Srbija i Balkan
Ljiljana Smajlović za RT Balkan: SNS postaje snažna opozicija, a nova vlast velika nepoznanica (VIDEO)
Priznanje izbornog poraza promenilo je atmosferu izborne noći, ali je pred Srbijom tek niz političkih nepoznanica – od sastava nove vlade i odnosa prema Rusiji do budućnosti SNS-a, SPS-a i nacionalne desnice, ocenila je Ljiljana Smajlović u emisiji "Danas na RT"
Priznanjem izbornog poraza Aleksandar Vučić je osvetlao obraz i sebi i svojoj stranci, a takav gest zaslužuje priznanje i političkih protivnika, kazala je novinarka i autorka emisije "Revitalizacija" Ljiljana Smajlović, gostujući u emisiji "Danas na RT".
Komentarišući vanredne parlamentarne izbore, obeležene izuzetno velikom izlaznošću i referendumskom atmosferom, Smajlovićeva je ocenila da je Vučićevo priznanje poraza bilo svojevrstan antiklimaks izbornog dana, tokom kojeg je napetost rasla, a javnost strahovala od nereda i osporavanja rezultata.
"Aleksandar Vučić je uspeo da pretekne i Viktora Orbana i da za manje vremena prizna poraz. To je bilo prilično spektakularno. Ispostavilo se da je razlika dovoljno ubedljiva da niko ne može da je osporava, a i da Vučić nije imao nameru da bilo šta osporava", rekla je Smajlovićeva.
Ona je podsetila i na 5. oktobar 2000. godine, kada je Vojislav Koštunica, umesto da prihvati pozive okupljenih da se krene na Dedinje, insistirao na očuvanju institucija. Posebno je istakla da priznanje poraza zaslužuje poštovanje.
"Ilija Srdanović je pažljivo izbegao da oda bilo kakvo priznanje Aleksandru Vučiću zbog priznanja poraza, pa ću ja to sada da uradim. Mislim da je on osvetlao obraz i svojoj stranci i sebi. To su važni gestovi koje treba pamtiti. A pogotovo u trenutku ovako ubedljivog trijumfa treba nešto priznati i protivniku", istakla je Smajlovićeva.
Naglasila je da i kod Srdanovića treba pohvaliti to što nakon pobede nije bilo seirenja.
Vlast je misterija, ali opozicija nije bez snage
Govoreći o budućem sazivu parlamenta, u kojem Studentska lista ima 141, a lista "Ujedinjena Srbija – Aleksandar Vučić" 103 mandata, gošća televizije RT Balkan je primetila da se mladi već šale kako je Srbija postala redak primer zemlje koja je na jednim izborima likvidirala i vlast i svu opoziciju. Međutim, kako kaže, to je samo delimično tačno.
"Ova vlast koja je sada postala opozicija ima oko 40 odsto, a sa 40 odsto u skupštini prilično ste bitni. To podseća na godine kada je Srpska radikalna stranka bila jaka opozicija i kada se sa njom moralo ozbiljno računati".
Ukoliko se SNS ne raspadne usled unutrašnjih previranja, Srbija će, prema njenoj oceni, ponovo dobiti snažnu parlamentarnu opoziciju.
S druge strane, o politici nove vlasti još se malo zna.
"Ova lista je ono što je Čerčil govorio – tajna obmotana misterijom. Ne može se mnogo zaključiti iz čitanja imena na Studentskoj listi", kazala je Smajlovićeva i dodala da je upravo jedna od prednosti pobedničke liste bila to što nije isticala pojedince, niti je detaljno otkrivala svoje namere, ostavljajući sebi otvorene ruke za period posle izbora.
Sankcije Rusiji: Obećanje koje će zima staviti na probu
Jedno od retkih konkretnih obećanja Studentske liste, podsetila je Smajlovićeva, jeste da neće menjati politiku prema Rusiji kada je reč o sankcijama. Ipak, pozvala je na oprez prilikom procene koliko predizborna obećanja obavezuju buduće nosioce vlasti.
Podsetila je na 2000. godinu, kada je Vojislav Koštunica obećavao da neće biti revanšizma niti izručenja Slobodana Miloševića, a kasniji događaji pokazali su drugačiju političku stvarnost.
"Koštunici se verovalo. To je bio i moto čitave kampanje, pa je opet stvarnost bila drugačija", podsetila je.
Kada je reč o Rusiji, smatra da Srbija bar u kratkom roku nema mnogo prostora za zaokret.
