RT Balkan analiza: Da li su Kamberijeve separatističke poruke opasne, ili pucanj u prazno

"Ako oni, Srbi, traže Zajednicu srpskih opština na Kosovu, mi tražimo svoju zajednicu u Srbiji, odnosno u 'preševskoj dolini'", poručio je poslanik srpske Skupštine Šaip Kamberi iz Vašingtona gde se sastao sa američkim zvaničnicima.

Kamberijev put u Ameriku platila je takozvana vlada u Prištini i to baš u danu kada su se u Briselu održavali pregovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija uz posredovanje Evropske unije.

U albanskoj delegaciji, osim Kamberija, bili su i Ardita Sinani, Ragmi Mustafa, Fljora Ferati i Nagip Arifi.

Ova delegacija sastala se sa kopredsedavajućim grupe za albanska pitanja u Senatu Džonijem Ernstom, kongresmenima Ručijem Toresom i Džimom Hajmsom.

U Senatu je pod pokroviteljstvom Ernstove i senatora Gerija Pitersa održan "brifing o dolini" gde su pripadnici ove delegacije izvestili senatore o "sistemskom kršenju osnovnih ljudskih prava Albanaca u Srbiji".

Očigledno je da je Kurti u Kamberiju našao saveznika za svoje interese i da pokušava da napravi paralelu između zahteva o osnivanju nekakve zajednice Albanaca u Srbiji nasuprot zahtevu Beograda da nema daljih pregovora dok ne bude ispunjen Briselski sporazum potpisan još pre 10 godina u kojem se Priština obavezala na formiranje Zajednice srpskih opština.

Albanci iz centralne Srbije se ogradili od delovanja Kamberija

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša kaže za RT Balkan da Kamberi, iako je u Skupštinu Srbije ušao kao predstavnik Albanaca iz centralne Srbije, zastupa interese Kurtija.

"Kamberi u ovom trenutku zastupa samo interese Kurtija i čini sve kako bi postao remetilački faktor u takozvanoj preševskoj dolini", smatra Beriša.

Beriša napominje da Kamberi nema podršku Albanaca u centralnoj Srbiji, te da se Matica koju on vodi ogradila od delovanja Kamberija, a isto je učinio i predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi.

"U ovom trenutku treba da se bavimo delovanjem koje doprinosi pomirenju Srba i Albanaca i poboljšanju položaja Srbije u svetu, a ne rušenju. Mislim da i druge organizacije Albanaca u Srbiji treba da osude delovanje Kamberija, kao i druge partije Albanaca koje deluju i u preševskoj dolini. Arifi je podneo i krivičnu prijavu protiv Kamberija zbog zloupotrebe novca koji je dobio od Kurtija za projekte na prostoru Preševa, Bujanovca i Medveđe", napominje Beriša.

Naš sagovornik ističe to što je Kamberi, budući da je narodni poslanik u Skupštini Srbije, otputovao u Ameriku i šalje problematične poruke bez konsultacija sa Skupštinom, bez bilo kakvog dogovora sa resornim odborom koji se bavi saradnjom sa SAD, pa smatra bi pitanjem Kamberija trebalo već na prvoj sednici Skupštine da se bavi predsednik te institucije Vladimir Orlić.

"Moraju i drugi državni organi da se bave Kamberijevim delovanjem jer je ono suprotno interesima Srbije. Između ostalog i tužilaštvo bi trebalo da se bavi time šta on trenutno radi kao poslanik, jer ima posebnu odgovornost", smatra Beriša.

Po pitanju poruke koju je poslao Kamberi, Beriša ističe da je nemoguće povući paralelu između Zajednice srpskih opština i opština sa većinskim albanskim stanovništvom, kao i da nema podršku Albanaca za svoje reči.

"Kamberi predstavlja samo svoju partiju i svoje članove, a nisam siguran da ga podržavaju ni svi članovi njegove stranke", napominje naš sagovornik i dodaje da Kamberi nema kapacitet kojim bi mogao da podigne na pobunu Albance u centralnom delu Srbije.

Beriša smatra da ne treba potcenjivati putovanja Kamberija u Ameriku, jer se udruženje Albanaca u Americi potrudilo da mu obezbedi kontakte sa senatorima.

