Uoči parlamentarnih izbora: Koliko glasova su naprednjaci i socijalisti dobili 2022. i 2023. godine

Srbija će 25. oktobra glasati na trećim parlamentarnim izborima u poslednje četiri godine. Naprednjaci i socijalisti formirali su vlade posle glasanja aprila 2022. godine i decembra 2023. Srpska napredna stranka zabeležila je rast u glasovima između dva ciklusa, ali su socijalisti pali. 

Na glasanju u aprilu 2022. godine izborna lista "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve" osvojila je 1.635.101 glasova, što je 42,96 odsto birača i to je ovoj listi donelo 120 mesta u parlamentu. 

U decembru 2023. godine koalicija oko Srpske napredne stranke išla je pod nazivom "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane". Dobili su 1.783.701 glasova, što je 46,75 odsto. Osvojili su većinu u Skupštini Srbije – 129 mesta. Dobili su 148.600 glasova više nego na glasanju 2022. 

Kada su u pitanju socijalisti, oni su na parlamentarnim izborima 2022. godine, pod nazivom liste "Ivica Dačić – premijer Srbije" dobili 435.274, što je u procentima 11,44. Time su osvojili 31 mesto u parlamentu.  

Godinu i po kasnije, na glasanju 2023. godine lista se zvala isto, ali su rezultati bili drugačiji. Tim oko SPS-a dobio je poverenje 249.916 ljudi ili 6,55 odsto birača. To im je bilo dovoljno za 18 poslaničkim mesta.

Između dva izborna ciklusa, lista oko SPS-a je zabeležila pad od 185.358 glasova i izgubila 13 poslaničkih mandata.

Što se tiče izbora za predsednika Aleksandar Vučić je dva puta 2017. i 2022. godine pobedio u prvom krugu. 

Predsednički izbori 2017. godine održani su 2. aprila. Vučić je tada dobio 2.012.788 glasova, što je 55,08 procenata od broja birača koji su glasali. Za pet godina – 2022. glasalo se 3. aprila – Vučić je dobio 2.224.914 glasova ili 58,59 procenata.  

Između dva predsednička ciklusa Vučić je zabeležio rast od 212.126 glasova. No, na poslednjim izborima njega su podržali Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.

Posle parlamentarnih Srbiju čekaju predsednički izbori

Na parlamentarnim izborima u nedelju učestvuje 18 lista, od kojih je devet manjinskih. Istraživači javnog mnjenja kažu da su najveći takmaci lista "Aleksandar Vučić – ujedinjena Srbija" i "Studentska lista – studenti pobeđuju", koja sada prvi put učestvuje na glasanju za parlament. Lista Ivice Dačića "Faktor stabilnosti" je nešto preko cenzusa od tri procenta, a u parlamentu će biti i predstavnici manjina. Konačne odgovore o procentima daće Republička izborna komisija posle brojanja glasova. 

Pristalice "Studentske liste" u više kolona stigle u Beograd

Aleksandar Vučić je u septembru podneo ostavku na mesto predsednika kako bi išao u u izbornu trku za premijera, a izbori za prvog čoveka države moraju biti održani najkasnije do 28. decembra.

Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova izašlih birača. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača, RIK u roku od tri dana od dana kada je ukupan izveštaj o rezultatima izbora postao konačan, donosi rešenje kojim određuje da se ponovi glasanje u roku od 15 dana, što je drugi krug izbora. U njemu učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u prvom krugu, pri čemu je na glasačkom listiću na ponovnom glasanju prvi po redosledu onaj kandidat koji je u prvom poluvremenu dobio najviše glasova. Više od dva kandidata učestvuju na ponovnom glasanju ako ih više deli prvo ili drugo mesto. Prema Ustavu pun mandat predsednika traje pet godina i ista osoba ne može biti na čelu države više od dva mandata.