"Nama gasni sporazum ističe za Novu godinu. Ja bih rekla da mi moramo da ga produžimo i da se ne može pričati o sankcijama Rusiji. Šta god Brisel govorio, zemlja nije u poziciji da plaća osam puta više grejanje", istakla je.
Takođe, Smajlovićeva ne očekuje da će Brisel tokom predstojeće zime vršiti značajniji pritisak na Srbiju zbog ruskog gasa, pa veruje da bi nova vlast bar tada mogla da održi obećanje o sankcijama.
Ko će biti mandatar, a ko predsednički kandidat?
Iako je Ilija Srdanović prvi na pobedničkoj listi, Smajlovićeva ne očekuje nužno da upravo on bude mandatar.
"Pretpostavljam da on nije mandatar", rekla je, ukazujući na to da su se tokom kampanje ipak nazirale pojedine kadrovske odluke Studentske liste.
Kao primer navela je akademika Saičića, koji se tokom kampanje profilisao kao jedan od glavnih govornika, iako je na listi kandidata bio tek oko 90. mesta, a sada se pominje kao mogući predsednički kandidat.
Predstojeći predsednički izbori, prema njenoj oceni, predstavljaju naročito težak izazov za SNS.
"Neugodno je malo reći. Da je Vučić imao jakog kandidata za predsednika, pretpostavljam da bi istovremeno imao parlamentarne i predsedničke izbore", ocenila je i pojasnila da je redosled izbornih poteza bio uslovljen strahom od nedostatka snažnog kandidata i nadom da bi parlamentarni rezultat mogao da stvori povoljniju atmosferu za predsedničku trku.
Sada bi, kaže, traženje kandidata izvan stranke značilo traženje nekoga ko bi pristao na veliku žrtvu.
SPS potopila izlaznost, a desnica ostala bez birača
Osvrćući se na loš rezultat SPS-a, Smajlovićeva je ocenila da je visoka izlaznost bila posebno pogubna za socijaliste.
"Pretpostavljam da će Ivica Dačić, ako ništa drugo, ponovo ponuditi onu ostavku. Mi bismo drugačije razgovarali da ga ova visoka izlaznost nije potopila. Ali 100.000 glasova je zaista malo", rekla je.
Kao jedan od izbornih kurioziteta izdvojila je to što je, prema rezultatima, Bogoljub Karić osvojio više glasova od Marinike Tepić.
"Ima nešto u tome da znate ko su ti birači, kome se obraćate i gde da ih nađete", primetila je.
Neuspeh proevropske političke opcije objasnila je pre svega referendumskim karakterom izbora.
"Kada imate referendum i kada se glasa o Aleksandru Vučiću, ljude nervira što kandidujete druge teme. U politici morate da vodite bitku protiv pravog, a ne izmišljenog protivnika", rekla je.
Posebno je zanimljivo njeno viđenje neuspeha nacionalne desnice, čiji su predstavnici takođe ostali izvan parlamenta.
"Misterija nacionalne desnice je što, gde god se okrenete, čujete da ih ima, ali kada dođu izbori, oni poveruju da je dovoljno samo da sruše vlast, pa će posle lako nametnuti svoju politiku. A nikada je ne nametnu, ni u kulturološkoj ni u političkoj ravni", ocenila je i dodala da se "više se za srpsku nacionalnu desnicu borio Vučić nego oni koji su sebe nazvali Autentičnom desnicom".
Izbori koje ankete nisu uspele da objasne
Smajlovićeva se osvrnula i na rezultate manjinskih lista, posebno na činjenicu da je Studentska lista dobila značajnu podršku u sredinama u kojima su ranije dominirale stranke nacionalnih manjina.
Prema njenoj oceni, studentske akcije i neposredan kontakt sa građanima doprineli su tome da deo mladih birača prednost da generacijskoj solidarnosti nad etničkom pripadnošću. To je, smatra, novina u političkom životu Srbije.
Velika izlaznost istovremeno je pokazala i ograničenja istraživanja javnog mnjenja, jer anketari nisu uspeli da obuhvate sve grupe građana koje su na kraju izašle na birališta.
"Ovde se desilo nekoliko političkih fenomena o kojima mi sada ne znamo ništa, a nisu znali ni dosta dobri istraživači javnog mnjenja. Desilo se nešto u političkom smislu, nešto potpuno novo, što ćemo tek istraživati kada sve rezultate budemo imali pred sobom", zaključila je Smajlovićeva.
Live
