova devedesetih i organizacije Miholjski zbor više puta su protestovali uz poziv ministru odbrane Draganu Krapoviću da sprovede zakon i ukloni spomen-ploču u Morinju. To se, međutim, nije desilo.

Sa usvojenim izmenama protivnicima postavljanja ploče u Morinju izbijeni su iz ruku glavni argumenti, Crna Gora prihvatila je jedan od zahteva Hrvatske, a natpis na ploči ostaje, kako je to svojevremeno izjavio Grlić Radman "iskaz svijesti naroda Crne Gore"...

Što se tiče ostalih zahteva Hrvatske Crnoj Gori, oni, i simbolički, i moralno i finansijski, i što se tiče dostojanstva države i naroda, niti su teži niti lakši od ova dva za čije su prihvatanje sada stvoreni preduslovi.

Hrvatska je početkom ove nedelje državama članicama EU prosledila novi dokument i time još jednom potvrdila uslove koje "Podgorica mora ispuniti pre nego što postane članica evropskog bloka".

Osim table u Morinju i imena bezena u Kotoru, redom navedeni su sledeći uslovi: odšteta za zatočene u logoru Morinj, a radi se, navodno, o oko 300 hrvatskih državljana; "rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana"; procesuiranje ratnih zločina, uključujući i one po komandnoj odgovornosti; rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica, uključujući 51 porodicu iz Tivta i druge iz Boke kotorske; rešavanje pitanja granice na Prevlaci i to po hrvatskim uslovima; i za kraj povratak školskog broda "Jadran".

Inače, izmene pomenutih zakona kojima su stvoreni preduslovi za ispunjavanje dva uslova Hrvatske za prijem Crne Gore u EU, došle su samo koji dan posle sastanka hrvatske i crnogorske komisije za pitanje broda "Jadran" u Zagrebu.

Naš izbor

Da li je Crna Gora zaista na pragu EU: Zatvaraju poglavlja, čekaju ih bolni i ponižavajući ustupci

"Crna Gora ostaje pri svom stavu o vlasništvu nad školskim brodom 'Jadran' i očekuje da se ovom pitanju, kao i pitanju sukcesije vojne imovine, pristupi odgovorno, strpljivo i uz uvažavanje argumenata obe strane. Dalje konsultacije i razmatranje predstavljene dokumentacije treba da doprinesu pronalaženju održivog rešenja, u duhu dobrosusedskih odnosa i konstruktivnog dijaloga", saopštili su iz crnogorskog Ministarstva odbrane posle tog sastanka i dodali kako "Crna Gora odlučno nastavlja svoj evropski put, ostajući posvećena otvorenom i konstruktivnom dijalogu, uz zaštitu svojih državnih interesa".

I dok se crnogorska javnost zamajavala utiscima sa sastanka u Zagrebu, bez velike drame, i bez velike buke u javnosti, sasvim tiho, dva hrvatska uslova su prihvaćena.

Moguće je da će brod "Jadran", kao vrh ledenog brega, zaista biti ostavljen za finale procesa koji je pokrenut.