"Ne možemo posmatrati to kao naivno pitanje. On aktivno radi na destabilizaciji centralne Srbije", smatra Beriša.

Pozicija Srbije u Vašingtonu jača, niko ne želi da se bavi zahtevima Albanaca

Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za RT Balkan kaže da poseta i zahtevi albanske delegacije Vašingtonu nisu iznenađenje, te da je bilo ideja da i Bošnjaci traže udruženje bošnjačke zajednice u Srbiji na prostoru takozvanog Sandžaka.

"Ova poseta dolazi kao taktički potez. Ideja je da se prebaci lopta, odnosno da Srbija mora da se stavi u defanzivu i bavi pitanjem Albanaca i Bošnjaka, kako bi se u pregovorima otvorio prostor za Prištinu. Zaboravlja se da postoji obaveza Prištine u međunarodnom pravu da formira ZSO", kaže Kesić.

On dodaje da je još pre proglašenja nezavisnosti takozvanog Kosova na Zapadu postojala ideja da je potrebno obezbediti poseban status autonomije za srpsku zajednicu na tom prostor i dodaje da ne postoji naklonjenost Amerike zahtevima albanske delegacije.

"U Vašingtonu ne postoji raspoloženje da se proširuje pitanje odnosa zajednica manjina na prostoru Srbije, zato što misle da bi to samo iskomplikovalo pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Vašington ne želi nikakvo dodatno opterećenje u pregovorima", smatra Kesić.

Na pitanje kakva je težina posete Kamberija i albanske delegacije Senatu, Kesić kaže da će oni u Kongresu uvek imati otvorena vrata uz podršku albanske zajednice i dela bošnjačke zajednice u Americi.

"Spremni su da koriste te svoje odnose koje imaju sa članovima američkog Kongresa. Međutim, mnogo je važnije šta će se desiti u Stejt departmentu i u Savetu za nacionalnu bezbednost, kao i koje poruke bi onda poslali nosioci izvršne vlasti", navodi Kesić.

Naš sagovornik kaže da je ova poseta odgovor na poteze Srbije u Americi, posebno na rad srpske ambasade koja ima sastanke sa članovima američkog Kongresa, a ističe da je nedavno održana velika konferencija srpske dijaspore u Americi u organizaciji ambasade.

"Mislim da u tom kontekstu svi postaju malo nervozni, jer se pokazuju rezultati srpske strane u Americi. Postoji veliko nezadovoljstvo u Sarajevu i Prištini oko stavova SAD. Oni bi želeli da se Amerika više uključi u pitanja na Balkanu, a vidi se da Amerika nije potpuno uključena u vezi sa bilo kojim pitanjem ni na KiM ni u BiH. Vašington je to prepustio EU, a Amerika je tu da podržava ono što EU pokušava da ostvari", kaže Kesić i dodaje da to stvara nezadovoljstvo jer su i Albanci i Bošnjaci navikli da su Amerikanci uvek na njihovoj strani. 

Kesić smatra da ova poseta ne može imati posledice po stav SAD, i napominje da su Albanci mnogo izgubili nakon promene na izborima, jer njihov lobista Eliot Engel nije više u Kongresu, niti predsedavajući komiteta za spoljnu politiku.

"Osim što više nemaju osobu koja bi mogla da nametne teme u Vašingtonu kroz Kongres, Albanci nemaju podršku i zbog toga što su Kongres i izvršna vlast opsednuti pitanjima unutrašnje politike i ekonomije", napominje naš sagovornik.

Kesić smatra da je Srbija sada ima veće prisustvo i bolju poziciju u Vašingtonu nego što je imala u poslednjih 10 godina u odnosu na albansku i bošnjačku zajednicu u SAD.

"On su navikli da mogu lako da dođu do članova Kongresa i izvršne vlasti, ali kako je Ukrajina postala gorući problem za Ameriku, više niko nema toliko prostora da se bavi pitanjima neke regije gde nema rata i koja se nalazi na periferiji američkih vitalnih interesa, poput Zapadnog Balkana", zaključuje Kesić.